Зоран Красић: Браћо и сестре Црнотравци, помоз Бог! Нисам ја побркао географију него је данас цела Србија, према статистици, Црна Трава од пре двадесет година. Значи, у Србији не постоји разлика од места до места, исто се живи, по европским стандардима, најбољим европским стандардима. Тренутно Србија блеји чекајући датум и покушавајући да заборави да постоји Косово и Метохија, да постоји Лесковац, Црна Трава, Суботица, Београд ... Зашто је то тако? Зато што у Србији, захваљујући наочарима, кишобранима, вештачком ђубриву, бесплатним гинеколошким прегледима, 1200 динара за потпис, 1500 за глас, гајба пива за целу за целу улицу да гласа за драгог нам и вољеног ђилкоша из Бајчетине.
Србија пропада! Што? Зато што су дошли неки који прихватају ону максиму „ ја задужих а ти гледај да задужиш још више”. Зато се тешко живи!
Молим своје пријатеље да подигну ову паролу коју држимо, на којој пише „ Србија па све остало”. Када ова парола завлада, у главама Црнотраваца, Лесковачана, Нишлија и целе Србије, Србија ће почети да се диже и да буде држава. Докле год проевропске странке воде Србију, Србија иде ка понору. Ко нас то упозоравас тринаест година година - СРС! Ко то најбоље ради од свих нас радикала - Војислав Шешељ у Хашком трибуналу.
Када су радикали у затвору или нису у Скупштини, српском народу је тешко. Данас највећи домет српске националне политике у режији проевропских странака, странака које су омиљене и у Бриселу и у Вашингтону, јесте САО Северно Косово (српска аутономна област Косовска Митровица – северни део).
Подсећамо, када су долазили на власт рекли су да имају разумевање својих пријатеља у Вашингтону и Бриселу који ће да исправе историјске неправде према српском народу. У исправљању свих историјских неправди ми остајемо без дела територије, промовишемо нове политичке принципе и на бази тих принципа, уколико заживе захваљујући ових ђилкошима који су на власти, имаћете аутономне области и у Суботици, Босилеграду, Димитровграду, Новом Пазару, Сјеници, у Тутину, а млађани Динкић може да се сети да тако нешто постоји и у његовом Власотинцу. То је врхунац те политике, да се ништа у Србији не ради, да Србија доказује своју приврженост Европској Унији тако што ће да се купује краставац из Немачке, парадајз из Шпаније. И ми треба да будемо презадовољни, ми смо на путу према Европској Унији, што рече онај Енглез: да одложимо то до априла 3000. године. Немам ништа против што неки воле да чекају тај датум али сам сигуран да на овом тргу нема човека који би ускликнуо од радости чекајући април три хиљадите. Шта ће до тад да се деси - остаћемо без свега. Зато молим моје пријатеље, да још једном подигнемо ову паролу и да свако од нас запамти да је ово излаз за Србију. У центар нашег размишљања да ставимо Србију и српске националне интересе. А баш нас брига за Европску Унију која ионако не постоји. Можда сам ја нешто и погрешио.
Ових дана кажу да је власт Кипра отишла у Русију да се позајми – није отишла у Брисел. Њихов патријарх је понудио комплетну имовину Кипарске православне цркве да се Кипар извуче из кризе. Кипар је члан Европске Уније па не жели да слуша Европску Унију а ми имамо неке људе који су свесни да Србија никад неће бити члан Европске Уније и труде се да послушају прелепу лепотицу Кети. Велика Британија води акцију како да организује референдум да Велика Британија више не буде у Европској Унији а онда оде овај силиконски војник Србије, јуначина од усана, у Велику Британију и онда га министар спољних послова Велике Британије похвали и каже: подржавамо Србију на путу ка Европској унији. У лице му каже оно што би ми уСрбији на потпуно другачији начин, нама препознатљив, рекли. Енглези не желе да чују за Европску Унију, 70-80 посто Немаца не жели да чује за Европску Унију, нема Шпанца који жели да чује за Европску Унију, ни Италијана, ни Грка ни Бугарина, нема Румуна. Не постоји нико ко верује у Европску унију, али постоји тријумвират: мастер муфтија из Бајчетине, силиконски војник и оно преподобно коферче. Хајде што они верују, него што терају друге да верују и да им аплаудирају. Е то је наш проблем!
Проблем је што не верујемо Србији, што не верујемо у наше потенцијале и у нашу снагу. Можемо да се организујемо, потребно је само да то пожелимо. И потребно је да ова парола зацарује нашим главама а да што пре заборавимо Европску Унију и да на сваком месту прогањамо ове фукаре које још у овако опустошеној Србији причају о срећном путу ка Европској Унији.
И запамтите, Србија је вечна док су јој деца верна!
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР