Зоран Красић:Браћо и сестре, даме и господо, налазимо се на правом месту. Иза мојих леђа налазе се резултати НАТО пакта, а са моје десне стране се налази цвет ЕУ. Зашто кажем цвет ЕУ? Ми данас желимо да обавестимо јавност и упозоримо на то шта се десило 17. марта 2004, у присуству цивилних и војних структура назови УН војника свих оних држава које су признале независно Косово и које притискају Србију већ више од 20 година; да подсетимо да је 24. марта 1999. кренула злочиначка агресија, убијање Срба због милосрдног анђела и наводно протеривања Шиптара – бомбардовањем Батајнице, Новог Сада и да не ређам сва друга места. Дошли смо овде да подсетимо све, а нарочито љубитеље ЕУ: 17. март 2004. не сме да се заборави и 24. март 1999. не сме да се заборави.
То што ће ови који седе у згради са моје десне стране вечерас да се појаве на свечаној академији у Народном позоришту схватите као превару, као лаж, јер им је дража ЕУ, а још дражи датум. Датум! Датум! Датум! Чекајући тај датум и тражећи тај датум, заборавили су на своју територију, заборавили да су власт која треба да штити грађане ове земље.
Скупили смо се због себе, да покажемо да се не миримо, да не заборављамо, да упозоримо оне који ћуте да они саучествују, како са онима који су направили резултате који се виде иза мојих леђа, тако да хране и охрабрују оне који седе у згради са моје десне стране.
Ћутање је пристанак! Ми српски радикали не пристајемо! Бунимо се! Имамо фелер – волимо Србију! Не воли нас ЕУ зато што волимо Србију. Па, зар има нешто поносније у српском народу него да волиш Србију? Ту смо да се не би заборавило. Молим све да на сваком месту правилно кажу шта је био 17. март 2004. Не би се десио злочин српском народу да није било Немаца, Американаца и ЕУ на територији Косова и Метохије.
Како они могу да нам буду пријатељи? Како неки њихов предлог може да нам буде добар?
Људи заборавили на Устав Републике Србије, заборавили на Резолуцију 1244! Стреме ка датуму. Датум, датум...
Који је то датум? Можда и ми чекамо неки датум. Чекамо датум када ће Србија да се усправи, када ће Војислав Шешељ да нам се врати и да нас поведе.
Упозорите људи ове што седе у згради с моје десне стране да постоји Устав Републике Србије и да још постоји српски народ. Упозорите их! Обавестите их! Подигните глас! Немојте да ћутите! Ако ћутите, онда сте исти као они!
Зато је потребно да будемо јединствени око онога што је проверено наше, што само нама припада.
Користим прилику да позовем све људе да се 24. марта видимо у Косовској Митровици. Ми идемо, а ко жели да нам прави друштво, нека нам се прикључи. Запамтите: Србија је вечна док су јој деца верна!
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР