Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, откад је формирана, Српска радикална странка је водила борбу против организованог криминала у Србији и на нашем удару су се нашли многи мафијаши. Увек смо располагали провереним информацијама и увек се на крају доказивало да смо потпуно у праву. Што се тиче главног мафијаша у Србији, Зорана Ђинђића, главног у протеклих 25 година, ми смо огромну документацију имали на располагању и највећи број тих докумената ја сам објавио у својим књигама. Те књиге су изашле уочи мог одласка у Хаг, пре мог одласка у Хаг. Обећао сам на Пинковој телевизији, у понедељак, да ћу то показати на овој конференцији за штампу. Ово је књига „Глогов колац у досовском срцу“. То је 31. том мојих сабраних дела. Књига почиње обрадом учешћа Зорана Ђинђића у убиству Момира Гавриловића, па на даље. Рецензненти ове књиге су Томислав Николић и Маја Гојковић. Затим „Досманлије као нови јањичари“– огроман број докумената је ту објављен. Рецезенти књиге су Томислав Николић и Маја Гојковић. Књига „Четничка сабља над досманлијском главом“, такође огроман број докумената. Рецензенти ове књиге су Томислав Николић и Александар Вучић. Која је природа ових докумената? Ово су информације из полицијских извора, првенствено, до којих сам долазио у сарадњи са многим пензионисаним и активним функционерима Службе државне безбедности и у више случајева функционерима Службе војне безбедности, и пензионисаним и активним. Те информације сам добијао од људи који су се оријентисали искључиво патриотским разлозима, интересима народа и отаџбине, јер су знали, ако ми повере те информације, да их нећу злоупотребљавати, да ћу их искористити на исправан начин и да ћу их искористити за добробит друштва и српства. Затим, објавио сам 2002. године књигу „Убиство министра одбране Павла Булатовића“ Та књига обилује информацијама, пре свега, информацијама које се тичу самог убиства министра одбране, а затим мноштвом других информација о деловању мафије у Србији и Црној Гори.
По мом одласку у Хаг објављене су две књиге докумената, књига „Убиство министра одбране Павла Булатовића“, 29. том мојих сабраних дела. По мом налогу моји сарадници су направили избор докумената који сам ја редиговао, прочистио, обележио који треба да буде објављен, који не. А документи су из процеса који је вођен због убиства Зорана Ђинђића, кривичног процеса. И овде су документа која дисквалификују тај процес као лажиран. Наравно, ухапшени су неки људи који су били више или мање повезани са убиством и неки који уопште нису били повезани. Али је читава истрага вођена на тај начин, као и судски процес, да се замагли права позадина тог убиства, да се нађу жртвени јарци који ће бити осуђени, а да се никада не разјасне све околности тог случаја.
Ђинђића су, наравно, убили исти они који су га довели на власт, јер је хтео да их се отараси. Мислио је да може даље да плива сам, а не може, јер онај ко се дружи са ајкулама може у сваком тренутку да очекује и да га ајкуле поједу. У овим књигама је и моје саслушање у Хагу, које су провели истражни судија и заменик јавног тужиоца Окружног суда у Београду. То је више од 100 страна текста у коме сам, такође, изнео доста података о мафијашким аферама Зорана Ђинђића. И две књиге сам додатно хтео, данас, да вам покажем. Ове претходне су бројеви 102 и 103 мојих сабраних дела – „Убиство мафијашког премијера Зорана Ђинђића“ и „Мафија убила свога лидера“. То су им наслови. У још две књиге сам објавио мноштво докумената, које нису тематски концентрисане на улогу Зорана Ђинђића, али има доста докумената који се односе и на Зорана Ђинђића. То су „Станко Суботић, Цане Жабац краљ дуванске мафије“ и књига „Мафијашка пудлица Небојша Човић“. Дакле, ово су докази да смо се ми српски радикали озбиљно бавили овим питањем, јер смо сматрали да је то у интересу отаџбине и зато нам нико не може ништа. Нема тог човека који би све ово могао да измисли и да овако укоричи. Не постоји. Ово су документа из различитих извора. Ја вас подсећам само на она документа која смо објавили негде 2002. године из операције „Мачва“. Оригинална полицијска документа о криминалним аферама политичара који се друже са мафијашима и који сарађују с њима или о политичарима који рекетирају, чак полицијским генералима који рекетирају разне приватне фирме које су се појављивале као лиферанти за државне потребе. На основу ових докумената ми показујемо и да су фингирани сви досадашњи кривични процеси. Они који су водили кривичне процесе имали су задатак да прикрију њихову политичку позадину, да прикрију улогу највиших државних функционера у криминалним радњама.
Друго, Српска радикална странка због бројних криминалних афера, данас позива председника Републике, Томислава Николића, да поднесе оставку. Што он дуже обавља ту функцију, то је срамота за Србију већа. Цели свет нам се смеје што имамо председника који је огрезао у корупцију, који је стекао факултетску диплому а да ниједан испит није полагао и који јавност бомбардује небулозним изјавама, показује да је потпуна незналица. Дружи се са твитером, дружи се са мејловима, долазе му у посету. Ко зна ко му све још долази у посету. То је оно што смо ми желели данас да вам саопштимо. Изволите, ако ви имате неко питање.
Филип Вукајловић: Може ли један предлог?
Проф. др Војислав Шешељ: Изволите.
Филип Вукајловић: Ја сам Филип Вукајловић, стари члан Српске радикалне странке. Ово што сте говорили и што говорите о криминалу, мислим да је важно да почнемо да разговарамо о криминалу који сада иде континуирано већ 25 година. То је криминал у просвети, у науци. У овом тренутку се растура и отима 400 милиона евра кредита, баца се. Ја имам овде податке које сам хтео одавно да вам дам, али не могу до вас да дођем никако. Већ четири месеца покушавам свакодневно. Имамо податке о томе како је Божидар Ђелић 14. 3. 2011. године повећао цену Центра за промоцију науке са 15 милиона, што је било јако много, на 65 милиона у једном дану. Тај Центар за промоцију науке треба да има, председниче, 80 запослених стално. Кад се заврши, никоме не треба. Треба да виси ту на Новом Београду као страшило. Поред тога, има других примера као што је Петница, као што су друге ствари, као што су министри у просвети. Ја мислим да је у овом тренутку најсигурније место овог Вербића, пошто он толико лоше ради да га нико никад неће променити. Лоше ради за Србију, знате. То је пример многих министара који су директно са ноше дошли на министарске фотеље. Ви знате један такав пример нашег цењеног председника владе, који је исто тако некада давно са ноше дошао у министарску фотељу. То је врло лош пример. Да о томе почнемо да дискутујемо и да радимо, да се то покрене сада, да се јуре људи. Јер Ђелић је приватизациони саветник. Он представља приватизациони фонд који треба да продаје и саветује владу поводом куповине и продаје Телекома, који, наравно, не треба да се ради. Толико. Желео сам, ако могу минут само да вас видим после.
Проф. др Војислав Шешељ: Да. Можете. Мени је жао што до сад није било прилике да разговарамо. Али на једној од наредних конференција за штампу ми смо спремни да обавестимо јавност о тим вашим подацима, прво ценећи вас као научника, као експерта у својој области и као поштеног човека. Мислим да можемо то да обрадимо за једну од наредних конференција за штампу, па да се нас двојица заједно појавимо овде. Ви прикупите сав материјал којим располажете. И ја сам свестан да сте ви частан и угледан човек и да ћете баратати само истинитим информацијама.
Филип Вукајловић: Хвала вам.
Проф. др Војислав Шешељ: Има ли још неко нешто да пита, да каже? Ако нема, хвала вам што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР