Уместо промена Устава, нама требају избори на свим нивоима

Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, на Видовдан, 28. јуна, у недељу у 18 часова, Српска радикална странка на Тргу републике у Београду држи велики протестни митинг под називом „Видовданска буктиња српског радикализма“.

На том митингу ми, српски радикали, протестујемо због општег стања у Србији, српским земљама и српском народу у целини. Ми протестујемо због тешке економске и социјалне ситуације коју актуелна власт није у стању да разреши, да поправи, да побољша. Ми протестујемо због огромног броја незапослених, због малих плата и још мањих пензија. Ми протестујемо због тога што власт ништа не предузима да заштити домаћу производњу, посебно домаћу пољопривреду, да постави царинске баријере како би спречила нелојалну конкуренцију из иностранства. Наш је циљ да домаћа производња буде заштићена, како би опоравила Србију, а не изложена конкуренцији из развијених земаља, које своје произвођаче субвенционишу, дотирају огромним количинама новца.

Ми простестујемо због актуелног стања у правним и политичким структурама државе, због неозбиљности главних политичких актера, који уместо да решавају економске и социјалне проблеме, замајавају се шупљим причама о уставним променама. Нити је време за уставне промене, нити су уставне промене сада неопходне, нити ми можемо себи дозволити такав луксуз да се бавимо уставним променама док не решимо кључне економске и социјалне проблеме. Уместо промена Устава, нама требају избори на свим нивоима, најдаље до краја године.

Српска радикална странка изражава и свој протест због сталних понижавања којима нас излажу западне силе, посебно Сједињене Америчке Државе и Европска унија. У Бриселу се врши нови притисак на Србију, да попусти по свим покренутим питањима, да се практично српски народ одрекне Заједнице српских општина, да се то до краја формализује, да личи на неку невладину организацију, како су албански представници отворено дефинисали. На српски народ и на српске представнике врши се притисак да се одрекну бране и хидроцентрале „Газиводе“, да се одрекну права „Телекома“ на подручју Косова и Метохије, да уклоне таковани „Парк мира“ из центра Косовске Митровице, како би се ондашњи мост могао оспособити за будуће јурише албанских терориста на северне делове насељене Србима. Читав низ других питања, која се тичу Косова и Метохије, наравно, и даље су у бубњу и редовно се решавају на српску штету. Срби по одређеном броју питања, као и обично попусте, па онда добију обећања да ће по наредним питањима њима бити удовољено, а када дође до тих наредних питања, до њиховог отварања, опет се све исто дешава и увек су Срби преварени, обманути, увек су Срби надиграни у тим међународним играма.

Са Запада се и даље врши притисак на Србију да окрене леђа Русији, да уведе санкције Русији, а најјачи притисак у овом тренутку тиче се Сребренице, притисак прво на премијера Вучића да оде на комеморацију у Сребреницу и да тамо понизи и себе и Србију. Ми упозоравамо премијера Вучића да у Сребреницу тог дана не сме да иде. Ми не оспоравамо да се тамо десио злочин, али тај злочин сигурно није геноцид и онај ко тврди да је геноцид заправо жели до краја да напакости српском народу и да Србе и Србију стави на зид срама.

Има неких који тврде да Међународни суд правде у Хагу није пресудио да је Србија одговорна за геноцид. Међутим, ако је одговорна Република Српска, то је потпуно исто као да је одговорна Србија.

Нажалост, ми у тој судској парници пред Међународном судом правде нисмо имали адекватне заступнике. Делегацију Србије предводила је једна хуља, издајник, лажов, који се звао Радослав Стојановић и он ништа није учинио да оспори да се геноцид десио. Он је само тврдио – није Србија умешана. Прећутно је прихватио да је било геноцида.

Ми имамо мноштво доказа да геноцида није било у Сребреници.

Ми позивамо пријатељску Русију, позивамо руску владу да уложи вето на предложену резолуцију која злочин у Сребреници квалификује као геноцид, која оптужује српски народ, која тражи да се и у уџбеницима у нашим школама то све проучава као геноцид и да се забрани доказивање да тамо није било геноцида. Иако Влада Србије то није урадила, ми позивамо пријатељску и братску Русију да ипак уложи вето, јер јој српски народ то никада неће заборавити.

Изволите, имате ли ви неко питање?

Новинар: Ми имамо питање, везано је за евентуално изручење, ваше здравствено стање, каква је ту ситуација?

Проф. др Војислав Шешељ: Што се тиче мог здравственог стања, ја се на њега никада нећу позивати да бих спречио изручење. Ја ћу се борити против изручења искључиво правним аргументима и у току те процедуре која би евентуално могла бити вођена, доказивањем да су у Хагу мени тешко прекршена права на правично суђење и на суђење у разумном року. То су разлози због којих власт у Србији не би смела да ме изручи Хашком трибуналу. Уставне норме Србије којима се гарантује право на правично суђење и право на суђење у разумном року су апсолутне норме. Оне се не могу кршити под било каквим образложењем. Када се неко испоручује Хашком трибуналу, ако би случајно то заиста био легалан суд, на законит начин основан, подразумева се да тај суд мора да поштује сва људска права, па и право на правично суђење и суђење у разумном року. У мом случају је више него доказано да су ми та два права прекршена и власт у Србији нема право да у томе буде саучесник. Када би ме, упркос томе што сам 12 година тамо био у притвору, без првостепене пресуде, испоручили, они би заправо газили Устав Србије. То је основица са које ћу се ја борити.

Ви знате да у Хагу има људи који су много болеснији од мене. Видели сте како су намучили Горана Хаџића. Тек када су били сигурни да он дефинитивно ускоро умире, онда су га пустили. Још су му први пут ограничили боравак код куће, а сада га опет држе под ембаргом, не сме да изађе из куће, не сме да се појављује у јавности, не сме да износи своје мишљење, не сме ништа.

Новинар: Па добро, али да ли ви имате неку повратну информацију, с обзиром да је и пријемер јуче рекао да нема тих неких тајних преписки са Хагом, него поверљивих.

Проф. др Војислав Шешељ: Која је разлика између поверљиве и тајне преписке?

Новинар: Која?

Проф. др Војислав Шешељ: Нема никакве разлике.

Новинар: Па, да ли постоји?

Проф. др Војислав Шешељ: Тајно и поверљиво је исто.

Ево о чему се реди. Када је тужилаштво захтевало да се сва документа, која се тичу одлуке о мом евентуалном повратку у Хаг, претворе у јавна, јер до сада су била тајна, о њима се говорило у медијима, а тужилаштво није смело ништа из тога да износи у јавност, онда је жалбено веће затражило и од Владе Србије и од мене да се изјаснимо о том захтеву тужилаштва. Ја сам се одмах изјаснио, супротставио се и рекао да то и даље треба да носи ознаку тајности. Ви сада можете питати из којих сам разлога то урадио. Можда само зато да бих контрирао. А Влада Србије је у свом одговору тражила не само да то буде тајно, поверљиво (јер када је нешто поверљиво, доступно је мени, тужилаштву и судском већу и у овом случају Влади Србије и никоме више – то је тајно, односно поверљиво), Влада је тражила да то буде екс парте, дакле да то буде ствар искључиво њене комуникације са судским већем, да не знам ни ја и формално, да не зна ни тужилац о чему се ради.

Данас је мени уручена одлука жалбеног већа да се Влади Србије продужава рок до 30. јуна да се поново изјасни о томе. Овог пута су узели као аргумент да јој дају нови рок наводну чињеницу да Влада на време није била упозната са мојим реаговањем и реаговањем тужиоца. И у данашњој одлуци се Влади Србије дозвољава да то буде екс парте. Значи, када се Влада Србије до 30. јуна поново изјасни Хашком трибуналу, ја нећу имати појма шта се дешава у том изјашњењу, осим што ћу можда преко својих инсајдера, преко моје обавештајне службе, да дођем до тих података. Будите уверени, чим до тога дођем, да ћу вас обавестити.

Новинар: Зашто је Влада то тражила? И друго, ви сте се практично мало повукли због здравственог стања претходних недеља.

Проф. др Војислав Шешељ: Нисам се ја повукао.

Новинар: Па није вас било толико.

Проф. др Војислав Шешељ: И када сам био у болесничкој постељи, ја сам се бавио политиком. Непрекидно сам био на телефонској вези са мојим најближим сарадницима. Они су ми и долазили. Разговарали смо о свему и у свему сам учествовао. А чак сам и неким новинарима давао изјаве, колико се сећам. Када ми је било тешко, ја сам говорио. А свако се може разболети. Ја сам се разболео. Ја се сад осећам прилично добро и мислим да нема ништа од њиховог очекивања Хашког трибунала да ћу умрети до јула месеца.

Новинар: Мислите да ће ово сада, и протести и најава активности, појачати притисак?

Проф. др Војислав Шешељ: Мене то не интересује. Ја настављам да радим. Основни посао којим се бавим, то је моја професија. Нико у свету ниједног оптуженика који је пуштен да се брани са слободе не спречава да ради. Одбрана са слободе подразумева свега три ограничења: да се не утиче на сведоке, да се не понови кривично дело и да се не побегне.

Ви сте ваљда сви убеђени да ја немам намеру да побегнем. Кривично дело не могу да поновим, јер кривична дела за која сам оптужен и ја и сви остали у Хашком трибуналу могућа су само у ратним условима. И Статут Хашког трибунала је потпуно јасан – само у условима оружаног сукоба. Ја своја евентуална кривична дела не могу поновити ван оружаног сукоба. И треће, каквог ја то имам разлога да сад утичем на сведоке, када су сва сведочења завршена и када сте сви ви били сведоци да сам ја лажне сведоке потукао до ногу у судници. Дакле, нема никаквог разлога да ми ограничавају моја права у току боравка на слободи.

Новинар: Нисте ми рекли зашто, шта мислите шта је разлог зашто Влада тражи да ви...

Проф. др Војислав Шешељ: Е, то треба питати представнике Владе.

Новинар: Мислите да се спрема...

Проф. др Војислав Шешељ: Ја нисам човек који воли да нагађа. Ја углавном говорим језиком чињеница и коментаришем чињенице. Могу некада да дајем претпоставке, али не претпоставке које представљају нагађање. У овом случају би то заиста било нагађање.

Имате ли још питања?

Ако немате, захваљујем што сте дошли.