Стево Драгишић: Даме и господо, на прошлој конференцији за штампу обавестили смо вас да је Српска радикална странка поднела две жалбе Окружном суду у Београду. Једном је тражила утврђивање престанка мандата бившим одборницима, а другом жалбом је тражила потврђивање мандата новим одборницима. Тада смо вам рекли да ћемо тим жалбама, односно пресудама које бисмо добили поводом обе жалбе, отклонили блокаду рада Скупштине општине Земун, у коју смо дошли због незаконитих одлука Окружног суда, или ћемо тим жалбама доказати да је суд политички инструментализован у овом случају увођења, покушаја увођења принудних мера у Општину Земун.
Десило се ово друго. Успели смо да докажемо да је суд потпуно инструментализован. Или да будемо прецизнији, инструментализована су два већа Окружног суда у Београду, која су решавала по жалбама Српске радикалне странке. Једним већем председава судија Мирјана Ређички, а другим већем судија Мирјана Аранђеловић. Ми смо морали да добијемо пресуде у року од 48 сати од тренутка предаје жалбе са списима. И овог пута цитирам Закон о локалним изборима: „Рок од 48 сати почиње да тече од тренутка предаје жалбе са списима“. Ми смо предали жалбу и уз жалбу предали довољно доказа, које потврђују наводе из жалбе, попис чињеничног стања, и на основу тога, суд је већ могао да изведе закључак да је жалба основана. Наравно, суд по Закону о локалним изборима, који га упућује на сходну примену одредаба Закона о управним споровима, мора противној страни да достави ту жалбу са захтевом да противна страна достави одговор на жалбу и евентуалне доказе којима противна страна поткрепљује сопствене тврдње. Противна страна је доставила одговор на жалбу у којем је признала жалбени захтев подносиоца жалбе. У случају када противна страна признаје жалбени захтев, суд примењује одредбе Закона о парничном поступку, који каже да када противна страна призна тужбени захтев, у овом случају жалбени захтев, суд доноси пресуду на основу признања. Међутим, уместо тога, уместо да донесе пресуду којом признаје жалбу Српске радикалне странке, суд је решио да погрешно тумачи Закон о локалним изборима и да тим погрешним противзаконитим тумачењем одбије да донесе пресуду.
Ми се данас, дакле, налазимо у ситуацији да ова два већа Окружног суда одбијају да донесу пресуду, коју су дужни да донесу у року од 48 сати. Због тога, Српска радикална странка је доставила ургенцију Окружном суду у Београду, тачније овим већима, у којој смо им објаснили због чега су дужни то да учине, а у писаном одговору на ту ургенцију, суд је коначно признао и практично нам пружио доказ да неће донети пресуду, тиме што је рекао да рок за решавање о жалби почиње да тече од тренутка када противна страна достави списе, и изменио одредбе Закона о локалној самоуправи и сопственим накарадним тумачењем. Закон о локалној самоуправи, подсећам вас још једном, каже да рок тече од тренутка достављања жалбе са списима, а не од тренутка достављања одговора на жалбу са списима. Поготову када је одговор на жалбу прихватање жалбеног захтева. Противна страна има право да одговори на жалбу. Ако се противи жалбеном захтеву, дужна је да достави списе којима ће доказати да је њено виђење проблема исправно. А и ако у случају противљења жалбе не достави списе, то чини на своју штету, а не на штету подносиоца жалбе. Јер, у противном долази до опструкције у доношењу пресуде, а у овом случају се управо десило то да суд опструира доношење пресуде. И прошло је већ седам дана, суд није донео пресуду, и у одговору на ургенцију је јасно рекао да ту пресуду неће ни донети, иако је то дужан да учини.
Овим смо успели да докажемо да се ради о политичком случају. Да Демократска странка контролише и судове у Србији. Да су преко измена Закона о правосуђу успели да убеде све судије које не буду лојалне, које не буду политички подобне, да ће бити лустриране, односно да ће у реизбору судија они бити изостављени са списка судија који ће наставити да обављају тај посао. Да ли се овде ради о страху од губитка судијске функције, када су у питању ова два већа, или се ради о њиховом политичком ставу, нама је потпуно свеједно, судије су дужне да суде по закону, а не по основу политичких уверења, или због страха да би због доношења законите пресуде могли да буду на било који други начин санкционисани. У овом случају, ради се о сарадњи између Демократске странке на челу са градоначелником Драганом Ђиласом, коме у овоме политички помажу такозвани напредњаци, а извршиоци једног дела посла су два већа окружног суда, на челу са поменутим судијама.
Ми ћемо поднети кривичне пријаве против судија који суде у овим предметима због кривичног дела кршења закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика. Јер овде се ради о очигледном кршењу закона од стране судије. Ми смо у другој ургенцији о томе обавестили и само веће да ће кривичне пријаве бити поднете, јер не можемо да дозволимо да цео овај проблем који се сада појавио остане некажњен. Можда те пресуде неће ни бити донете, можда ће неко кривично веће које буде судило у овим сучајевима гурнути те предмете негде на дно фиоке. Али, једног дана нека озбиљнија власт која буде желела заиста да има независно судство, мораће да реши и те предмете, мораће да се бави и кривичним пријавама против судија које су противзаконито радиле свој посао у време власти Демократске странке.
Они постављају питање лустрација судија које су радиле као судије у време режима Слободана Милошевића. И данас је стање очигледно много горе. И данас судије отворено одбијају да донесу пресуде које су по закону неспорне. Суд је могао да донесе и одбијајућу пресуду. И то је решавање предмета жалбе. Он може да реши предмет и позитивно и негативно по подносиоца жалбе, а овде се ради о одбијању да донесе било какву одлуку. Због тога што знају да морају да донесу пресуду којом прихватају жалбу, онда им је лакше да не донесу никакву пресуду. И ми од овог случаја нећемо одустати. Сва расположива средства која Српска радикална странка као политичка партија има на располагању, искористиће. Да ли ће то бити делотворно или не, ја не могу сада да вам дам одговор на то питање, али у сваком случају нећемо дозволити да овај случај буде један случај неких локалних проблема. Јер за нас ово није никако неки локални проблем. Овде се ради о злоупотреби суда у политичке сврхе. Изволите, ако имате питања.
Новинар: Када сте тачно предали жалбе?
Стево Драгишић: Жалбе сам предао 26. новембра.
Новинар: А имате ли доказа да су они напредњаци?
Стево Драгишић: Ко?
Новинар: Па, ових шест одборника радикала?
Стево Драгишић: Да. Немамо њихове чланске карте, али знамо да одлазе на састанке њиховог општинског одбора и знамо ко их је врбовао и чиме их је убедио да напусте Српску радикалну странку и да покушају да изазову кризу у раду Скупштине општине Земун.
Новинар: Ко су они?
Стево Драгишић: То су бивши чланови Српске радикалне странке који су данас у општинском одбору Напредне странке Земуна. Њихова имена вам не значе много, јер нису познати јавности, али нама јесу.
Новинар: А од када?
Стево Драгишић: Па, од када су напустили Српску радикалну странку.
Новинар: А кад су напустили Српску радикалну странку?
Стево Драгишић: 17. новембра ове године је било јасно свима. Цела јавност је то сазнала. Неки од њих су и нешто пре тога одржавали контакт са њима, а истовремено су се и даље представљали као чланови Српске радикалне странке, учествовали су и у раду Српске радикалне странке.
Новинар: Кад су искључени из Српске радикалне странке?
Стево Драгишић: Они нису формално искључени, они су искључени самим тим што су напустили Српску радикалну странку и прешли у Напредну странку. Имате ли још питања? Ако немате, хвала што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР