Владан Јеремић: Даме и господо представници средстава јавног информисања, добро дошли на редовну конференцију за медије Српске радикалне странке. На данашњој конференцији, односно дружењу са вама, присуствују колеге народни посланици, заменик шефа посланичке групе господин Александар Мартиновић, госпођица Марина Томан, Момир Марковић и Радиша Илић. Наравно, као што сте могли да приметите у позиву за данашњу конференцију, основна тема о којој ће бити речи јесте најављена резолуција, односно доношење одлуке снаге резолуције о Сребреници, и о томе ће вас нешто више информисати господин Мартиновић. Изволите.
Александар Мартиновић: Даме и господо новинари, тема која је ових дана заокуља пажњу српске јавности јесте предлог председника републике Бориса Тадића да Народна скупштина Републике Србије изгласа резолуцију којом се осуђује наводни геноцид у Сребреници. За Српску радикалну странку је такав предлог потпуно неприхватљив. Прво, скандалозно је да Борис Тадић као председник Републике, као неко ко представља извршну власт у Србији, каже да ће Народна скупштина да уради ово или оно. Борис Тадић то не може да каже зато што то забрањује Устав Републике Србије, дакле Борист Тадић не може да наређује Народној скупштини и он не може да зна унапред да ли ће Народна скупштина нешто да донесе и да изгласа или неће да изгласа. Наравно, оно што је много важније јесте садржај предлога ове резолуције. Прво, неприхватљиво је да се народни посланици обавештавају о предлогу резоплуције из медија, да се обавештавају путем изјава председника Републике или путем успутних изјава председнице Народне скупштине о томе шта ће Народна скупштина да ради поводом предлога резолуције. Основно питање које је за Српску радикалну странку важно, али које је важно и за државу Србију као субјекта међународног права, јесте ко ће да одговара за злочин против мира, за чињеницу да су поједини центри моћи учинили све да разбију бившу Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, да наоружавају паравојне формације које су биле потпуно неуставне и нелегалне у Словенији, у Хрватској, у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, ко ће да одговара зато што западне силе нису поштовале Повељу Уједињених нација која је гарантовала суверенитет и територијални интегритет бивше Југославије, ко ће да одговара за то што је дошло до потпуно до противправног признања независности Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, а онда је то нелегално признање тих бивших југословенских република за самосталне државе, практично представљало увод у крвави грађански рат. Неприхватљиво је да Народна скупштина гласа и подржи резолуцију у којој пише да је у Сребреници извршен геноцид. Српска радикална странка се залаже за то да држава Србија испита све чињенице и околности везане за дешавање у Сребреници у јулу месецу 1995. године. Не можемо априори да кажемо - тамо се десило ово или оно, неприхватљиво је да кажемо, знате тамо је убијено 7 000 муслимана, и њихова имена се нађу на оном спорном комплексу у поточарима, па се после испостави да наводно мртви људи живе у Тузли, у Сарајеву, да галсају на изборима у Босни и Херцеговини. То је за нас потпуно неприхватљиво. Дакле, хајде да утврдимо све чињенице и околности, шта се дешавало у Сребреници тих јулских дана 1995. године, нека онда правосудни органи Републике Србије, нека правосудни органи других држава у редовном судском поступку кажу да ли је неко крив. Ми смо ових дана чули од представника режима да баш Народна скупштина Републике Србије треба да осуди наводни геноцид у Сребреници, зато што је он наводно почињен у име српског народа. Прво, ниједан злочин није почињен у име било ког народа. Сваки злочин представља кривично дело. Па, ваљда је основна цивилизацијска тековина да је кривична одговорност индувидуална. Сигурно је да је у ратовима на просторима бивше Југосалвије било усијаних глава, на свим зараћеним странама. И сигурно да их је било и у оквиру српског народа, али ниједан злочин није почињен у име народа. Сваки злочин је индивидуалан, и Српсак радикална странка се залаже за то да се сваки злочин казни. Али знате ко кажњава, судови. Не кажњава Народна скупштина и не може Народна скупштина паушално да каже - ми сад осуђујемо злочин геноцида, а геноцида у ствари тамо није ни било. Према Конвенцији Уједињених нација о сузбијању и спречавању злочина геноцида, да би постојао злочин геноцида, морате да имате гоноцодну намеру. Морате да неког лишите живота са циљем да истребите једну етничку или верску групу. Нисмо чули, и не постоји ниједан податак да у Сребреници, што се тиче муслиманских жртава, има лешева жене и деце. Ваљад би морало да их буде, ако је неко имао геноцидну намеру. Кад неког хоћете да истребите, онда убијате без разлике и старе и младе, и мушкарце и жене, и онда нема разлике. Како је могуће да нема ниједног леша женског пола, да нема леша ниједног детета? А онда кажете - али десио се геноцид. Није се десио геноцид. Неко мора да утврди шта се стварно десило. То још увек није утврђено. Неприхватљиво је да Народна скупштина Републике Србије, прихвати као тачну бројку од 7 до 8000 хиљада убијенох муслимана када управо западни експерти тврде да тај број апсолутно није реалан. Има много тога што претходно Република Србија, што претходно међународна заједница треба да утврди, па тек онда да се проглашава одговорност за оно што се десило у Сребреници или Братунцу, или било где на просторина бивше Југославије. Откуд право Борису Тадићу, откуд право владајућој коалицији у Србији, пре свега ту мислим на Демократску странку, да изоловано посматра нешто што се десило само на једном делу Босне и Херцеговине? У Босни и Херцеговини, у Хрватској, буктао је грађански рат. Неприхватљиво је да се један инцидент издвоји из читавог мора сличних случајева и да се он изоловано посматра, ми смо против тога, и немогуће је да Народна скупштина Републике Србије каже – јесте десио се злочин геноцида у Сребреници, па знате шта то значи, то значи да су Срби геноцидан народ, ја вас подсећам на одлуку Међународног суда правде поводом тужбе Босне и Херцеговине, где је утврђено да Република Србија није одговорна за било шта што се дешавало у Сребреници, дакле то не каже Српска радикална странка, то каже Међународни суд правде. Србија није одговорна за дешавања у Сребреници, ако нисмо одоговорни по одлуци Међународног суда правде, а зашто ми да се изјашњавамо о Сребреници или неким сличним случајевима? И како то да сад муслиманске жртве више боле него српске жртве? Ако се десило нешто у Сребреници, па зар се нешто слично није дешавало у Крајини, зар се нешто слично није дешавало са српским народом у разним крајевима Босне и Херцеговине, и зар се много тога, чак и тежег, није дешавало и дан-данас се дешава на Косову и Метохији? Зашто би Народна скупштина Републике Србије изоловано посматрала само један случај у једном периоду грађанског рата, у једном делу Босне и Херцеговине? Дакле, за нас је читава ова идеја потпуно неприхватљива. Она очигледно долази из иностранства, очигледно је наручено да Република Србија треба да призна да има народ који је геноцидан и да смо ми ти који смо извршили геноцид у Босни и Херцеговини, што би практично било признање да смо одговорни за рат у Босни и Херцеговини. Па, то је оно што треба српским непријатељима, да се целокупан терет кривице за све зло што се десило на простору бивше Југославије свали на леђа само једне стране. На леђа Републике Србије и на леђа српског народа, и да онда више нико живи ни за шта не буде одоговоран. Сад кад слушате представнике режима, кад слушате поједине представнике међународне заједнице, за рат у бившој Југославији одговорно је искључиво такозвано српско руководство на челу са Слободаном Милошевићем. Није одговоран ни Милан Кучан зато што је наређивао да се пуца у леђа голоруким и голобрадим војницима ЈНА, није одогворан Фрањо Туђман који је организовао још деведесете године паравојне формације ХДЗ-а, које је наоружавао преко Аустрије, Мађарске, Немачке, није одговоран за то што је побио на десетине хиљада Срба у акцијама попут „Бљеска“ и „Олује“ и протерао неколико стотина хиљада Срба. Није одоговоран Алија Изетбеговић иако је у Сарајеву у периоду 1992-1995. постојало око стотину приватних затвора за Србе, нису одоговорни ни његови потчињени за злочине у Дретељу, Коњицу, у разним деловима Босне и Херцеговине, нису одоговорни ни вође шиптарског сепаратистичког покрета за злочине који су почињени над Србима од 1998, па нажалост до данас. Нико ни за шта није одговоран сем Србије. То је историјски нетачно и то је за Српску радикалну странку неприхватљиво, дакле хајде да трезвено, рационално, на основу чињеница, на основу аргумената најпре утврдимо шта се то заиста дешавало у Сребреници или у неким другим деловима бивше Југославије где је буктао рат, па тек на основу чињеница да видимо ко је за нешто одоговоран. Знате, много је непознаница око Сребренице, најлакше је сада изгласати једну резолуцију којом се каже – да, ви Срби, ви сте одоговорни за геноцид у Сребреници – а шта ћемо са одговорношћу, рецимо, Француске обавештајне службе? Па, јавна је тајна да су многи припадници тог фамозног Десетог диверзантског одреда у војсци Републике Српске били припадници француске или неких других обавештајних служби, како то да у Десетом диверзантском одреду војске Републике Српске имате војнике који су Словенци, који су Хрвати, који су Французи, и тако даље? Шта је са одоговорношћу холандског батаљона? Шта је са одоворношћу оних који су Сребреницу деведесет треће године прогласили заштићеном зоном, па после дозвољавали да та наводно заштићена зона буде потпуно испуњена муслиманским формацијама, пуна оружја, и да се из Сребренице, Жепе, Горажда, који су проглашени заштићеним зонама, дејствује по положајима не смао војске републике Српске, сетите се, из Сребренице су кретали буљуци муслиманских кољача који су убијали Србе у Братунцу, Скеланима, Кравици, и тако даље. Дакле, то су све чињенице, хајде онда да утврдимо све чињенице, све што се дешавало тамо, па на бази чињеница нека правосудни органи, не Народна скупштина, него правосудни органи, судови Републике Србије, нека одмере правичну казну за свакога ко је евентуално прекршио неки домаћи или неки међународни закон, а паушално осуђивати било шта, и то од стране Народне скупштине, ненадлежног органа, то је за Српску радикалну странку потпуно неприхватљиво. Наравно, за нас је и неприхватљива најава која долази од појединих представника режима, да Србија треба да одустане од тужбе коју је поднела Међународном суду правде против Републике Хрватске. Прво, скандалозно је да је српска тужба против Хрватске поднета 10 година након што су Хрвати поднели тужбу против Србије, и изгледа да се Борис Тадић определио за подношење тужбе тек онда када му је било потпуно јасно да Хрвати не желе да одустану од тужбе, иначе не би чекао 10 година да то учини. И шта се онда дешава 31. децембра 2009. године? Србија на једвите јаде поднесе тужбу, односно контратужбу против Хрватске, и није прошло два-три дана, представници режима већ кукају како, ето, можда би било боље да одустанемо од тужбе. А зашто да одустанемо? Због стотина хиљада протераних Срба из Републике Српске Крајине, због хиљада убијених Срба, због чињенице да су многи Срби у Хрватској покатоличени од 1991. године па до данас? Јесте ли гледали пре неки дан емисију на Хрватској телевизији, јесте ли видели како се зове мајка Иве Јосиповића – Милица, јесте ли видели како се зове његов противкандидат за председника Хрватске – Милан? Па, шта вам то говори? Па, то говори о томе да су Срби, оно што су доживљавали у Хрватској током деведесетих година, исто то и, наравно, много горе доживљавали у периоду од 1941. до1945. године. Па, неко мора да буде одговоран за те злочине, мора да буде одоговорна држава Хрватска, која је настала на геноциду над Србима, мора једанпут да преузме не само историјску, не само политичку, правну одговорност за злочине који су почиоњени над Српским народом и Србија ни у ком случају не би смела да одустане од тужбе против Хрватске. Не може стабилност на Блакану да увек буде условљавана тиме да Србија гази своје националне интересе, не може, јер морамо да будемо свесни свега онога што се дешавало са српским народом у Републици Српској Крајини и у Хрватској, и да се једанпут прекине са том праксом да су Срби вечити кривци, хајде да се докаже одговорност још некога за оно што се дешавало на простору бивше Југославије. Српска тужба против Хрватске је апсолутно утемељена и у правном, и у историјском и у политичком смислу, и та тужба је најбољи доказ ко је у ствари одговоран за злочин против мира који се десио још деведесет прве године, и ко је одоговоран за све злочине који су касније уследили. Највећи злочин, злочин који је апсолутно забрањен Повељом Уједињених нација, јесте злочин против мира, тај злочин се најпре десио у режији Сједињених Америчких Држава, у режији Немачке, у режији Ватикана и НАТО-а. Онда је то представљало увод за све друго што се дешавало и што се, нажалост, на Косову и Метохији дан-данас дешава, дакле ситуација уопште није тако једноставна као што представници режима покушавају да нам представе. Српска радикална странка ће бити против те резолуције ако она дође у Народну скупштину Републике Србије. Дакле, не сматрамо да је у Сребреници било геноцида и инсистирамо да држава Србија, ако не већ међународно заједница, утврди све чињенице и околности везане за дешавање у Сребреници, и 1995. године, али и 1992. и 1993. године, када су над српским народом у околини Сребренице и Братунца заиста почињени стравични злочини. Ми смо за ову конференцију имали толико. Ако ви евентуално имате неких питања, изволите.
Новинар: Према последњим најавама, пред Скупштином би требало да се нађе једна резолуција о злочину о Сребреници, а друга о осуди злочина над Србима. Какав је ваш став по питању те друге резолуције?Александар Мартиновић: Није спорно да Народна скупштина треба да се изјасни о злочинима који су се дешавали над српским народом, али оно што је превара, то је да ће подношењем две резолуције у Народној скупштини злочини над Србима бити релативизовани и онда ће и Хрвати, и муслимани и међународна заједница моћи да кажу – па јесте, дешавали су се злочини над Србима, али су богами, и Срби убијали Хрвате, муслимане, и тако даље. И отприлике ту смо негде, нема правог кривца. С друге стране, резолуција која се односи на Сребреницу, она не каже десио се злочин, него десио се злочин геноцида, то је једно од најтежих могућих кривичних дела. Ако је Међународни суд правде рекао да Србија није одговорна за то што се дешавало у Сребреници, а ко је онда Народна скупшина да каже – не, ми смо одговорни. Нисмо одговорни. Прво, ми још увек не знамо шта се у Сребреници дешавало, колики је стварни број муслиманских жртава, не знамо под којим околностима су муслимански војници који су погинули у разним крајевима Босне и Херцеговине накнадно довожени у Сребреницу и онда приказивани као цивилне жртве Војске Републике Српске, а то се дешавало, ми не знамо под којим околностима је неко могао да буде уписан, односно његово име у том меморијалном центру у Поточарима, а после две-три године тај човек жив и здрав, пронађен у Сарајеву, Тузли, у Мостару или негде у Немачкој или у Сједињеним Америчким Државама, или после гласао на изборима који су се одржавали у Босни и Херцеговини. Много је непознаница везаних за Сребреницу. Дакле, хајде најпре да утврдимо све шта се тамо дешавало, ко је одговоран за оно што се дешавало у Сребреници од 1992. до 1995. године, а не само изоловано посматрати тих неколико јулских дана дана 1995. године, па кад утврдимо све чињенице и околности, е па онда нека судови кажњавају оне који су криви. Али да то ради Народна скупштина паушално без основа, да оптужи цео српски народ да је крив за геноцид у Сребреници, то је за Српску радикалну странку заиста потпуно неприхватљиво.
Новинар: А хоћете ли подржати ту другу резолуцију уколико се нађе у Скупштини?
Александар Мартиновић: Па, прво ми морамо да видимо шта у тим резолуцијама пише, дакле, ја сам рекао на почетку конференције - скандалозно је да се народни посланици о садржају тих резолуција обавештавају из медија, дакле хајде најпре да видимо шта тамо пише, какви су закључци, па ако је то иоле прихватљиво, можемо да разговарамо да за то гласамо, али за нас је апсолутно неприхватљиво да Народна скупштина изгласа да се у Сребреници десио геноцид, и да је за тај геноцид крив српски народ, Војска Републике Српске, генерал Ратко Младић или било који други појединац из српског народа. Најпре све чињенице и околности на сунце, па кад се утврди све оно што је везано за дешавања у Сребреници, нека правосудни органи Републике Србије раде свој посао за који су надлежни по Уставу и закону.
Новинар: Александар Вучић је пре сат времена рекао да ће се повући из политике уколико БИА утврди да је био шпијун британске обавештајне, занима ме ваш коментар пошто је од вас потекла та прича.
Александар Мартиновић: Та изјава је, ја мислим, веродостојна исто колико је веродостојна изјава његовог страначког шефа Томислава Николића да ће се повући из политике ако Борис Тадић победи на изборима за председника Републике, или изјава Томислава Николића да ће се повући из политике уколико се прогласи независност Косова и Метохије. То су људи који су показали да апсолутно не држе дату реч, да политику схватају као делатност од данас до сутра, сумњам да ће та изјава и то обећање, једно иначе у мору обећања које су та двојица људи дали, да у пракси доведе до неких практичних последица. Ако имате још неко питање, изволите, уколико немате, хвала вам што сте дошли на нашу конференцију.
Марина Томан: Имамо непотпуну информацију, дакле, да је Војислав Шешељ после јучерашњег појављивања у судници одведен у изолацију. Ово је непотврђена информација коју смо добили овог тренутка, више информација које будемо добили сазнаћете из наших саопштења.
Новинар: А од кога?
Марина Томан: То је непотпуна и још увек непотврђена информација. Могу да кажем само толико.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР