Вучић и Николић не желе промене

Борис Алексић: Добар дан даме и господо, добро дошли на редовну конференцију Српске радикалне странке. Прва тема о којој ћемо говорити данас јесте митинг Српске напредне странке који је недавно организован испред Дома Народне скупштине. Као што знате, тај митинг је организован као намера да се Српска напредна странка супротстави режиму, међутим ви сте приметили да су поруке са тог митинга биле млаке и приметили сте да Томислав Николић и Александар Вучић глуме опозицију. Дакле, они су прикупили одређени број људи, а поставља се питање, како су сами навели, да је из унутрашњости дошло 50.000 грађана, што би било негде око 1000 аутобуса, просечна цена аутобуса је око 30.000 динара, то значи да су они утрошили отприлике 30.000.000 динара за аутобусе или неких 300.000 евра. Поставља се питање одакле им оволика количина новца када се врло добро зна да се они не финансирају из буџета Републике Србије, и то у овим тренуцима када је Србија, када су сви грађани заиста у незапамћеној економској кризи. Ја желим такође да вас подсетим да су они они крајем 2008, током 2009. и 2010. године отварали општинске и окружне одборе потпуно опремљене у свим деловима Србије, па се заиста поставља се питање одакле толики новац тој новој странци и ко их финансира. Што се тиче Српске радикалне странке, све је јасно, јер се финансира из буџета Републике Србије, тачно се зна колико се новца добија, колико се новца потроши, али за напредњаке који су окупирали све српске медије, то не знамо. Шта је даље карактеристика тог скупа? Сви који су говорили да напредњаци немају идеологију изгледа да су се преварили, ми смо открили напрасно која је то идеологија Српске напредне странке, изгледа да је то идеологија стиропора. Дакле, они намеравају стиропором и седењем да победе режим Бориса Тадића, режим ДОС-а, који је дошао на власт тако што је палио Народну скупштину и тако што је отимао оружје из полицијских станица. Дакле, простим седењем напредњаци намеравају да се супротставе Борису Тадићу. Индикативно је такође да ниједном речју нису споменули Косово и Метохију. Оно што је много занимљивије и значајније, то је да је Српска радикална странка пре неколико дана почела са прикупљањем потписа за нашу петицију за ослобађање др Војислава Шешеља. Као што знате, он је већ осам година у притвору трибунала у Хагу, његово суђење заиста предуго траје, чак је и сам председавајући судија Жан-Клод Антонети, у свом издвојеном мишљењу, прошле године навео да је дужина трајања код Војислава Шешеља оборила светски рекорд. Дакле, све је јасно и председавајућем судији и другима је јасно да тај поступак траје непримерено дуго, пред трибуналом у Хагу, и очигледно је да он мора да се оконча што пре. Ми сматрамо да је једини начин на који може да се оконча изрицање ослобађајуће пресуде, то јест тако би било уколико се поштује међународно право, јер др Војислав Шешељ је у потпуности доказао своју невиност и супериорност у односу на тужилаштво, у односу на сведоке које је тужилаштво изводило. Ја желим да вас подсетим да је велики број сведока тужилаштва почео да сведочи против самог тужилаштва, дакле, у судници је то показало да је вршен одређени притисак на сведоке од стране тужилаштва, од стране њихових представника који су деловали у Србији. Подсетићу вас да је такође покренута истрага против тужилаштва везано за ове наводе и ове околности. Такође, оптужница против Војислава Шешеља мењана је више пута, има седам верзија, једном је враћена због аљкавости, тако да то све указује на њихову неспремност. Ми сматрамо да ће и ова врста прикупљања потписа, петиција, бити својеврстан притисак на слободоумне људе и државе свуда у свету да се напокон повуче једини могући потез, а то је да се ослободи Војислав Шешељ и да међународно право напокон постане оно што јесте и што му јесте намена, да не зависи ни од чега другог већ од норми које су давно утврђене и проверене. Исто тако ми сматрамо да постоје одређене могућности, будући да тај трибунал у Хагу није, нажалост, правна институција, већ је једна мешавина политике и права, постоје одређене могућности да трибунал у Хагу покуша да сачува своју заовставштину, да оправда оно што је радио свих ових година. Ја ћу вас подсетити да они годишње троше неких 300.000.000 долара из буџета Уједињених нација, плус приватне донације. Дакле, проблем са трибуналом у Хагу неће бити овде завршен, али свакако ослобођајућом пресудом и повратком Војислава Шешеља и грађани Србије и Србија ће добити нову наду. Ја сам имао толико за данас. Да ли можда има неких питања? Уколико нема, ја вам се захваљујем.