Упозорење због цена пшенице

Драган Тодоровић: Даме и господо новинари, Српска радикална странка упозорава владу и Министарство пољопривреде да је крајње време да изађе са ценом овогодишње пшенице. Из године у годину свесни смо чињенице да, кад год крене жетва, да у том моменту наш сељак апсолутно не да нема никакву сигурност, него да је изложен непримереној пљачки од стране, пре свега, складиштара и тајкуна који покушавају на сваки могући начин да потпуно обезвреде његов рад. И просто је невероватно на који начин се понаша наша држава. Уместо да спречи то, да нашем сељаку обезбеди сигурност и могућност да идуће године крене да ради свој посао, наша држава чини све како би га потпуно уништила. Сама чињеница да једнострано примењујемо ССП и да ћемо до краја године највероватније изгубити око 270 милиона евра и да ћемо баш једностраном примерном ССП-а, у великој мери, нашег сељака довести у потпуно безизлазан положај и ево сада када је најбитније и најважније да се мерама владе то спречи, влада ћути. Каква је тренутна ситуација? Прва жетва је почела сточног јечма, цена која је тренутно у оптицају – осам динара по килограму. Прошле године је била 14,50. Шта се то десило да овако драстично падне? Па, сама могућност уцене сељака који једноставно нема излаза, или ће га дати по цени од осам динара или ће остати код њега и иструнути. Са пшеницом је слична ситуација, нуди се цена од 10 динара. Ја овде имам комплетну анализу од стране Задружног савеза Војводине колико кошта један килограм пшенице. И када узмете комплетно ту анализу, на крају добијате да ће процењени принос бити око три хиљаде и осам стотина килограма по хектару, умањење за задужења која је сељак узео су 2.155 килограма. Количина за продају 1.645 килограма. Када помножите са ценом од 10 динара, то вам је 16.450 динара. Али производња на једном хектару пшенице је укупно 29.000 и 26 пара. По сваком хектару наш сељак треба да изгуби 12.576 динара. Па, да ли поставља неко питање како ће наш сељак идуће године поново да крене да засеје пшеницу или било који други усев? Зашто би радио целу годину, улагао, да би идуће године имао оволики губитак? На берзи у Мађарској цена једне тоне пшенице је 130 евра, око 12.22 динара, у Француској је 140 евра, око 13 динара, а у Србији 10 динара. По овој калкулацији цена би требала да буде 17.65 динара, ако узмете да би требало 10 одсто да иде, повећано за акумулацију, цена би требала да буде 19.41 динар. А тренутно цена је 10 динара. Због чега? Па, зато што сељак нема никакву заштиту. Кад пожње жито, мора да га стави у силосе, складиштари траже свој део, ови који буду куповали нуде 10 динара, без заштите државе наш сељак апсолутно нема никакве могућности да на било који начин изађе из ове ситуације у којој се налази. А Министарство пољопривреде и влада избегавају да преузму свој део одговорности, избегавају да на време изађу и да кажу колика ће цена жита бити по једном килограму. Зато ми позивамо да под хитно влада, на предлог Министарства пољопривреде, изађе са ценом жита. Друга ствар на коју бисмо хтели да вам укажемо пажњу је изјава министра финансија Дијане Драгутиновић да ће пад бруто производа бити за 4,5 одсто, а то је 240 одсто више од предвиђеног пада. Било је предвиђено да ће бруто производ пасти за два одсто, односно да ће бити минус два, по изјави Дијане Драгутиновић, а вероватно ће можда бити и већи. Србија ће доћи у изузетно тешку ситуацију. Ако се сетите доношење буџета Републике Србије у парламенту Републике Србије, ми смо већ тада указивали да предлог буџета није реалан. Да је држава морала да води пре свега рачуна о томе да ће морати много, много више да се штеди. Упозоравали смо такође да ће приходи у буџету бити много мањи због једностране примене ССП-а. И показало се да смо били потпуно у праву. Дошло је ребаланса буџета, нажалост, ми на тој седници нисмо могли да присуствујемо зато што је владајућа већина брутално погазила Пословник и није нам дозволила да уђемо у салу Скупштине Републике Србије, али очито је да ово наговештава да ћемо ми морати врло брзо да имамо још један ребаланс буџета, а ово говори и о томе да ће овај споразум са ММФ-ом доћи у питање. Због ове чињенице, јасно је да су кредитни услови за Србију погоршани, да ћемо скупље плаћати кредите, питање је како ће инострани кредитори реаговати на ову чињеницу, да ли ће остати или дати подршку или не. Али суштински, ово показује да држава пре свега улази у дужничко ропство и да нас може задесити крах, оно што ми упозоравамо одавно. Да ће овакви аранжмани, које наша држава већ девет година спроводи са Светском банком и Међународним монетарним фондом, а да ми све дубље тонемо, једноставно неминовно води ка аргентинском синдрому. И још једна чињеница, односно податак који верујем да нећете добити а који влада сигурно има, да је сива економија у паду. И то у знатном паду. Шта то говори? То је онај део становништва који не ради званично нигде, али се издржава продајући на тезгама или неким другим активностима, тако прехрањујући себе и своју породицу. Овај пад у сивој економији говори да се приближавамо озбиљном проблему, односно социјалним немирима због тога што ће велики број грађана да се суочи са чињеницом да неће моћи да преживе. Када се суоче са том чињеницом, кренуће вероватно са протестима и постоји могућност радикализације тих протеста. Зато упозоравамо владу да ове рокове које је пропустила и послове које је пропустила да уради, да што хитније крене у озбиљне послове како би се умањила ова штета и како би проблеми, са којима ћемо се вероватно суочити на јесен, били много мањи него што ће бити уколико се ништа не уради. Изволите, да ли имате питања?

Новинар: Шта би то као прве кораке влада требала да уради како би се избегло то нарастајуће незадовољство о коме говорите?

Драган Тодоровић: Пре свега, ми смо то говорили раније, ви имате неспорну чињеницу да невероватно велики број запослених у државним институцијама, и не само да их имамо, него сваким даном по неком закону се оснива нека нова државна институција, разноразне агенције. Доћи ће до тога да ће почети да се оснивају агенције за агенције. Ја вам само понављам већ стару бројку, да смо на крају 2000. године имали нешто око 7.600 запослених у државној управи, без полиције, да смо на крају децембра 2003. године имали 28.000, а ко зна колико их сада имамо, и то су ствари које морају да се реше. Друга ствар, потрошња у јавним предузећима. Сетите се само колико смо дуго јурили плате директора у јавним предузећима, председника управних одбора, надзорних одбора, чланова управних одбора, и невероватну потрошњу у јавним предузећима и пљачку у јавним предузећима. И оно што је посебно проблематично што у Србији нема новог радног места, има када су избори, тада Млађан Динкић креће да запошљава, али запошљава кадрове Г 17 плус, њих петоро-шесторо доведе да се сликају и нема ништа. Пре свега мора да се помогне пољопривреди. Србија мора да има пољопривредну банку која ће кредитирати српског сељака, Србија мора да има једну инвестициону банку која ће кредитирати пројекте у производњи, стварно отварање нових радних места, а не да будемо у овом апсурду у коме се налазимо. Једностраном применом ССП-а, ми 270 милиона поклањамо сељацима у Европској унији. Па добро, да ли је то нормално? Па, зашто ми тих 270 милиона не дамо нашем сељаку? Ево видите сад, имате ово везано за тракторе, као и за пунто, само ЕПП. Зашто неко не узме ову анализу Задружног савеза Војводине? Јасни су сви елементи који утичу на цену пшенице. Дајте да видимо шта држава ту треба да уради. И то треба све плански да се уради за све, а не ми једнострано примењујемо ССП, уништавамо нашег сељака, излажемо га немилосрдној конкуренцији. То су ствари које треба пре свега хитно спровести како би колико-толико побољшали ову ситуацију. Али ја, искрено да вам кажем, сумњам да ће ова влада то урадити. Имате ли још неко питање?

Новинар: Мало искаче из теме. Да ли остаје онај ваш став који сте рекли да евентуално о коалицији са напредњацима на локалу можете разговарати уколико вам врате мандате?

Драган Тодоровић: Па, то је први корак који је морао да буде учињен. На њихов позив ми смо јасно ставили до знања шта очекујемо. Очигледно је да је унутар Српске напредне странке преовладала струја која се води личним интересима и то је онемогућило да се даље разговара. Има ли још питања? Уколико нема питања, хвала вам што сте били на нашој конференцији.