Весна Рогановић: Од актуелне Владе само празна обећања

Српска радикална странка је у више наврата указивала да од обећаваних промена нема ништа и да остају само празна обећања од страна које су формирале владу Србије. Потврду да смо били у праву када смо тврдили да се политика актуелне владе не разликује од претходне добили смо и од званичне статистике.

По статистици, 2000. године било је 425,571 незапослених, а 2008. године 445,382, а у јануару 2013. године тај број је порастао на невероватних 778,579 незапослених. Посебно поражавајуће је то што је од тог броја скоро 15% између 25 и 29 година живота, дакле људи који би требало да оснивају породице и рађају децу. И онда се питамо зашто Србија има проблем са негативним природним прираштајем. Број незапослених је реално и већи, због нерешених питања велики број радника се и даље води да ради, велики број људи је брисан са евиденције Националне службе за запошљавање због не јављања у одређеном року или се није након губитка посла ни пријављивао на исту.

У последњем тромесечју 2012. године средства којима је располагало једно домаћинство најнижа су још од 2006. године, а сада је ситуација још гора. Просечна зарада је за 59% мања од прошлогодишње, трошкови живота су порасли за више од 10%, а куповна моћ мања за 30% него прошле године. Од почетка године имали смо неколико таласа поскупљења како основних животних намирница, тако и производа за личну хигијену, кућну хемију и др. Поскупели су и струја и гас, па стручњаци најављују нови жесток талас поскупљења од 1. октобра, а стручњаци нама нису ни потребни да схватимо да ће то становништво довести на руб егзистенције. И ову суморну слику још више ће погоршати потез владе да додатно смањи буџет за активне мере запошљавања, а добијену разлику пребаци за исплату отпремнина.

Да би се сакрила права слика о реалном животном стандарду, сада се као просечно домаћинство рачуна три члана породице, а потрошачка корпа садржи 75,49 производа чија је енергетска вредност за преживљавање. Тако једно трочлано домаћинство по статистици има 50.000,00 динара, а за просечну потрошачку корпу треба издвојити 23.000,00 динара. По тој рачуници члан домаћинства има мање од једне чаше млека, 10г чајне или 40г свињетине. Ово је и више него црна слика, а још црње делују процене стручњака да је за реалну потрошачку корпу неопходно 110.000,00 динара. Више је него јасно зашто 800 000 деце у Србији нема три оброка дневно.

Да је статистика у нашем граду алармантна говоре и анализе Републичког завода за статистику, који је анализирао куповну моћ становништва 15 градова, и да се наш град налази на претпоследњем месту у Републици Србији. Статистика каже да је просечна зарада у нашем граду 40.890,00 динара. Признаћете нереална слика, али и као таква недовољна да покрије потрошачку корпу од 72.142,00 динара. Овакав податак градску власт уопште не погађа, као ни чињеница да је у Националној служби за запошљавање регистровано 10 000 незапослених. Од градске власти добијамо увећање пореза, поскупљење комуналних услуга, поскупљење грејања, чак и поскупљење воде. И док се у Скупштини града тргује одборницима у циљу останка на власти СНС-а и њених партнера, па одборнике добијају странке које нису прешле цензус, а нестају оне које су учествовале на изборима, наш град све дубље тоне. Привреда је потпуно уништена, нова радна места и нове инвестиције ни највећи оптимисти више не очекују, фабрику воде нећемо ни добити, обилазница око града ни да мрдне.

Гледајући све чињенице јасно је да су и Србији и Зрењанину потребне промене, а не реконструкције које треба да буду параван новим поскупљењима. Српска радикална странка и поред притисака и жеље многих да је уклоне са политичке сцене наставља борбу да до тих промена ипак дође, и од те борбе неће одустати, као што није ни до сада.