У свим временима, постојали су људи који стреме највишим животним и духовним циљевима и људи, чија се стремљења завршавају на укусном залогају. Заједничко и једнима и другима је, искрено веровање у остваривост својих циљева. Међутим, остваривање циљева ових других, могуће је само под условом да се остваре циљеви ових првих.
У смутно време, Кузма Мињин, руски национални херој, обратио се својим земљацима речима: „С правом ће те се запитати, шта ми сада можемо урадити без новца, без војске, без способних војсковођа? Међутим, рећи ћу Вам шта ја могу урадити. Спреман сам дати сву своју имовину, без остатка, заложити своју кућу, своју жену и децу, спреман сам све дати за добробит отаџбине. Боље је да са породицом умрем у највећој беди, него да гледам како непријатељ понижава моју отаџбину“.
Мињин није имао готово никаквих ресурса. Све што је имао, била је велика љубав и жеља да се спаси отаџбина која је у опасности. Организовао је отпор и на крају поразио Пољско-Литванског окупатора. Прошле су од тога само четири године а Русија је постала моћно православно царство. Историја је наклоњена само оним државама и народима, који одолевају околностима које им нису наклоњене.
Ако се човек помири са чињеницом да отаџбини нема спаса, онда му је беспредметно објашњавати колико је ситуација критична. Чак и ако он у потпуности све разуме, од њега неће бити никакве вајде. Пуко разумевање ситуације, без љубави према отаџбини, неће произвести никакву жељу за деловањем. Љубав покреће и одржава свет. Човек који нема љубави према отаџбини размишља овако: самном или без мене, не може бити ни боље ни горе.
Данас се наша отаџбина налази у тежој ситуацији него што је горе описана. Србија је де факто окупирана земља и за запад представља само трофеј, са којим може да ради шта пожели. Српска власт је отписла Косово. Косово је за њу само претежак кофер и то без дршке, кога се треба отарасити. Међутим, варају се сви који мисле да ће се све завршити само са Косовом. На дневном реду је отписивање и других делова Србије. Увелико се установљавају критеријуми за отпис. Примаран је критеријум по коме треба отписивати оно, што је касније ушло у саства Србије. Међутим, сада се поставља једно логично питање, шта је онда на време ушло у састав Србије.
Србија тренутно отписује најбоље што има. Можда то звучи невероватно али у Србији се често догађају невероватне ствари. Власт убеђује народ, боље вам је онда када вам је горе. Више него икада, данас нам требају храбри и способни. Способан може учинити све, неспособан не може учинити ништа. Ми најхрабрије и најспособније испоручујемо Хагу.
Ми смо данас дотакли дно. Дубље од овога не можемо. Наша позиција је добра само утолико, што можемо да се одупремо о дно и започнемо кретање навише.
Ово све говорим због тога, што ме ових дана контактира велики број мојих пријатеља, познаника и пролазника који су свесни колику жртву подноси Војислав Шешељ. Сви они кажу да су спремни да се жртвују, како би спречили да се Шешељ поново испоручи Хагу. Свима који тако размишљају поручујем: Војислав Шешељ се жртвовао за нас и не тражи да се ми жртвујемо за њега. Довољно је само да се на изборима гласа за његову странку и одужиће те се Војиславу Шешељу. За то није потребна никаква жртва.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР