Проф. др Војислав Шешељ: Добар дан.
Даме и господо, у вези са тек одржаним изборима постоје два велика проблема, која се ургентно морају решавати. Први је проблем неадекватне заступљености и неравноправности политичких странака у медијима у току предизборне кампање. То је постало неподношљиво и Српска радикална странка ће преко своје посланичке групе захтевати да се у Народној скупштини води посебна расправа о том питању.
Ми смо једна од странака које су највише погођене тим неравноправним третманом у медијима, поготово на државној телевизији, где наши представници нису учествовали ни у једној јединој емисији.
Истини за вољу, у два наврата су као позивали. Позивали су након што је најављена емисија о мојој хашкој пресуди и након што су најављени учесници, накнадно, на дан одржавања емисије, и Зорана Красића да учествује. Он је, наравно, одбио.
Неколико пута су у емисијама расправљали о мени, а мене нису звали. И други пут су позвали мене да гостујем у емисији „Око“, ја сам одговорио да не могу, јер имам тог дана митинг у неком месту у Србији. Рекао сам – доћи ће Немања Шаровић, заменик председника, нису дозволили.
Томе што ради државна телевизија, такозвани Јавни сервис, мора што пре да се стане у крај и зато ћемо захтевати смену генералног директора Драгана Бујошевића и главног и одговорног уредника, Ненада Љ. Стефановића.
Државна телевизија мора имати подједнак третман свих странака у изборном процесу.
Наравно, и све приватне телевизије су се понашале на сличан начин. Углавном су форсирале представнике режима или представнике прозападних политичких странака. Други, још већи проблем, је покушај накнадног прекрајања изборних резултата од стране Републичке изборне комисије, под притиском америчког амбасадора Скота и европског представника Мек Алистера. Имамо информацију да се чак и британски амбасадор Киф у то умешао.
Како се ради то прекрајање изборних резултата? Пошто ниједна од ове две проблематичне коалиције није достигла цензус, ни Двери-ДСС, ни Чеда-Борис-Чанак, онда Републичка изборна комисија тенденциозно одбацује бирачка места где су те странке врло лоше прошле, како би створила нову основицу из које произлази да имају пет посто гласова. Дакле, Републичка изборна комисија вештачки смањује бирачко тело и број изашлих бирача на изборе. То је такође недозвољиво, то је кршење и Устава и закона и то повлачи кривичну одговорност.
Ми захтевамо да се избори поново одрже на око 160 бирачких места где су се десиле разне озбиљне неправилности и указујемо посебно на чињеницу да Српска радикална странка није имала никакве могућности да контролише пребројавање гласачких листића са Косова и Метохије. Ту могућност су имали само представници странака које су биле парламентарне у прошлом мандату.
Изволите, ако ви имате неко питање.
Новинар Јована Штетин, Н1 телевизија: Чули смо јуче од Дејана Ђурђевића, председника РИК-а, да ће свим странкама дозволити увид у сав бирачки материјал и да ће доставити између осталог све то на дискетама. Да ли ће Српска радикална странка тако нешто тражити и потом бројати то што добијете од њих?
И друго питање: да ли мислите да постоји неки проблем са гласовима које је ваша странка добила? Дакле, да ли и ту сумњате у резултат или само сумњате на ове две солуције које сте набројали?
Проф. др Војислав Шешељ: Српска радикална странка је у поприличној мери успешно пратила изборне резултате и ми смо на основу података, до којих смо сами дошли, а и до којих су дошли наши представници у Републичкој изборној комисији, сазнали за све ово што се дешава.
Наравно, постоје сумњиве ствари и што се тиче наших резултата, али њих је тешко доказати. Постоје покушаји поткупљивања контролора на бирачким местима, који су нам пријавили те покушаје. А онда постављамо себи питање колико је било оних који су били поткупљени, а који нам ништа нису пријавили.
Друго, код бројања гласова могуће је вештачки правити неважеће листиће. Онај ко броји може једноставно да заокружи редни број још неке листе и тако да учини неважећим гласачки листић који му није по вољи. На тај начин сад може накнадно да се и даље смањује бирачко тело које је у оптицају, да би ове две странке прешле преко пет посто.
Ми ћемо прихватити у електронском облику све те податке којима располаже Републичка изборна комисија. А ми сами смо имали 85 посто покривености свих бирачких места. Дакле, око 15 посто бирачких места нисмо могли да контролишемо. У највећем броју случајева то су општине у којима претежно живе припадници националних мањина, као на пример Ада, Сента, Кањижа, Мали Иђош, Тутин и још неке општине, Босилеград и тако даље. Тамо нисмо били у стању да контролишемо бирачки процес.
Новинар: Господине Шешељ, коме је било можда у интересу да намакну цензус овим коалицијама које сте помињали? Значи, ова једна, Санди Рашковић-Ивић и Бошку Обрадовићу?
Проф. др Војислав Шешељ: Само Американцима. Није било покушаја да се њима намакне цензус и те две коалиције су биле убедљиво испод цензуса док није интервенисао амерички амбасадор Скот. Тек тада је и сам Вучић устукнуо, иако је имао другачије податке, видели сте и сами на конференцији за штампу, и поготово Републичка изборна комисија.
Републичка изборна комисија, односно њено руководство ставило се у функцију наштимавања резултата. И нису држали уопште састанке. Три дана није било састанка Републичке изборне комисије. Раније се комисија увек састајала више пута дневно. Свака озбиљнија промена података иницирала је нови састанак комисије. Они су саопштавали јавности прелиминарне резултате, а да није било никаквог састанка комисије. То је наша представница Жељка Радета јуче детаљно изнела на састанку. Пренос је трајао на вашој телевизији негде тамо док она није завршила и после ваљда део говора председника изборне комисије. То је јавност могла да види, али само на вашој телевизији.
Никоме од других странака није у интересу да ове две коалиције прођу у скупштину, јер свима се нама смањује број посланика ако оне прођу. Али када су странци притисли, Вучић је устукнуо, а Републичка изборна комисија се ставила у функцију извршавања америчке воље.
Новинар: Хвала вам.
Проф. др Војислав Шешељ: То је сада ваљда свима очигледно. Ту ваљда нема никакве сумње више.
Новинар: А због чега мислите да једна странка, како они кажу „грађанске деснице“, конкретно мислим на коалицију ДСС-а и Двери, због чега би америчкој амбасади било у интересу да управо они буду ти који ће ући са 13 посланика у Скупштину?
Проф. др Војислав Шешељ: Није то никаква странка деснице, прво зато што је у нашем политичком животу одавно превазиђена подела на левицу и десницу. То је коалиција која је глумила патриотску оријентацију, проруску оријентацију, анти-НАТО оријентацију. Међутим, на први позив се већ сврстала у тај блок прозападних странака.
Ви сте имали у медијима податке о Јасмини Вујић, која је високи функционер Двери и трећа, ваљда, на њиховој листи. Ви сте имали податке о њиховим сусретима са службеником америчке амбасаде. Дакле, то је већ сада чињеница која је свима позната.
Они желе да имају и странку тог профила да би одузимала део гласова патриотског бирачког тела, анти-НАТО и антиевропски расположеног бирачког тела, а Американци су у процесу стварања новог ДОС-а. Њима су, дакле, потребне и демократе и Доста је било, а и ове две странке и они би кроз садашњу скупштину да заправо формулишу нови ДОС и све су прилике да ће сада заиграти на карту овог Радуловића, који се показао прилично успешним на овим изборима. Иако није имао инфраструктуру, није имао странку за собом, добио је солидан број гласова, то се мора признати. И по нашим показатељима он је прешао убедљиво цензус, али ове две коалиције које су проблематичне сигурно нису прешле цензус.
Имате ли још питања? Ако немате, још само да вам ставим до знања, да видите да нисам имао инфаркт, да нисам био у болници. Одлично се осећам и једва чекам прву скупштинску седницу.
Хвала. Довиђења.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР