Даме и господо, ову нашу редовну конференцију смо посветили једном питању – то је наша стварност, наша данашњица коју карактерише Хашки трибунал. Видите и сами, двадесет година, било о чему да се прича мора да се помене Хашки трибунал, нелегитимна институција, аждаја која не може да се контролише – творац је њу и направио тако да само он може да је контролише – и та контрола се обавља два пута годишње, у јуну и у децембру, када се подносе извештаји о раду Хашког трибунала. Извештај подноси тужилаштво, извештај подноси и председник суда.
Имали сте прилике да чујете како се они и даље хвале својом мисијом. Хвале се и зато што свом творцу сваком пресудом доказују да раде управо онако како је њихов творац и замислио. Хвале се да су антисрпски трибунал, антисрпска институција која мора да се поштује, ако ни због чега другог, онда зато што судије имају уредно испеглане тоге.
Ако смо некада за кршење људских права Војислава Шешеља у Хагу могли да оптужимо тужилаштво, које није било спремно за суђење а човека су задржали у притвору; ако смо касније могли да кажемо да се његова права крше и од стране судија, данас можемо да кажемо да је то злочиначки подухват од стране творца према Војиславу Шешељу. Прошло је десет година и још нема одговора на једно врло једноставно питање – ко крши његова процесна права? Ко крши његово право на суђење у разумном року? Ми годинама то потенцирамо, прозивамо али нема одговора. Наслућује се као одговор нешто што каже председник суда али он већ годинама, два пута годишње, говори када ће да се заврши суђење Војиславу Шешељу. Завршено је суђење Војиславу Шешељу, одавно је завршено, никад није ни требало да почне! То сви знају али се његова људска права, његова процесна права, систематски крше од стране свих институција и квази-институција које се на неки начин питају поводом Хага и ових поступака. Готово да постоји сагласност да се оствари неки циљ а тај циљ је да што дуже Војислав Шешељ буде ван политичке сцене Републике Србије и ми то упорно причамо и опет подсећамо на њихове изворе.
Карла дел Понте је лепо објаснила у својој књизи: уместо “добар дан” Зоран Ђинђић је рекао “водите Шешеља и не враћајте га више”. Да ли је он био само курир, који је пренео неку поруку и неку одлуку, или је можда издиктирао оно што би био интерес проевропских странака у Србији, то у овом тренутку није важно. Важно је да се констатује и да обавестимо све да се у континуитету, непрекидно и систематски, крше људска права а посебно процесна права Војислава Шешеља који је политички затвореник у Хашком трибуналу.
На овом примеру Хашког трибунала можемо да видимо шта се дешава Републици Србији – схватамо да нам је потребно јединство, оно је нужно, без тог јединства не можемо опстати ни као народ ни као држава. Потребно нам је јединство око онога шта хоћемо – хоћемо оно што је наше, хоћемо АП Косово и Метохију у саставу Републике Србије. То је јединство а није јединство када се праве прелази, без обзира како их неко крстио: административни, гранични, интегрисани, неинтегрисани, контролни пунктови или било који други израз који могу да измисле. Нама не требају поделе, нама не требају границе унутар јединствене територије Републике Србије. Свако ко прави границе он је против српског јединства.
Будалаштина је да неко позива Уставни суд да врати АП Косово и Метохију у Уставни систем Републике Србије! Каквим се све манипулацијама служе да би прикрили оно што је Викиликс објавио, оно што стоји у депашама из америчких амбасада широм света, поготово из амбасаде у Београду – да имају своје сараднике, да имају ове умивене који треба да попуне медијску празнину и да прикрију суштину оног што они раде на политичкој сцени.
Наравно, и данас су радикали присутни са својим народом. Јуче су на Јарињу били Немања Шаровић и Александар Дражић. Са људима који мирно протестују, који не прихватају границе, који поштују Устав Републике Србије, који знају шта су национални, политички, економски социјални и сви други интереси српског народа –данас су са њима потпредседник Српске радикалне странке Вјерица Радета и члан председничког колегијума, господин Петар Јојић.
Тако ће бити и убудуће док наши људи, наши Срби, протестују, док се буне против успостављања таквих граница, које се прикривају различитим квази-стручним појмовима који у суштини ништа не значе. Значе само подвалу, превару и вероватно представљају облик застрашивања комплетног становништва Републике Србије. Та политика која каже “урадили би ми нешто али не смемо због великог газде”, то није политика која представља заштиту националних интереса. Око те политике нама не треба јединство. Не треба нам јединство око издајничке политике, треба нам јединство око патриотске политике.
Треба нам јединство око политике која у центар ставља нашег грађанина, око политике која поштује Устав Републике Србије, око политике која поштује, препознаје и чува оно што су национални интереси. Оног тренутка када Србија буде препознатљива по тој врсти јединства онда нам нико неће моћи ништа јер не може да удари на цео народ. А овако се остварује она чувена турска изрека која нас је 500 година држала у ропству – “подели па владај”.
Ми смо против подела, ми смо за јединство и позивамо све који су за ту врсту српског јединства око националних интереса да нам се прикључе у овој нашој борби, да подрже наш став за заштиту Републике Србије и наших националних интереса. То смо имали за ову конференцију за новинаре, ако има неких питања изволите. Уколико нема, хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР