Даме и господо новинари, данас смо желели да вас обавестимо да је Војислав Шешељ, јуче, председнику Хашког трибунала Партику Робинсону, поднео захтев за покретање кривичног поступка против Тужилаштва Хашког трибунала за непоштовање суда. Ова пријава поднета је у складу са правилом 77 Правилника о поступку и доказима Хашког трибунала, и то након сазнања да је један сведок лажно сведочио у поступку против Слободана Милошевића. Наиме, тај лажни сведок, Миодраг Луковац из Новог Сада, доставио је Стручном тиму који помаже припрему одбране председнику професора доктора Војислава Шешеља, своју изјаву коју је оверио у Основном суду у Новом Саду, и у којој је детаљно описао каквој је тортури и притисцима, од стране представника Тужилаштва Хашког трибунала, био изложен он и његова породица, а све то да би пристао да лажно сведочи у процесу против Слободана Милошевића. У току припрема за сведочење и претходно давање изјаве представницима Тужилаштва Хашког трибунала, господин Луковац је био непрестано изложен уценама, претњама и разним другим притисцима. Непрестано су му претили да ће, уколико не прихвати да сведочи лажно, против њега бити поднета кривична пријава хашком тужилаштву. Иако је знао да никада није учинио ниједно кривично дело, био је свестан чињенице да хашко тужилаштво може да поднесе против њега кривичну пријаву, зато што је на свом примеру видео на који начин заправо хашко тужилаштво обезбеђује лажне сведоке. То је, наравно, господина Луковца натерало да пристане на ту игру Хашког трибунала, поготово што се све то дешавало у току 2002. и 2003. године, када је хашко тужилаштво још увек могло да подноси нове оптужнице. Господин Луковац је пристао, и то је, дакле, потврдио у својој овереној изјави, да под претњама, уценама и притисцима потпише наводно своју изјаву, а заправо са изјавом коју је потврђивао у току суђења, он се упознао тек годину дана након што је сведочење завршио. Луковац и његова бивша супруга били су киднаповани и мимо своје воље одведени у Холандију, а затим у Норвешку. И у једној и у другој земљи обезбеђен им је стан, дата су им новчана средства да би могли тај стан да опреме, и да би могли да живе. Он је са правом те претње тужилаштва схватао веома озбиљно, јер су то биле претње које су у то време могле и да се остваре. Сво зло које се овом човеку стављало као изгледно и извесно ако не пристане да лажно сведочи, против Слободана Милошевића, а како су планирали касније, и против др Војислава Шешеља, сасвим је подобно за принуду јер је остварљиво. Зато што је оно што су му претили заправо могло бити и остварено. Злостављања која је преживео господин Луковац и његова породица, била су могућа због чињенице да бахато понашање представника тужилаштва нико у Србији није могао да заустави, а заправо нико то није ни желео, јер је, нажалост, досовска власт гледала веома благонаклоно на све то, наравно, због чињенице да су бескрајно били одани Сједињеним Америчким Државама и великим западним силама, чији је Хашки трибунал експонент. Као главне актере који су уцењивали господина Луковца и под чијим претњама и уценама је пристао да буде лажни сведок у процесу против Слободана Милошевића, господин Луковац је навео истражитеља Паола Пастореа Стокија, затим Рејноа Туненса, који се кад је разговарао са њим представљао као истражитељ Хашког трибунала, а познато је да је он био сведок-вештак у поступку који се пред Хашким трибуналом води против нашег председника. Даље наводи да су притиске над њим вршили, уцењивали га, злостављали на разне начине и бахато се понашали, тужиоци Данијел Саксон, Џефри Најс, и Хилдегард Уерц-Рецлаф. У групу оних који су вршили притиске на њега, господин Луковац свакако је навео и Ричарда Меја, који је у то време био председник судског већа у поступку против Слободана Милошевића. Ричард Меј, као председник већа, укључио се у ову хајку и у ову акцију обезбеђивања лажних сведока тако што се договарао са тужиоцима да ће накратко да прекине сваки пут ток суђења уколико сведок не да одговор онакав какве се од њега очекује. И то се у току поступка испитивања овог сведока, неколико пута и дешавало. Интересантно је, такође, да је господин Луковац, када се по завршетку сведочење упознао са својом наводном изјавом, коју је под принудом потписао, видео да, поред онога што је лажно сведочио, у тој изјави постоје неке ствари које су унете као део његове изјаве а које он никада нигде није изговорио, и за које га никада нико није ни питао. С обзиром да судско веће које је судило у Милошевићевом процесу више не постоји, зато што је Милошевић убијен у Хашком трибуналу, веома је интересантно да је Патрик Робинсон, који је сада председник Хашког трибунала, био члан тог судског већа Ричарда Меја, и зато сматрамо да је његова одговорност још већа и са правом очекујемо да ће веома озбиљно да поступи по захтеву који је јуче добио од професора доктора Војислава Шешеља. Очекујемо да ће да утврди да ли је, а очигледно је да заиста јесте, било великих злоупотреба у току поступка против Слободана Милошевића, и да је господин Луковац био лажни сведок у том поступку, и верујемо да он није једини, да ће бити још људи који су на тај начин злоупотребљени и који ће понудити своју помоћ у одбрани правде и у обезбеђивању правичног и фер суђења пред Хашким трибуналом, што очигледно до сада није постојало. И ово је један од додатних доказа за оно што тврдимо ми српски радикали откад постоји Хашки трибунал, да је он заиста само експонент Сједињених Америчких Држава и великих западних сила, и да је то један искључиво антисрпски назовисуд. Ми смо имали толико. Ако имате неко питање, радо ћемо одговорити на њих. Изволите. Уколико нема, хвала што сте дошли.
Погледајте и друга два поднеска проф. др Војислава Шешеља
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР