Немања Шаровић: Даме и господо новинари, као што знате, данас се завршава кампања за локалне изборе на Вождовцу. Српска радикална странка је задовољна оним што је урадила - имајући у виду услове за ову кампања. Ви знате да се не може говорити о поштеним и коректним изборима уколико сви учесници нису имали истоветна средстава на располагању. Јасно је, да није постојала равноправна заступљеност странака на медијима. Медијска помоћ је, то сте видели, била пружена, пре свега, Демократској странци, а онда Српској напредној странци. На РТВ-у и Студију Б је пружено максимално време Демократској странци, чиме су ове куће доказале да нису сервис грађана, него сервис власти и Демократске странке. Чак је и садржај Дневника био пун хвалоспева актуелној власти, а само је неколико минута трошено на страначке хронике - понекад само по 34 до 40 секунди, или минутипо о активностима других странака.
Друга очигледна разлика међу странкама је била у количини уложених средстава, финансиских средстава, у ову изборну кампању. Јасно је, да је већина ових странака потришила десетине милиона динара. Кампања Српске радиклане странке је била најскромнија. Једина смо странка која није имала ниједан једини билборд, која није закупила ниједан термин на телевизији, и једина смо странка која није имала телевизојске спотове. Грађани, на жалост, не знају колико билборди коштају. Ми смо то објавили у нашем страначком листу, “Велика Србија”. Примера ради, четворонедељни закуп једног јединог билборда, на пример, оног на Душановачком мосту кошта 313.000 динара - и то без штампања и трошкова качења Реч је само о цени закупа простора. Када узмете у обзир, да су десетине и десетине билборда на Вождовцу истакнуте на закупљеним површинама (ови мањи су нешто јефтинији), можете закључити да коштају преко 100.000 динара. И то је за обичног грађанина изузетно скупо. Јер, десетине милиона динара су потрошене само на закуп билборда. Закуп телевизијског термина је, такође, изузетно скуп. Пола сата емисија на Студију Б кошта 541.000 динара. Један секунд на телевизији Студио Б кошта 3.000 динара плус ПДВ. Пола сата термина, како сам рекао, кошта 541.000 динара. Тридесет минута на телевизији Б-92 је чак 1,663.000 динара и поставља се питање откуд неким странкама толики новац! А ви знате, да су, пре других странака, Демократска странка и Српска напредана странка имале велики број тих термина.
Српска радиклана странка добија највећи део новца из буџета, јер је највећа политичка странка - освојили смо 40 од 110 мандата. Месечно добијемо око 1,000.000 динара. Што значи, да од читавог тог месечног износа, који се троши и на страначке просторије и на плате запослених, преостаје само један скроман део. Но, ни тај целокупни износ не би био довољан за 30 минута наступа на Б-92.
С друге стране, Српска напредна странка не добија ни динара из буџета, али зато може највише да потроши на закупу телевизијског времена.
Демократска странка је немилице трошила новац, али је важно да изнесемо још једну одлику ове кампање. Реч је о злоупотреба власти. Никада се бруталније, ни бестијалније није вршила злоупотреба влсти као у овој кампањеи. Чинили су то највиши републички органи - од министарстава, па преко Скупштине Града и градоначелника, па до функционера јавних предузећа. Прекршаје су чиниле и општинске влассти, чији је буџет, такође, злоупотребљаван у више акција Демократске странке. Где год је представљена, Демократска странка је своју кампању почињала постављањем јавне расвете, уређењем паркова, а сви замо, да ниједан једини динар није отишао из буџета Демократске странке.
Српска радикална странка није у овој кампањеи давала нереална обећања. Нисмо лагали грађане, нисмо их подмићивали. И што је најбитније, нисмо понижавали грађане - купујући њихове гласове, јефтиним поклонима и ситним услугама. На изборима, очекујемо победу, јер смо оваквом кампањом већ победили. Чињеница је да је наша кампања била најмаштовитија. Сваки прилог је био посвећен неком конкретном проблему грађана. Нисмо, као неке друге странке, стајали на пункту и говорили о билочему, већ смо сваког дана указивали на неки постојећи проблем. То је доказ да смо у најбољем контакту с грађанима, и да најбоље познајемо праве и суштинске проблеме грађана Вождовца.
Многе странек су нас копирале и понављале наше излагање. И што је за нас најбитније, велики број проблема, на које смо указали, преко ноћи је, бржебоље, власт решавала. Ти проблеми су годинама присутни, али је, ето, чим бисмо их ми споменули, неко их је решавао. Тако је, на пример, школа у Рипњу (дан или два након наше посете) добила нова втрата и прозоре. Нажалост, ученици се и даље греју на чврсто гориво. Користе, веровали или не, шпорет „смедеревац“, као да се ради о некој школи на Проклетијама, а не о школи двадесетак километара од Београда. Власти кажу да је то село Рипањ, а ја не знам како насеље са 20.000 становника може да се зове селом. Слично је било и са Кумодрашким потоком, и са изливањем фекалних вода код окретноци тролејбуса 41. Кад смо изнели проблем у обдаништима у Кумодражу 1, брзо је подигнута ограда, а није је било годинама. У Јајинцима се асфалтира део улице Булевара ослобођења, који смо обишли. И депонија у селу Раковици је уређена. Има још много других сличних места, на којима треба много тога урадити.
Након ових избора, Српска радикална странка, говорим о Градском одбору Београда, вратиће се својим активностима. Пре свега, мислим на разоткривање самовољног и штеточинског деловања градонаћеника Београда, Драгана Ђиласа. Почели смо с праксом држања редовних конференција за штампу у просторијама Скупштине града. То су тематске конференције. До сада смо говорили о неколико афера. Први, и једини, располажемо комплетном документацијом о продаји зграде „Инекса“. Реакција на наш иступ је уследила - дошло је до промене финансирања. Уместо Града Београда, у тај посао је ушла Градска чистоћа - делимично и град, али се не зна колико. Јјавност се, нажалост, тим питањем више не бави. Не зна се, ето, ни колико је ко дао. Оваква ситуација је најбољи доказ, да се ради о самовољи једног човека. Јасно је да Градска чистоћа није, планом јавних набавки и финансијским планом - као ни Скупштина града, имала средстава за такву намену. За куповину те зграде!
Српсак радикална странка је за разлику од других странак, владајућих и опозиционих, јасно рекла, да је, од првог тренутка, куповина те зграде добра идеја. Али, ништа не може оправдати чињеницу, да је закон прекршен начином куповине. И не сме се занемарити чињеница, да се Драган Ђилас понаша као пијани каубој. И немогуће је, било где у свету, да неко с чела извршне власти, прошета улицом и одлучи да купи зграду која му се свиди. Знамо да у овом случају куповине није било, апсолутно, никакаве процедуре. Нико није знао, ни да је град дао депозит од 407,000.000 динара. Нико није знао - колика је понуђена вредност. Јавност ни данас не зна колико је платио Град, а колико Градска чистоћа.
Искрсао је још један велики проблем у Београду. Прекомерно се задужује. Господин Ђилас је покренуо јавну набавку 83 тролејбуса - по нереално високој цени. У питањује више од 300.000 евра за један соло тролејбус. Укупна вредност јавне набавке је 2,000,000.419 динара. Закон о јавним набавкама поставља два услова - за покретање јавне набавке. Један је да јавна набавка буде предвиђена планом јавних набавки и финансијским планом. Други услов је, да буду обезбеђена средстав у буџету за јавну набавку. од 2,000.000.419 динара у буџету Града Београда, а ми смо показали да је обезбеђен само један милион (0,04%, од укупне вредности), што је потписао Драган Ђилас. И то је јасни показатељ, да Ђиласа не занима закон. Не занима га ни како ће грађани Београда живети те две или три године и како ће отплаћивати дугове које он прави. Јер, 2015. године је предвидео да Град Београд плати 420,000.000 динара, а зато 2009, када је он градоначелник, плаћамо 1,000.000 динара. И циљ је очигледан, да нови тролејбуси изађу на улице, што ће изазвати одушевљење грађана. Наравно, ни на једном тролејбусу, неће писати да ли је плаћен или није. А јасно је да Драган Ђилас не планира да буде на овом месту 2015. године, као ни 2013, ни 2014, када ћемо такође плаћати по 420,000.000 динара.
Што се тиче Луке Београд, и афере о њој - која траје, убеђен сам, да ће трајати још годинама. Српска радикалан странка је поднела захтев, да седница анкетног одбора, у вези са поступањем Града Београда - везано за локацију Луке Београд, буде заказана, јер одавно су протекли сви рокови. Либерално демократска партија предложила је формирање анкетног одбора, зато што им је то, у том тренутку, медиски одговарало. Покушали су да се представе као противници свих тајкуна у Србији, пре свега Мишковића и Бека, власника Луке Београд. Али су, очигледно је, били после добро намирени. Члан већа Оливер Глишић је предложен од стране ЛДП-а, а пре тога је радио у адвокатској канцеларији Глишића. А та адвокатска канцеларија је више година заступник Луке Београд. И ето, неким чудом, Оливер Глишић се нашао на месту члана већа, а то је веће, управо, и задужено за Луку Београд. Такође, другим чудом се нашао и на месту председника комисије у Скупштини Града, која се бавила одузимањем земљишта које није приведено намени, у складу са Законом о планирању и изградњи. И управо је његов посао био да део земљишта, који је дат на коришћење Луки Београд (без икакве надокнаде) врати под окриље Града, како би касније на лицитацији Град од тога могао зарадити огромна средства. Наравно, то није урађено. И треће чудо - у вези са госдподином Глишићем. Он се нашао и у Кану, на сајму инвестиција, на којем је представљен пројекат Луке Београд – „Београд град на води“. Тај пројекат је супротан свим постојећим планским документима у овом тренутку. Кад смо то утврдили, господин Глишић је рекао, да је он на сајму био приватно, и случајно, јер је био на пропутовању кроз Француску. Ишао је, каже, брату у посету, па је скокнуо и до сајма некретнина. Јасно је да се ту ради о великим малверзацијама. Предвиђена површина за изградњу је 2,500.000.000 квадрата стамбено-пословног простора. Да се заради само по 1.000 евра по квадрату, то је неких 2,500.000.000 евра. Па ви видите колико ће господин Мишковоић и Беко да зараде. Захваљујући, пре свега, Драгану Ђиласу, а онда ЛДП-у, СПС-у, Г-17 и осталим странкама које подржавају овакве лоповлуке. Данас је на насловној страни бесплатних „Дневних новина 24“, а које финансира Град Београд, освануо чланак о изграњи „Гграда на води“, јер ће то бити један диван пројекат. Каже се да ће га дневно посећивати 1.000 људи, а имаће разноврсне центре, у којима ће се запослити велики број људи. А не каже се ко ће све од тога профитирати.
Ево, то је оно што смо имали да вам кажемо.
Ууколико имате неко питање, изволите. Уколико немате, хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР