Др Паја Момчилов: Добар дан. Прво желим добродшлицу представницима медија који су данас присутни на овој нашој конференцији. Као што вам је познато из најаве, данас смо решили да кажемо неколико речи о најновијим изменама закона, а којима се , по нашем мишљењу, дубоко задире у људска елементарна права, као и права пацијената. Конкретно, разлог за сазивање ове конференције су измене које су се догодиле у новом Члану 35 Закона о здравственом осигурању. Шта су овом изменом желели да постигну? Бићу слободан само да вас подсетим да је у старом закону, 146. члан, требало да се измени додавањем два пасуса.
Први пасус је гласио: „Осигурано лице је дужно да код прве посете здравственој установи на примарном нивоу здравствене заштите у којој послове обавља изабрани лекар, најкасније у року од шест месеци од дана стицања својства осигураног лица у складу са овим законом изврши избор изабраног лекара“. Значи, налаже се свим грађанима који су корисници нашег здравственог осигурања да у року од шест месеци морају да имају свог изабраног лекара, да им се он одреди.
Са друге стране, следећи пасус је стварно нешто што нисмо очекивали да некоме може да падне на памет у једној иоле уређеној земљи. Та допуна гласи овако: „Ако осигурано лице не изврши избор изабраног лекара у року, из става 4 овог члана, има право само на пружање хитне медицинске помоћи, до момента избора изабраног лекара у складу са овим законом“.
Шта то практично значи? То значи да, ако се у року од шест месеци не определите за свог лекара, онда нећете имати право да користите здравствену заштиту, сем у хитним ситуацијама када вам је живот угрожен.
Мислим да овако нешто не постоји ни у једном закону ниједне цивилозоване земље. Чиме то образлажем? Прво, долази до великог угрожавања права пацијената. Права пацијената су регулисана са више декларација. Једна од најпознатијих је Римска декларација, која има 14 тачака. Овим изменама закона се директно угрожава тачка 2: право на приступ. У тој тачки се каже да сваки појединац има право на приступ здравственим установама када његово или њено здравствено стање то захтева. Према томе, овде је јасно дефинисано да кад год вам је неопходна помоћ, и због баналних ствари, а не само оних које ће вас витално угрозити, морате добити одговарајућу здравствену заштиту по савременим нормама цивилизованог света. У тачки 5 пише да имате право на слободу избора. Шта значи ово да ја у року од шест месеци морам да одаберем лекара? Ако имам право да бирам, онда имам право и да кажем „нећу“. Није право избора само позитивно, него и негативно.
Шта нас држава тера? Тера нас да од једног малог контингента, у само једној здравственој установи, бирамо лекара између људи који су претходно изабрани по неким принципима. Какво је то право ако у земљи која је изједначила приватну и државну својину немате елементарно право да кажете да хоћете да се лечите код приватног лекара и тамо остварите своја права? Људска права на здравље и права пацијента, а знамо да у овој земљи постоји монопол државног здравства, који нигде више не постоји на такав начин, угрожена су. У случају да не могу да користим здравствену заштиту, не могу да се обратим ни за пружање превентивних здравствених услуга, директно угрожавам своје здравље.
И, да парадокс буде већи, ко вам то каже и ко вам то налаже, ко вас то тако кажњава? Монополистички, један једини фонд који постоји. У другим земљама имате више фондова и можете да се определите да ћете своје паре и издвајања из свог дохотка дати овом или оном фонду. То код нас не постоји. То је, такође, право избора. Имате само један једини фонд, који уместо да вас пита шта вам одговара и шта бисте желели, себи узима за право и да вас кажњава нечим што је стварно монструозно, а то је ускраћивање права на здравствену заштиту. У штампи је већ било речи о томе и видели сте да су колала објашњења да је то у интересу пацијента. Јер, наводно, на тај начин ће се обезбедити спровођење превентивних програма. То је бесмислено објашњење. Превенција спада у основни пакет елементарних здравствених услуга које би здравствени систем морао да пружа и не треба да се за то поставља одредба да морате имати изабраног лекара, па да тек он може да спроводи и превенцију.
То је суштина овога. Актуелни режим Бориса Тадића је потпуно изгубио компас. Он је овим изменама закона, у невреме, крајем јула, променио 104 члана, и то по хитном поступку, без јавне расправе. С једне стране су према грађанима упутили лажну, димну петарду, проширујући, тобоже, права. С друге стране, као што видите, овом изменом, у овом члану, драконски кршећи и људска прва наших грађана, чини оно што разуман човек не може да објасни и схвати.
Додаћу само да се ове законске измене нису уопште дотакле кључних проблема здравственог система који је потпуно крахирао. Не зато што то каже Српска радикална странка, већ што сви објективни параметри, бројчани, који говоре о смртности, сврставају нас на зачеље у Европи, а богами, кад гледате и свет, ни ту не стојимо славно. Нешто што је било незамисливо, да нам је смртност одојчади стално падала (смртност деце до навршене године дана) од 2008. у овој земљи расте. Оно што је такође чињеница коју треба знати је да смо ми биолошки угрожена нација. Нас сатиру две епидемије и пошасти, хроничне незаразне болести и малигне болести. То је главни разлог што биолошки нестајемо са ових терена, поред додатне негативне чињенице да имамо белу кугу. Када гледате колика је смртност у Србији и колико умире младог света, у самом смо светском врху. То актуелни режим прећуткује, а Министарство и оваквим законима само још продубљује и погоршава ситуацију. Нема уопште потребе да говорим ни о корупцији која, нажалост, у здрвству представља велику рак-рану.
То сам имао да кажем у вези са данашњом темом. Да ли има питања? Ако нема, хвала вам и довиђења.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР