Др Војислав Шешељ: Даме и господо, најновија одлука Уставног суда, којом је Уставни суд одбио да се изјасни о питању уставности Бриселских споразума, показује заправо да Србија нема Уставни суд у правом смислу речи. У чему је проблем? Што су они уставни фактори, који су у својој надлежности имали предлагање судија Уставног суда и њихов избор, примењивали искључиво критеријуме политичке подобности, а не стручне критеријуме. Тако имате судије Уставног суда који по инерцији настављају да служе извршној власти. Уставни суд каже, у суштини је то тако, да је реч о политичким документима а не правним. Како може бити реч само о политичким документима, кад они изазивају правне последице? И да је реч о резолуцијама и декларацијама, могло би се говорити о њиховим правним последицама, мада не тако стриктним као кад је реч о уговорима, споразумима, законима и другим правним актима. Наравно, овде није реч о међународном уговору, јер се уговор не склапа између две државе. Али то је разлог више да Уставни суд интервенише. Овде централна власт склапа споразуме са отцепљеном и окупираном провинцијом. И централна власт при томе гази Устав, поводећи се за интересима западних сила и Европске уније.
Српска радикална странка одаје јавно признање судијама Уставног суда који су гласали против таквог становишта. И то су дакле, једине судије, има их троје-четворо, који су исправно и у складу са Уставом обављали своју дужност. Остали су политички инструментализовани. Погазили су судијску професију, погазили су правничку струку, погазили су пре свега јавни морал, а што је најгоре, и сам Устав.
Друго, што бисмо вам данас рекли на овој конференцији за штампу, тиче се оне наше сталне теме, начина економског опоравка Србије. Ми смо вам говорили прошли пут шта би се десило да су укинуте све агенције које се финансирају из буџета. Зарада би за буџет била много већа од оне која се постиже смањивањем пензија. Смањивањем пензија рекосмо око 600 милиона евра се наводно уштеди за буџет, а укидањем агенције уштедело би се 800 милиона евра, 850 милиона евра. Међутим, те бројке само привидно показују право стање, јер кад се државне паре сипају тим разноразним агенцијама, онда ту постоји и велики одлив према иностранству, на два начина. Није реч само о изношењу пара у иностранство, јер на челу тих агенција су врло богати људи, него о финансирању одређених потреба које су везане за иностране произвођаче, за иностране повериоце, итд. Шта то значи? Кад ви поделите паре агенцијама, оне се надмећу која ће купити страну робу, за било које сврхе, а кад се паре исплаћују пензионерима, онда смо сигурни да пензионери пре свега купују храну, да плаћају комуналије, струју и друге обавезе. И тај новац остаје. Тај новац је и даље у оптицају у самој Србији. А кад дате 800 или 850 милиона унапред агенцијама, од тог новца врло мало иде у оптицај у Србији. Тај новац одлази у оптицај у иностранство, било кроз велике плате, јер ти који имају велике плате купују само увозну робу, било кроз њихова путовања по иностранству, на годишње одморе, на летовања, било за набавку иностране робе којом они опремају своје кабинете, своја здања којима су им седишта итд.
Као кључни проблем помињали смо вам незаштићеност српског тржишта од прекомерног увоза стране робе. Данас ћемо вам изнети неколико конкретних показатеља. Пре потписивања споразума о асоцијацији о придруживању са Европском унијом 2008. године, Србија је остваривала само царински приход од 830 милиона евра, јер је наплаћивана царина на све робе са Запада, из земаља које су и нама наплаћивале царину. Сада, једностраним примењивањем Споразума о стабилизацији и придруживању Србија је укинула наплату царина, а за наше робе Европска унија и даље наплаћује царину и чак нам одређује квоте за извоз појединих пољопривредних производа, на пример, шећера. Дакле, држава се одрекла преко 600 милиона евра на овај начин. Пројектована царина за 2014. годину је око 200 милиона евра, нешто мање од 200 милиона. Питање је да ли ће толико остварити. Још није буџетска година завршена. Ако и оствари, то је за 630 милиона евра мање него што смо имали буџетски приход од царина пре потписивања овог споразума.
Дакле, очигледно је да власти воде погубну политику. Та погубна економска политика почела је још 2000. године. Сећате се како нас је Лабус задуживао до гуше, како је поново потписивао старе зајмове које нисмо морали ни да враћамо, од свега тога имао проценат. Мафијашка власт траје до данас. Ништа се ту битно није променило. И даље је Србија на изволте. И даље је Србија царински незаштићена, а највећа штета није због тога што овај приход више немамо у буџету, што из буџета губимо 600 милиона евра, па морају да страдају пензионери, да се од њихових јадних пензија надокнађује тај износ, или да страдају запослени у јавном сектору, од којих су неки већ угрожени: у просвети, у здравству и у другим јавним службама. Највећа је штета што мимо наплате царина, огромне количине робе пролазе из земаља Европске уније, преплављују наше тржиште и представљају нелојалну конкуренцију, посебно у сфери пољопривредне производње. Не може никад Србија да издваја субвенције какве издваја Немачка. А онда Немачка не зна шта ће са својим робама, чију је производњу субвенционисала, и они их шаљу на српско тржиште, и тржиште других сателитских земаља, које су у вазалном односу према Немачкој, као најмоћнијој европској држави.
С друге стране, ми видимо да у јавности, у великом делу јавности, израженом кроз западне медије, готово да влада одушевљење што неће бити ништа од реализације Јужног тока. И покреће се већ питање продаје Нафтне индустрије Србије. И од те продаје сви се сада на политичкој сцени Србије ограђују, осим Српске радикалне странке. Они који су потписивали Споразум, попут Бориса Тадића, сад се праве да ништа с тим немају. Ови који су гласали за Споразум, и наследили га, из Српске напредне странке, попут Александра Вучића и његових компањона, и даље се хватају за главу и оптужују оне претходне. А заправо, без обзира хоће ли се остварити Јужни ток или не, Србија је имала огромне користи од приватизације Нафтне индустрије. Продато је тачно 51 посто вредности за 400 милиона евра. Али, данас Србија сваке године од Нафтне индустрије Гаспрома, има приход који износи једну петину буџета. Сваке године има приход од милијарду евра. Како? Наплатом акциза, наплатом царина, порезима и на основу деоница које држава има у Нафтној индустрији, а из којих наплаћује дивиденде. Дакле, та критика је заиста потпуно промашена.
Српска радикална странка ће за који дан поднети Народној скупштини захтев за покретање иницијативе за смену председника Републике због кршења Устава. А ви знате, после данашње изјаве, да су сазрели сви услови да се председник Републике подвргне психијатријском вештачењу, да се види да ли је Томислав Николић уопште у стању да обавља председничку функцију. Изаћи са таквом небулозом у јавност, с којом је он данас изашао на отварању моста преко Дунава, не може да буде показатељ да се ради о нормалном човеку. И зато захтевамо да се установи да ли је он способан да обавља своју председничку функцију. Ми сматрамо да није, али желимо мишљење компетентних стручних људи о томе. Изволите, ако ви имате неко питање. Ја сам мало промукао, јер сам сваки дан на гостовањима по унутрашњости Србије, говорим. Пошто смо и даље блокирани на свим централним електронским медијима, принуђени смо да путујемо и да гостујемо по локалним телевизијским станицама, а уз то држимо и трибине и састанке општинских и окружних одбора, тако да је то исцрпљујуће, али ипак успешно превазилазимо медијску блокаду. Не могу нас у потпуности медијски блокирати. С друге стране, остаје отворен мој изазов Александру Вучићу за директан телевизијски дуел на телевизији са националном фреквенцијом коју он изабере. Изволите, имате ли ви неко питање?
Новинар: Могу ли да Вас питам за Ваше здравствено стање, тим пре што смо у штампи могли свашта да прочитамо.
Др Војислав Шешељ: Ја не знам шта сте ви у штампи читали. Од доласка из Хага моје здравствено стање је непромењено. Конзилијум лекара који прати моје здравствено стање и одлучује о мом даљем лечењу, ће сачекати још месец-два дана до коначне одлуке да ли ће бити операција. Операција ће ваљда свакако бити, али да виде да ли ћу претходно ићи на хемиотерапију или на зрачење, па тек онда на операцију. То ћемо знати за неких два месеца.
Новинар: Што се тиче Хага, како ту ствари стоје? И даље сте при ставу да се нећете добровољно враћати?
Др Војислав Шешељ: Ја се сигурно нећу добровољно предати, па нека ме ови моји саучесници у свим ратним злочинима евентуалним испоручују, Томислав Николић и Александар Вучић. Немогуће је да ја било какав злочин извршим, а да они нису директно у томе учествовали.
Новинар: Теша Тешановић, Србин инфо. Какав је Ваш став и став Српске радикалне странке поводом сарадње државе Србије са ММФ-ом?
Др Војислав Шешељ: Па, сарадња са Међународним монетарним фондом упропастила је све државе које су се лакомислено упустиле у ту сарадњу, па и нас. Код нас је стање у привреди било много боље кад нисмо имали никакве аранжмане са њима. Они заправо управљају нашом економском политиком. Они управљају нашим буџетом. Није им пало на памет да кажу – укините те агенције, него смањите плате и пензије. Није им пало на памет да кажу: обновите царине са земљама које наплаћују царине за српску робу. Него, смањите плате и пензије. И то је диктат Међународног монетарног фонда. И ова садашња власт, напредњачка, је вазална у односу на Међународни монетарни фонд, Светску банку, Европску унију и све западне силе. И она нема ни своју вољу, ни своје циљеве. Она је само инструмент деловања против српског народа. Имате ли још питања? Хвала вам што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР