Проф. др Војислав Шешељ: Добар дан.Даме и господо. Неколико пута смо вам скретали пажњу да је истекао рок трајања досманлијском режиму, па су доведени напредњаци, али ево сада, све је очигледније да је и напредњацима истекао рок трајања. Вучићева влада и напредњачки режим у целини све се више суочавају са понижавајућим потезима са Запада. Најновији међу тим западњачким потезима је кампања која је покренута против неких садашњих и бивших официра Војске Србије, односно Војске Југославије, како се раније звала та војска. Кампању против Диковића покренула је једна тзв. невладина организација, која већ деценијама делује као страна шпијунска агентура и финансира се новцем из иностранства. И Наташа Кандић и њена заменица на том месту су биле увек само пука агентура и ништа више. Нама није жао Диковића, јер је Диковић човек који здушно подржава овај напредњачки режим. Раније је био човек режима Бориса Тадића. Али у овом случају битна је функција која је нападнута и битна је институција. Нападнута је војска. За Диковића можемо да изразимо лоше мишљење због тога што је сад близак напредњацима, а раније демократама, али можемо поуздано да тврдимо да сигурно није никакав ратни злочинац и да никада нико није био у стању да пронађе неки доказ који би га доводио у везу са ратним злочинима.
Ово са генералом Стојановићем је још један од примера. Није нама криво и није нама жао што се на тапету нашао један народни посланик из Напредне странке. Међутим, уместо да га гоне кривично што је члан Напредне странке и што учествује у упропашћавању Србије, против њега дижу оптужбе да је ратни злочинац. И то, ко то ради? Нелегална шиптарска власт на Косову и Метохији. Ко јој ствара услове да може своје оптужбе, односно налоге за хапшење да пласира преко Интерпола? Основу је пружио Бриселски споразум. Прво режим у Београду, Вучићева влада прихвати понижавајући третман наше земље, прихвати антисрпске споразуме, а после се чуди што ти споразуми служе као платформа за даље насртаје против Србије и српског народа. Није нимало случајно после Бриселског споразума тзв. републику Косово почињу да примају и у међународне спортске организације. Ићи ће после и у међународне хуманитарне организације и тако редом. То је она цена коју ми плаћамо неозбиљности, неискуству и одсуству елементарне памети и интелигенције напредњачке власти.
Друго питање које данас покрећемо, питање је понижења које је Србија доживела доласком Тонија Блера у Београд и чињенице да је Тони Блер у функцији инструктора напредњачке владе држао јуче предавање у Клубу делегата на Дедињу министрима те владе. Министри напредњачке владе, као ђаци у школи, слушају предавање једног ноторног ратног злочинца, као што је Тони Блер, одговорног за убијање стотина и стотина српских цивила, жена и деце током НАТО бомбардовања, човека који је већ био на 20 година робије осуђен пред српским судом за своје ратне злочине, а онда је досманлијска власт обуставила тај поступак.
Говорили смо вам више пута о малверзацијама и махинацијама садашњег министра здравља Златибора Лончара. Имамо још неколико аргумената који то поткрепљују. Од децембра месеца у Србији нема петовалентних вакцина за бебе. Ви знате да су те петовалентне вакцине један од најважнијих облика заштите мале деце од веома опасних болести, од пет најопаснијих болести у том узрасту. Министарство ништа не предузима иако има законску одговорност да се становништво заштити од тих болести. Ми сматрамо да се то даље не може трпети. У игру је умешан и Институт у Торлаку, директор тог института. Ми сматрамо да треба што пре реаговати да се утврди непосредна одговорност ко је крив што нема тих вакцина, ко је крив што се те вакцине не производе у Србији, ко је крив што је донесена неадекватна одлука да се вакцине набављају преко разних посредника и што ти посредници увек обмањују државу у погледу цене.
Више пута смо вам говорили о криминалним подухватима Томислава Николића. Данас можемо да вам то допунимо конкретним подацима који показују какав је лажов Томислав Николић и чему је све склон. Томислав Николић је, као што знате, у септембру 2008. године искључен из Српске радикалне странке због тога што је одвајао део посланичке групе у Народној скупштини и тиме прекршио наш страначки статут. Месец дана касније он је потписао уговор, заправо његова супруга Драгица, потписала је уговор о куповини стана и гаражног места у изградњи. Тај уговор је имао и два анекса. Први је потписан 21. марта 2009. године, а други 24. фебруара 2012. године. Продавци стана су били Грађевинско предузеће “Империјал-градња” доо из Београда, Грађевинско предузеће “Капото билд”доо из Београда. Власник ове друге фирме је познати тајкун Милија Бабовић. Он је иначе један од власника монополистичке компаније “Викторија група”. Прве информације о куповини стана породице Николић медијима је дао Александар Вучић. Он то није урадио преко свог листа “Правда” који је тада издавао, него преко “Преса”, који је важио тада за новине Драгана Ђиласа и Демократске странке. Али је Вучић то протурио преко својих новинара. Кад се дигла гужва у јавности, Томислав Николић је 20. априла 2010. године изјавио за “Прес”: “Купио сам стан на Новом Београду који има око 156 квадрата. Стан је у изградњи и биће према договору само делимично довршен, јер сам свесно оставио да неке радове завршим сам. Ја ћу поставити плочице, паркет јер тако могу јефтиније да прођем. Нови стан сам платио 2500 евра по квадрату. Купио сам га новцем од продаје старог стана плус сам подигао кредит од Хипо банке од 200.000 евра и све сам пријавио Агенцији за борбу против корупције”. Тако је изјавио Томислав Николић. Међутим, десиле су се и друге неке ствари. Анексом два уговора од 24. фебруара 2012. године који је потписала Драгица Николић као купац, наводи се да је предмет купопродаје стан површине 192,59 метара квадратних. Дакле, скоро за 40 квадратних метара, за 36,59 квадратних метара већи стан, да будем прецизнији. Уместо 156 квадрата, како је тврдио Томислав Николић, 192 квадрата. Стан је првобитно вредео 390.000 евра, а сада вреди 481.000 евра. Разлика је 91.475 евра. Ако је први пут део стана Томислав Николић могао да плати новцем од продатог стана и узео кредит од 200.000 евра, чиме је платио ових нових 91.475 евра? На то питање Томислав Николић треба што пре да одговори. Када је 31. 1. 2015. године поднео Агенцији за борбу против корупције имовинску карту, навео је да је заиста површина тог стана 194 метра квадратна. Дакле, ту није ништа спорно. Што се тиче кредита који је наводно дигао код Хипо банке, јавности нису предочени никакви подаци, а морало је да се види на основу којих критеријума је одређена висина тог кредита. У питању су године живота зајмопримца, његова плата, износ рате коју ће плаћати, шта му преостаје од плате кад плати месечну рату, колико ће дуго отплаћивати и тако даље.
Иначе та Хипо банка, ви знате, је банка која је позната у Србији као институција за прање новца. Није нимало случајно што на истој локацији стан има и Млађан Динкић, јер криминалци користе исте канале за лично богаћење, сличним махинацијама се служе и тако даље. Кључна су питања – да ли је Томислав Николић уопште платио тај стан и ако га је платио, којим новцем. Одакле му тај новац кад пре тога ништа није имао, није имао кер за шта да га уједе. Колико је коштало опремање тог стана, пошто је сам тврдио да ће плочице лично да поставља, из којих средстава је то опремање обавио и тако даље, кад је већ био оптерећен кредитом од 200.000 евра? Зашто се не слаже његова изјава медијима са стварним стањем ствари? Колико је скочила купопродајна цена? Колико је до сада отплатио кредита од оних наведених 200.000 евра Хипо банци? Како је то могао од званично пријављене плате од 130.000 динара, дакле, од нешто више од 1.000 евра месечно. Поред тога, ми постављамо питање, имамо и анекс тог уговора ако је то некоме интересантно, то је Анекс 2 тог уговора. Ако неко жели увид да оствари то може после конференције. Ја ћу овде оставити на располагање код нашег представника за медије Миљана, па можете да се уверите после конференције.
Како је он то све извео? На који волшебни начин? А уз то још зида чардак ни на небу ни на земљи у Бајчетини. Зида три куће у забрањеном појасу Саве на Новом Београду и зида цркву покајницу у Бајчетини. Како све то може? Како такав човек може бити председник републике? Како је могућа уопште било каква борба против криминала у Србији, кад је такав лопов на челу државе? Изволите, ако ви имате неко питање.
Новинар Теша Тешановић, Србин инфо: Скоро смо били сведоци да је руска међународна телевизија “Русија данас” врло оштро напала Вучића у прилогу од 10 минута, што је било први пут да та телевизија тако оштро напада Вучића. Такође, јуче је синдикат војске издао саопштење у коме критикује тренутне потезе владајућег режима везано за војску. С обзиром да је војска у Србији увек била релативно проруски елемент, да ли је ово знак да су Руси коначно пустили Вучића низ воду?
Проф. др Војислав Шешељ: Ја не знам откуд извлачите закључак да је војска одувек била проруски елеменат. Ја се сећам времена када су у војсци највише прогонили проруски оријентисане официре, подофицире и војнике. Ја лично кад сам служио војску, било је веома опасно изразити било какве симпатије према Русији, а према Западу – сви су могли. Што се тиче информације коју је објавила Раша тудеј, руска агенција, на енглеском језику, зашто она не би могла да критикује Александра Вучића. Мене чуди што до сада још ниједна руска агенција није критиковала изјаву Александра Вучића и Томислава Николића да је Крим саставни део Украјине. Они су то у више наврата изјављивали. Ја сам још седео у Хагу када сам гледао на телевизији у току септембра и октобра прошле године да то неколико пута говоре. Они доводе у питање територијални интегритет Русије, а желе да Русија и даље штити територијални интегритет Србије. Што се тиче политике напредњачког режима, ми отворено од почетка говоримо да је он прозападни и да му је политика прозападна и ту нема никакве сумње. Они само глуме пријатељство са Русијом не би ли нешто измамили од Русије, неки повољан кредит или сличан аранжман, али не могу они седети на две столице, то је јасно. Не да им Запад да седе на две столице, а зашто би то и Русија толерисала. Треба да се определе, хоће ли на запад, где су наши традиционални непријатељи концентрисани, и одакле стално долазе нове претње и уцене, или ће на исток, где су наши традиционални пријатељи. Ми не можемо само да очекујемо помоћ, добар третман, коректно понашање и искрено пријатељство.
Изволите, имате ли још питања?
Новинар: Господине професоре, занима нас у којој мери је убијена нулта тачка отпора у српском народу, захваљујући медијским манипулацијама, као основима психолошких операција које НАТО спроводи преко актуелног режима у Београду?
Проф. др Војислав Шешељ: Ми знамо да су против српског народа на Западу сва средства дозвољена, сва манипулативна, а да се користе и осталим средствима те модерне науке, такође. Сад не можемо да вам детаље о томе износимо, јер заиста и не знамо шта је све искоришћено, али очигледно је да Запад успева да по својој вољи од 2000. године наовамо доводи гарнитуре које користи једнократно као тоалет папир, и онда одбацује кад их искористи. Међутим, није нарушена нулта тачка отпора режиму и Западу у Србији. Све док постоји Српска радикална странка, тај отпор ће бити снажан, јак, промишљен, вешт, интелигентан и суштински. Имате ли још питања?
Зоран Контић, Српски одговор: Докторе Шешељ, очигледно је да, иако се представља као неутрална српска власт, признајући територијални интегритет Украјине, заправо не признаје територијални интегритет Русије. Не признаје га јер не признаје да је Крим саставни део Русије. Да ли сматрате да се, одричући право руском народу да се, данас донекле опорављен од оне трагедије коју је доживео у време Јељцина, бори за право на своје државно јединство, тиме наша власт заправо одриче права српског народа да се бори за своје национално јединство у борби које је почела пре готово четврт века?
Проф. др Војислав Шешељ: Па ви сте већ дали одговор на питање које сте поставили. Ја се слажем ту с вама. Друго, Србија и српски народ нису против територијалног интегритета Украјине, али ми сматрамо да Крим није саставни део Украјине. Крим је саставни део Русије. Комунистички режим је отео Крим од Русије и припојио га Украјини, као федералној јединици некадашњег Совјетског Савеза. Али, имамо у виду да су и сви Украјинци део великог руског народа. Да су ту разлике само дијалекатске, и да то искрено осећа цели источни и јужни део Украјине, али на западу живи већи број покатоличених Украјинаца, или покатоличених Руса. Они се традиционално и не називају Украјинцима, него Русинима, што је такође доказ да су руског порекла. Затим, има много унијата, а има и ових расколника који следе некадашњег митрополита Филарета, који се отцепио од руске цркве, зато што није успео да постане руски патријарх. Једино та његова лична незадовољена амбиција отерала га је у раскол и у непријатељство према сопственом народу. Изволите, имате ли још питања? Ако немате, хвала вам што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР