Зоран Красић: Шешељ је једини политички затвореник на свету!

Зоран Красић: Српска радикална странка ових дана организује протестне шетње широм Србије, у већим местима, с циљем да скренемо пажњу, подсетимо грађане Србије да постоји само један политички затвореник у целом свету, да се он зове Војислав Шешељ, да ће 24.фебруара ове године бити пуних 10 година како је у притвору. Човек који је морао 28 дана да штрајкује глађу да би добио право да се сам брани,човек који има најдужи поступак, једини коме се тако масовно и серијски крше основна људска права, права оптуженог – што није забележено у историји.

Ово је прилика да подсетимо грађане Србије шта је узрок што се последњих 13 година овако тешко живи у Србији. Разлог је једноставан: имали смо власти, имамо и данас такву власт, које су у први план, као приоритет стављале пешачење, ход, пут ка ЕУ. На том путу, примењујући њихове стандарде добили смо све – уствари смо добили ништа!

Оно што Војислав Шешељ у Хашком трибуналу трпи као појединац, то све трпи српски народ -не само у Србији већ на свим територијама где живи. Време је да се тргнемо, да прогледамо, да мало размислимо зашто је тако тешко. И, наћи ћемо одговор: тешко је зато што нас воде према ЕУ која нестаје. У том дуготрајном трпном путу губи се Србија, распрачава се, економски пропада, беда је одавно на нашим вратима, не можемо да се оријентишемо као појединци, не можемо да се оријентишемо као родитељи, живимо у друштву где се не види перспектива. Перспектива се не види јер идемо ка ЕУ.

У том погледу постоји велика разлика на политичкој сцени. Са једне је стране Војислав Шешељ и његова Српска радикална странка, а са друге стране су све проевропске странке које могу да испоруче Хашком трибуналу неког Србина, па да сину тог Србина поклоне рецимо ауто, па да га испоруче, а да заборави човек, као да је добровољно ишао, и папуче и наочаре, или попут оног несретног Толимира кога су киднаповали у Београду, па га испоручили у Републици Српској, у Братунцу, да би тадашњи премијер глумио како Србија није никог испоручила.

Слично нам се дешава и са Косовом и Метохијом. Траже да се ми одрекнемо Косова и Метохије, а неко покушава преко телевизије да нам каже да чим се ратосиљамо Косова и Метохије, одмах ће да нам сване! Неће да нам сване!

Свануће нам оног тренутка када погледамо истини у очи и када схватимо да у нама постоје потенцијали, али они могу да дођу до пуног изражаја само у условима јединства. Да будемо сви јединствени око наших виталних економских, националних, социјалних и свих других интереса, а не да размишљамо попут оног што се десило јуче: човек продао за 1.500 динара свој глас, рачуна да ће му бити боље кад попије три пива. То је Србија данас!

У овим условима, Србија не може да изађе из ове дубоке кризе. Зато је потребно да се суочимо са истином, зато је потребно да се оканемо летаргије и сна о ЕУ као нечему обећаном – само што га нисмо дохватили, на дохват је руке!

Нажалост, нама би било драго када би било још политичких субјеката у Србији који би у центар своје политичке активности ставили Србијуи виталне интересе Републике Србије. Међутим, сами смо. Драго нам је што смо можда и сами, јер се напокон види ко је вера, а ко невера. И, запамтите, Србија јесте вечна, али је она вечна док су јој деца верна! Запамтите, живела велика Србија, живео Војислав Шешељ, живела Србија! Слобода за Шешеља, слобода за Србију!