Проф. др Војислав Шешељ: Добар дан.
Даме и господо, данас имамо намеру да у јавности раскринкамо још једну велику мафијашку аферу.
Српска радикална странка располаже поузданим подацима о делу медицинске мафије, на чијем челу се налази Бошко Ђукановић, директор Института болнице за кардиологију Дедиње, који је у спрези са Шиптарима и организује лечење косовско-метохијских Шиптара у Београду, у чему учествују још неки наши и албански лекари. Шиптарски пацијенти се смештају у Београду по приватним објектима, а лекари који су у државној служби им пружају медицинске услуге и користе лекове и другу опрему, дакле, све државне ресурсе и капацитете Министарства здравља, ради стицања личне и групне материјалне користи, што је, наравно, познато и државним органима Србије и Министарству здравља, а нико ништа не предузима.
Српска радикална странка је активирала своју информативну службу, такозваног Лауфера и поседује и конкретне податке, са којима су упознати државни органи и ми данас захтевамо да се надлежни државни органи, Безбедносно-информативна агенција и надлежни министри изјасне да ли је то тачно или није и нико ништа не предузима.
Имамо, на пример, податак да у том послу активно учествује извесни Исмет Рушити из Крагујевца и имамо и његов број телефона – 063/209-817. С њим у спрези је Душко Бобић, који ради за Безбедносно-информативну агенцију, активно ради. И служба је дошла до података, а није на то реаговала, на основу једног њиховог телефонског разговора од 19. октобра 2015. године, у току кога је Бобић Рушитију предложио да се смештај пацијената са Косова и Метохије, који би евентуално били медицински збрињавани у Београду, врши код његове пријатељске везе, код извесног Шкорића. Тог Шкорића лично познаје и Рушити. С тим у вези напоменуо је да је поменути власник хотела, односно виле, која поседује десетак апартмана и која се налази на Дедињу, у близини Бошка. Реч је о Бошку Ђукановићу, директору клинике. Заправо, изгледа да се та вила налази преко пута Института за кардиохирургију Дедиње. Тај исти Шкорић је власник два ресторана у Београду, од којих један припрема националну, а други талијанску кухињу, и који би могли да обезбеђују храну за те албанске пацијенте, који се илегално лече у Србији уз противправно коришћење српских државних ресурса. Они су тада усагласили како тај посао да обављају.
Четвртог новембра поново су разговарали Рушити и Бошко Ђукановић, директор ове клинике. Ђукановић је тада користио телефон који се води као власништво Института за кардиоваскуларне болести и његов број је 064/843-1-000. Зашто вам ове детаље износим? Да видите да су нам информације крајње поуздане и да са овим нема никакве игре. Они су у том разговору коментарисали детаље уочи њиховог сутрашњег планирања боравка у Приштини, дакле путовања од 5. новембра. Договорили су се да из Београда крену у седам ујутру, да се сретну у Мрчајевцима или Краљеву, а Рушити је најавио да ће их у Приштини чекати између 11 и 11.30 тога дана, 5. новембра. Дакле, свим детаљима располажемо.
Даље, Рушити је тог 4. новембра звао и извесног Душка Бобића, за кога сам вам већ рекао да ради у Безбедносно-информативној агенцији, упознао га са детаљима договора са Ђукановићем и планираним путовањем. Бобић је узео на себе да се тога дана у пола шест на Клиници за неурохирургију састане са Гораном Тасићем и да заједно крену за Крагујевац, а да потом сачекају Ђукановића у Мрчајевцима. Договор је био да око седам часова ујутру буду у Мрчајевцима, а око 11 у Приштини. Дакле, активни агент Службе државне безбедности, односно Безбедносно-информативне агенције, како се то сада зове, учествује непосредно у овој мафијашкој работи.
Наредног дана у 6.30 часова ујутру вођен је нови разговор и Бобић је пренео да су он и Тасић на путу, да се налазе 30 километара од Крагујевца и Бобић упознаје Рушитија да су управо прошли Баточину. Договорено је да се састану код мегамаркета „Метро“ у Крагујевцу.
Расположива сазнања опет указују да су на Косово 5. новембра отпутовали Исмет Рушити, Горан Тасић и Душко Бобић, користећи возило марке „пасат“ регистарских ознака KG-079-XI, док су у другом возилу били Бошко Ђукановић, Љупчо Манговски и возач тог Манговског, управљајући возилом марке „ауди А8“, регистарских ознака BG-055-UV. И та забележена комуникација указује на наставак њихових активности на плану започињања сарадње у области медицине између појединих лица из Београда и Приштине.
Рушитија је у седам сати навече контактирао извесни Бујар, који користи број 35569/208-7-286, који припада албанском телефонском оператеру. Бујар се интересовао да ли има каквих новина у вези са пословним сусретом који је договаран.
Са Душком Матковићем и фирмом коју он представља (ви се сећате ко је Душко Матковић, био је директор „Сартида“ својевремено, министар и потпредседник владе деведесетих година и тако даље); Рушити је тада, уз образложење да није у прилици да се јави, јер је болестан, напоменуо да највероватније неће имати новина пре понедељка, али да они чекају конкретне информације у вези захтева да се утврди постојање рудника и луке у Албанији, који би евентуално били предмет куповине.
Рушити је том приликом изнео сазнање да је фирма која је заинтересована за куповину те луке и рудника из Турске. Опет је 2. новембра у 19 часова Рушити контактирао Бошка Ђукановића, који је користио број 064/843-1-000. Приликом оствареног контакта Ђукановић је пренео да је врло битно да приликом њиховог планираног одласка у Приштину са њима дође и доктор Манговски; објашњавао је да би он тамо требало да види ангио салу. Рушити је потом саопштио да је договорено да поменути дође са њима и да је он због тога одложио посету Хиландару, тај Манговски. Истог дана у 19.15 Рушитија је позвао Душко Бобић. Од саговорника је Рушити тражио потврду да ће заједно са њима путовати и Манговски, што је овај и потврдио.
У 19.53 поново остварују контакт. Бобић је саопштио да се чуо са Бошком Ђукановићем и да му је потврдио да би са њима требало да иде и Манговски. Присећају се да је и Бошко био присутан када је Манговски дао свој пристанак, али да је то испустио из вида. Бобић је објаснио да је он имао пресудан утицај на пристанак Манговског, обзиром да му је објаснио да се ради о државном пројекту и да мора да откаже све друге обавезе. Рушити је навео да се ради о правом послу, на нивоу.
Дакле, они ту своју мафијашку работу покушавају да представе као државни посао и држава о томе мора да се изјасни и да се то тако мора схватити. Осим тога, Бобић би у среду требало да оде и код директора Управе царина и после тога Рушити треба да чека налог.
Поново су остварили контакт у 19.57, с обзиром на то да Бобић у среду иде тамо, наводно код директора царине. Рушити је сугерисао да иде само „Београд“, вероватно да на извесним актима или документима који су потребни на царини пише само „Београд“, а не „Република Србија“.
Договарају се да у четвртак отпутују на Косово и Метохију (они, наравно, кажу Косово), а Бобић је планирао да у пола шест оде по Таскета (то је тај Горан Тасић, кога сам већ поменуо), и да потом, када буду у близини Мрчајеваца, остваре контакт са Рушитијем.
Имамо још неколико података, који се не односе на тај датум. То вам дајем ради илустрације колико смо добро обавештени.
Тај Рушити је дана 31. октобра 2015. године у 10.30 са свог телефона звао Душка Бобића. Тај Бобић је користио исти број телефона који сам већ навео и том приликом Рушитију пренео да је искористио прилику да заједно са Гораном Тасићем разговара са министром, вероватно министром здравља Републике Србије (тражимо да се и министар здравља Републике Србије о овоме изјасни), који се том приликом наводно врло похвално изразио о сарадњи коју именовани покушавају да остваре са здравственим установама на Косову и Метохији. Према наводима Бобића, министар је том приликом пружио подршку наведеној сарадњи и одобрио и трансплантације. Ми смо већ помињали да тај министар здравља иначе ангажује неке хрватске лекаре, доводи их у Београд да врше трансплантације, мада је велики број наших лекара и те како за то оспособљен, у стању су да то раде. Од тог поменутог су добили одобрење и за то да иду на локалне цене, што, по Бобићу, Рушитију отвара простор вероватно за већу калкулацију у цени коју би наплатили пацијентима на Косову и Метохији.
Рушитија је у 18 часова контактирао Наим Маљоку, који је користио број телефона албанског провајдера, који сам већ поменуо, и интересовао се да ли важи оно за среду (вероватно мисли на њихов долазак на Косово), на шта је Рушити саопштио да још увек не може да одговори са сигурношћу, као и да ће одмах обавестити саговорника када му ови из Београда буду потврдили. Маљоку је прихватио његове наводе, али је напоменуо да је овај мислио да је Рушити избегавао да му се јави на телефон. Рушити је одбио такве тврдње и напоменуо да је он у болници, као и да је послао једну поруку овом другом (мисли на Бујара). Маљоку се тада још интересовао за доктора који се зове Јетон Зећири, уз констатацију да се ни он није јављао на телефонске позиве. Рушити је изнео да се ни он није чуо са њим пар дана, а потом је преузео обавезу да га контактира.
И још мало о томе. Настављено је даље ангажовање и ових дана Рушитија и Бобића на организовању тог трансфера болесника из Приштине, да би се у Београду лечили о државном трошку Србије, а у приватним објектима и за приватни интерес и Бобић се ангажовао на остваривању контаката са појединцима који треба да омогуће или олакшају ту сарадњу. Бобић, за кога сам већ рекао да ради за БИА.
Издваја се позивање именованих на министра здравља Републике Србије. У истом контексту је и тврдња Бобића да се ради о државном пројекту. Дакле, кога год би требало новог да укључе, они га обмањују да је реч о државном пројекту, да би то олакшало укључивање. Он користи термин „државни пројекат“ да мотивише појединце да се укључе у тај посао, како би тај наведени пројекат добио на значају, као и да би се приказао као особа од угледа, утицаја и на тај начин сарадника довео у заблуду, Рушити се користио и тврдњом да је био у контакту са председником Србије Томиславом Николићем, а о тим контактима са Томиславом Николићем он је сазнао и у разговору са Расолићем.
Од значаја је и чињеница да се Рушити у активностима које спроводи у погледу медицинске сарадње, али и у пословима са Душком Матковићем, који се односе на куповину рудника и луке у Албанији, ослања на Наима Маљокуа, који је, према сазнањима наших служби, безбедносно врло интересантно и индикативно лице и који је био под мерама праћења дужи период времена. Дакле, реч је о афери о којој надлежни државни органи морају одмах без одлагања да се изјасне, да се утврди да ли је у то умешан и министар здравља Златибор Лончар и да ли је умешан Томислав Николић као председник Републике.
О умешаности Бошка Ђукановића, наравно, не треба ни расправљати, његова улога у свему томе је кључна. Ово се не сме прећутати.
Подаци до којих сам дошао преко својих извора су најстроже чувана тајна наших служби безбедности. Или мене нека суде због одавања државних тајни, или нека одмах предузму мере и изјасне се да ли је све ово тачно и зашто већ Бошко Ђукановић није у затвору и зашто не одговарају други учесници у овом прљавом послу, па чак и Томислав Николић, ако је умешан. Ево, они помињу да је умешан или да је упознат са свим.
Даме и господо, Српска радикална странка је већ годинама под медијском блокадом јавног сервиса, такозваног јавног сервиса Радио-телевизије Србије. Тај јавни сервис је у страним рукама и ми сматрамо да грађани Србије не треба да плаћају таксу, да треба сви да бојкотујемо таксу, па нека их финансирају њихове газде непосредно. Ми смо против тога да се РТС финансира из државног буџета, из претплатничких такси, све док се не смене и Драган Бујошевић и Ненад Љ. Стефановић.
Они блокирајући Српску радикалну странку показују да нису никакав јавни сервис, да су пуки извршиоци страних налога. То је постало неподношљиво и уколико се ниједна мера не предузме у том погледу, српски радикали ће размислити о организовању вишедневних демонстрација пред зградом државне телевизије. Ми на то имамо и уставно и законско право.
Српска радикална странка жестоко осуђује поступак Хашког трибунала, чије је Жалбено веће на противправан начин укинуло пресуду Јовици Станишићу и Франку Симатовићу и одлучило да им се поново суди.
То је још један доказ да Хашки трибунал користи различите аршине, различите правне принципе у предметима оптужених Срба и у предметима Албанаца, Хрвата, муслимана и осталих. У предмету Готовина и Маркач усвојен је принцип да код помагања кривичног дела и подржавања мора бити утврђена директна усмереност помагача на само извршење кривичног дела. То је прихваћено и у предмету Харадинај. Харадинај је ослобођен. То је прихваћено и у предмету Перишић у другом степену. Перишић је ослобођен, иако је у првом степену био осуђен на 27 или 28 година затвора. Прихваћено је то било и у предмету Јовица Станишић и Франко Симатовић у првом степену, а у другом степену је то промењено. Овај нови правни став је примењен и у предмету против Николе Шаиновића, Небојше Павковића, Владимира Лазаревића и они су тамо потпуно невини осуђени, јер никакве везе нису могли да нађу између њиховог деловања и евентуално извршених кривичних дела и ми сматрамо да је крајње време да Србија затражи интервенцију Савета безбедности Уједињених нација по питању неравноправног третмана оптуженика пред Хашким трибуналом и да престане са било каквим обликом сарадње.
Изволите, имате ли ви неко питање? Изволите.
Новинар: Ивана Мајсторовић, ТВ Пинк. Како коментаришете сарадњу Пајтића и „Двери“?
Проф. др Војислав Шешељ: Нас то не интересује. То су мале, минијатурне странке. Пајтићева је још увек парламентарна, „Двери“ су ванпарламентарна, а нашли су заједнички језик очигледно. Да вам искрено кажем, нисмо се ни распитивали како су дошли до тог заједничког језика, али види се шта им је циљ.
Новинар: Шта?
Проф. др Војислав Шешељ: Циљ им је да се дочепају парламентарних клупа и да уједињују те маргиналне опозиционе странке, без обзира на њихову прокламовану идеологију. Колико ће далеко да иде та њихова сарадња видећемо, али нисмо много заинтересовани за то.
Новинар: А друго питање, ових дана се доста прича о покрајинским изборима, дакле, ко треба да обезбеди услове да се избори у покрајини одрже?
Проф. др Војислав Шешељ: Па, мора пре свега покрајинска власт, покрајинска аутономија, али мора и централна власт то да обезбеђује. Ако буду истог дана и републички и покрајински избори, онда ће Републичка изборна комисија имати превасходну надлежност у организовању избора, с тим што ће Покрајинска изборна комисија обрачунавати резултате на нивоу покрајине.
Новинар: А ако не буду истог дана?
Проф. др Војислав Шешељ: Онда Покрајинска изборна комисија.
Новинар: Хвала.
Проф. др Војислав Шешељ: Имате ли још питања? Ако немате, хвала што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР