Бранислав Ранкић:Даме и господо новинари, Српска радикална странка је извела један експеримент којим желимо да покажемо колики је лажов Млађан Динкић, али и његови чауши на локалном нивоу.
Дакле, после његове изјаве од пре месец и више дана да се залаже за департизацију у Србији и да на челна места у јавним предузећима и установама треба да долазе људи на основу стручности изабрани јавним конкурсом, ми смо се овде, у Општинском одбору, договорили да за директора Бизнис инкубатор центра конкурише Драгана Видојковић, као потпредседник Општинског одбора и одборник Српске радикалне странке у претходном сазиву. Дакле, особа за коју се зна да је српски радикал. Хтели смо да на тај начин проверимо како функционише Динкићева изјава о томе да се залаже за департизацију у Србији. И, десило се оно што смо ми знали да ће се десити, али нисмо имали аргументе да то критикујемо док то нисмо доказали пред свима. А, десило се да је Скупштина општине именовала директора, а да претходно нико од учесника на Конкурсу није добио ни извештај неке комисије, да ли је уопште бодована и на који начин, да је једини кандидат са 7. степеном стручне спреме била Драгана Видојковић, да су сви остали били са 6. степеном стручне спреме и да се показало да је бодовање кандидата било отприлике: 99 бодова од могућих 100 – чланска карта Г 17 плус. Дакле, толико о томе како се врши департизација у Србији, у режији Млађана Динкића и Г 17 плус.
Народ у Србији каже – ко лаже, тај и краде. А да се краде, краде се пуно. Ја сам овде за вас припремио папире као и увек кад су такве ствари у питању. Председник Општине Бор је у марту и мају ове године, спровео две јавне набавке за набавку клизалишта. Веровали или не – клизалиште је купљено прошле године и за то је спроведена јавна набавка, с тим што су папири накнадно уређивани. Према његовим речима, према његовој изјави, плаћено је 6 милиона динара. Међутим, у марту месецу, овде је документација о покретању поступка и у мају месецу, за додатних 3 милиона и 600 хиљада, тражила се опрема за клизалиште, па су те обе јавне набавке поништене. Е сад, оно клизалиште које се формира испред Дома културе, распитајте се мало да ли је клизалиште које је плаћено прошле године 6 милиона динара или је то купљено клизалиште које је већ било при крају и које је немогуће поново намонтирати, што сам ја и тврдио, а да је на овај начин купљена додатна опрема од 3 милиона – дакле, распитајте се колико то кошта и ко ће да одговара за бацање 6 милиона динара. То је један начин крађе.
Други начин, још драстичнији је следећи: преда мном су папири о томе колика је предрачунска вредност кружних токова и слично. Ми у Српској радикалној странци сматрамо да поред тога што се нешто гради, ако се гради новцем грађана, ако се гради било чијим новцем, онда мора да се зна на који начин се гради, са којим дозволама, колико то кошта -што је најважније, ко ће да враћа новац ако је новац из кредита и многе друге ствари. Кружни ток код Пивнице, пошто ће Борани разумети о чему се ради, је по предрачунској вредности нешто више од 12 милиона динара, само асфалтирање. Кружни ток код Робне куће је више од 14 милиона само асфалтирање. Пошто сам ја у три мандата био председник Општине и бавио се тим стварима, реална вредност тог асфалтирања је максимално 2 милиона динара. Е сад, замислите кад неко од 14 милиона украде 12 милиона, а 2 милиона вреди. Било је увек таквих ствари, али никада 90 посто није крађа. Ево видите на ова 2 примера на који начин функционише локална власт и како је Млађан Динкић искрен кад каже да се залаже за департизацију.
Такође његова изјава којом каже да је Србија у ћорсокаку, а да је главни кривац за то стање актуелна Влада Републике Србије, нама радикалима говори да једино можемо да кажемо: „Тако је, Млађо“. Али, човек је био потпредседник Владе, има и сад потпредседника Владе и кључна министарства. Шта остаје опозицији у Србији да прича кад власт пред изборе неће да буде власт, него сви хоће да глуме опозицију?
У народу се такође каже: ко лаже тај и краде, а ко краде, иде у затвор. Али, у Србији није тако. У затвор можете да одете, али ако нисте у владајућој коалицији. Али, ако сте члан партије која влада на локалном или републичком нивоу, од затвора нема ништа, него се бахато мора спроводити оно што од вас захтева извршна власт. Локацијске дозволе за кружне токове које је издавало Одељење за урбанизам, а оне су код мене све и још много папира имам, биће времена да их износим један по један, издате су уз напомену да нису прибављене шеме подземних водова. Прочитајте Закон о планирању и изградњи. Основна ствар, без које се Захтев за издавање локацијске дозволе сматра нерегуларним, јесте да се уз Захтев достави мрежа подземних инсталација на тој и тој катастарској парцели. Замислите сад кад неко изда дозволу и тамо каже – али без тога, јер ми нису доставили. У таквој ситуацији данас функционише власт. И у Србији и, на жалост, у Бору. Дакле, поред тога што се нешто ради, не сме толико да се краде. Добро је да се нешто уради. Али није добро да се 90 посто тога украде. И није добро да се у свему томе малтретирају и запослени и у РТБ-у, и у јавним предузећима и сви могући по Општини, да би се удовољило сујети једног човека или једне групе људи које сам ја све, како време показује, с правом назвао припадницима удруженог лудачког подухвата, који заиста наноси огромне штете Бору и то ће се тек показати.
И само ћу кратко да се осврнем на рад локалне Скупштине. Стварно је председник Скупштине показао велику непринципијелност и стварно је то било са пуно неукуса. Пратио сам дешавања после тога и видео да је то Предраг Балашевић оштро критиковао и да захтева смену Драгана Жикића. Било би заиста добро да Драган Жикић тако не води Скупштину, а било би добро да постоји политичка снага да се он смени, али је ово прилика да подсетим Предрага Балашевића да све у политици што радите, ако нисте доследни, све вам се враћа.
Предраг Балашевић је као председник Скупштине исто радио што данас ради Драган Жикић. Жикић можда са мало већом дозом безобразлука, али потпуно исте ствари. Подсетићу вас, када је он био председник Скупштине, а ја одборник, он је дозвољавао да начелници одељења у Општинској управи вређају одборнике на најгори могући начин и није реаговао. Изједначио је положај одборника са положајем чланова Већа, дозвољавао је члановима Већа и позваним лицима, синдикалцима, да прозивају и критикују одборнике, а да он не реагује.
На крају крајева, ми смо као опозиција у више наврата подносили захтев за сазивање ванредне седнице. Никада као председник Скупштине није хтео да је сазове, а то му је била обавеза, па када смо ми, у складу са законом сами сазивали, није се појавио на тим седницама, што говори о томе да у животу морате бити принципијелни, да бисте могли било кога да критикујете.
Ево, ја сам за ову конференцију имао толико. Уколико имате неко питање, изволите.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР