Проф. др Војислав Шешељ: Добар дан.
Даме и господо, погинуо је још један велики, истакнути Србин у Хашком трибуналу. Убијен је српски генерал Здравко Толимир. Убијен је у најмању руку тако што му није пружена, намерно му није пружена, благовремена и адекватна медицинска помоћ.
Здравко Толимир је ухапшен 2008. године у једном стану на Бежанијској коси. Ухапсила га је влада Војислава Коштунице, његов министар унутрашњих послова Драган Јочић, стрпали су га у џак и одвезли у Братунац да би одглумили као да је нађен у Братунцу и као да је ухапшен у Републици Српској. Полумртвог су га довели у Хаг, једва је ходао, у веома тешком стању и то његово стање се није мењало набоље свих ових осам година. Било је неких предаха када је изгледало да му је мало лакше, да може да се креће, али то кретање је било успорено. Претрпео је неколико можданих, а накнадно и срчаних удара.
Он није био способан за одбрану, а ипак су му судили. Он није био способан да прати сопствено суђење, а ипак су га осудили. Осудили су га за измишљену кривицу. Он никакве везе нема са злочином у Сребреници. За тај злочин су одговорни други људи, неки од њих су и осуђени. Ви, претпостављам, знате о коме се ради.
Здравко Толимир је био ангажован на Жепи. У Жепи није било никаквих стрељања. Ниједан цивил није убијен. Муслимански војници су преко Дрине препливали у Србију. Тамо су лепо прихваћени, примљени и пуштени после неколико дана да иду где год желе. Мали број се вратио на подручје Босне и Херцеговине, а највећи број је изразио жељу да оде у иностранство и наше власти су им то омогућиле. Ту су били и представници Уједињених нација и хуманитарних организација. Они су на најлепши могући начин примљени, али заробљени су тадашњи командант муслиманске војске у Жепи Ибро Палић, локални хоџа и неки општински функционер. Они су одведени прво у Рогатицу, а одатле у заробљенички логор Батковић, из кога су вршене размене заробљеника. Када су отишли у логор Батковић, више апсолутно никакве везе са Толимиром нису имали, а кад су враћени из Батковића, после неколико година након окончања ратних дејстава нађена су њихова мртва тела. Убиство те тројице муслимана приписано је Толимиру без икаквих доказа, па онда проглашено геноцидом. Као, убијени су најистакнутији муслимански лидери, па су муслимани из Жепе били обезглављени због тога. То је најлуђа пресуда у Хашком трибуналу. Толимир је без икакве кривице осуђен на доживотну робију и то је потврђено у другостепеној пресуди негде почетком прошле године.
Његово стање је било све горе и горе. Ви сте видели да је Влада Србије пре четири месеца захтевала да се он пусти у Србију на лечење. Хашки трибунал се оглушио, као што се Хашки трибунал оглуши о сваку другу сличну иницијативу. Једноставно, он никада Владу Србије није третирао као неку озбиљну владу независне државе чланице Уједињених нација. Још од досманлијског времена Влада Србије и њени представници, који су се тамо појављивали, понижавани су на најгори начин, а видели сте сад, могли сте се уверити какав је био поступак председавајућег судије Алфонса Орија на статусној конференцији, на којој се у име Владе Србије изјашњавао њен директни представник, иначе истакнути дипломата, Саша Обрадовић.
Можда је требало, а убеђен сам да је требало, да се сви захтеви подносе јавно, па ако ништа, да се благовремено жигоше Трибунал што уопште на те захтеве не одговара. Пустили су Толимира још четири месеца да издише. У тако тешком здравственом стању морао је непрекидно бити хоспитализован, а не кад му позли у току ноћи да је препуштен затворским стражарима.
Ово што се десило у судници Хашког трибунала превршило је сваку меру и то је разлог више да Србија упути иницијативу Савету безбедности Уједињених нација да се Хашки трибунал што пре укине, да се сви преостали Срби врате у Србију и да се врате и они који су послати на издржавање казне, јер у 95 посто случајева осуђени су невини Срби, српски политичари, војни команданти и полицијски официри.
Алфонс Ори је иначе један од најгорих судија Хашког трибунала. Због њега сам својевремено био спреман на штрајк глађу до смрти. Један од мојих главних захтева је био да се из мога предмета уклоне он и цело његово судско веће. И тек кад су очекивали да издахнем, 28. дана су ми прихватили све захтеве: да се сам браним, да документа добијам на папиру и на српском језику, да ме породица несметано посећује, да именујем сам своје правне саветнике, али најважније од свега је било да се отарасим оваквог монструма од судије. Он је почео био процес без мене. Ја у неком полусвесном стању у болници, а он почиње суђење – тужилац завршио уводну реч и онда су морали да стану.
Ја сам, као што вам је вероватно познато, објавио доста књига које сам написао у Хашком трибуналу. Објавио сам у девет томова комплет мој хашки процес, све оно што се дешавало у судници, десети том је у припреми, али сам објавио и много књига хашких докумената, да би се то сачувало за историју, јер је веома упечатљиво и компромитантно за Хашки трибунал. Тим књигама сам давао неке погрдне наслове, намерно вређао хашке судије, хашке тужиоце и државнике западних непријатељских земаља. Ви сте вероватно чули за неке од тих наслова, али ћу вам сада рећи да је наслов једне такве моје књиге „Холандски курвин син Алфонс Ори“. Рецензенти те моје књиге су Вјерица Радета и Зоран Красић. Већ због тога што је Вјерица Радета била рецензент те моје књиге постоји основ за дисквалификацију Орија, за подношење захтева за његово изузеће и ја сам сугерисао госпођи Вјерици Радети да поднесе захтев за изузеће Алфонса Орија и да као разлог наведе ово што сам и вама сада изнео.
И на крају, поучен неугодним примером сахране генерала Милета Мркшића, овде износим захтев Српске радикалне странке да се генерал Здравко Толимир сахрани уз све државне и војне почасти, без обзира што га је антисрпски Хашки трибунал осудио. Ми сви знамо да је потпуно невин осуђен и он заслужује те војне почасти.
Изволите, ако ви имате неко питање.
Новинар Мака Драговић, Телевизија „Пинк“: Имам ја, о изборима. Због чега се нисте одлучили на сарадњу са ДСС-ом и Дверима?
Проф. др Војислав Шешељ: Ми смо за сарадњу након избора са свим партијама које су против уласка Србије у Европску унију, а за интеграцију са Русијом.
Сматрамо да је бесмислено правити предизборне коалиције. Предизборне коалиције су начин да се изиграва дух закона; дух, смисао и садржај правних норми закона.
Политичка теорија, посебно теорија демократског парламентаризма, одавно је дошла до закључка да је за развој демократије веома штетно кад у Народној скупштини има превише странака, превелик број политичких партија. Да би се то спречило, уведен је цензус. Цензус је уведен у свим цивилизованим земљама на свету. Код нас и у Немачкој ваљда је пет посто, постоје земље где је три посто, постоје земље где је 10 посто и тако даље. Зашто онда да правимо предизборне коалиције да бисмо маргиналне странке тако вештачки убацивали у Народну скупштину. Ако нисмо сами у стању да освојимо цензус, онда нам није место у Скупштини. И тако и за све остале странке. Ми смо јавно захтевали од Српске напредне странке и од Демократске странке да престану да за собом шлепају те мале маргиналне странке за чије лидере ни њихови најближи сродници не би гласали, који сами не би освојили ни пола процента.
Што се тиче конкретно вашег питања, све су ово, наравно, наши разлози, али овде постоји нешто што посебно морам да вам нагласим. Ми са Демократском странком Србије, под председништвом Санде Рашковић-Ивић, не можемо да правимо никакву коалицију. То је за нас апсолутно неприхватљиво, јер је Санда Рашковић-Ивић, гостујући на некој хрватској телевизији, то имате и на интернету, имате уживо на нашим сајтовима, изјавила да се у Сребреници десио геноцидни злочин. Онај српски политичар који каже да се у Сребреници десио геноцидни злочин нема о чему са нама да разговара. Он је за нас политички мртав. Поред тога, Санда Рашковић-Ивић је такође за телевизију изјавила да су Хрвати по међународном праву, на основу извештаја Бадинтерове комисије, могли да окупирају, или како она каже, реинтегришу Републику Српску Крајину. Онај ко сматра да су Хрвати имали право да окупирају Републику Српску Крајину, да су то могли да ураде по нормама међународног јавног права, тај је за нас издајник српског народа и немамо о чему са њим да разговарамо. Дакле, апсолутно не постоји могућност за сарадњу са Сандом Рашковић-Ивић. Надам се да ми је одговор био детаљан. Изволите.
Новинар Петар Гајић, Прва телевизија: Имам два питања. Шта ћете предузети уколико се влада ипак нађе у наредним месецима под притиском да ухапси ваше чланове и да они буду послати у Хаг? Друго питање, зашто сте изабрали слоган „Србија у сигурне руке“ и шта тиме желите да поручите?
Проф. др Војислав Шешељ: Наши чланови, функционери Српске радикале странке и кандидати на следећим изборима на врло високим местима на кандидатској листи за републичке посланичке изборе, Вјерица Радета, Петар Јојић и Јово Остојић добровољно неће хтети да иду у Хашки трибунал. Српска радикална странка их у томе максимално подржава. Ако неко буде покушао на силу да их одведе, ми ћемо употребити сва демократска средства ванпарламентарне борбе да га у томе спречимо. Мислим да су и Вучић и његова влада свесни да то не смеју да раде, јер би то била тешка историјска љага од које никада не би могли да се оперу. Мислим да Вучић неће дозволити да на њега падне страшно проклетство које је задесило, на пример, Зорана Ђинђића, Војислава Коштуницу: Ђинђића због испоруке Слободана Милошевића пре свега, Коштуницу и Драгана Јочића због испоруке Здравка Толимира, а Бориса Тадића најстрашније, због испоруке Стојана Жупљанина, Радована Караџића, Ратка Младића и Горана Хаџића.
Што се тиче нашег слогана „Србију у сигурне руке“, ми сматрамо да је ефектан, да говори о суштини наше политичке позиције, јер сигурне руке у којима може да се нађе Србија су само радикалске руке. Србија је за ових 16 година испробала досманлије, испробала је социјалисте, испробала напредњаке и преварила се кад им је давала поверење. Једино се српски радикали никад нису обрукали. Ми смо показали да смо способни и компетентни. Ми нисмо корумпирани, нисмо ничим компромитовани. А што је најважније, показали смо српском народу да смо спремни да се жртвујемо за своје идеале, за свој политички програм, да смо спремни да се жртвујемо за отаџбину и српство.
Зато, време је да српски народ укаже поверење српским радикалима да би Србија у будућности била у сигурним рукама.
Новинар Петар Гајић, Прва телевизија: Извините, када је реч о оном првом одговору, зашто мислите да Александар Вучић и влада то неће урадити, да ли то значи да ви и даље имате неко поверење у њега?
Проф. др Војислав Шешељ: Не, ја у њега немам поверења. За разлику од Томислава Николића, који је изјавио већ почетком прошле године да морам бити испоручен кад ме је Хаг затражио, Вучић је одбио да то уради, јер Вучић је свестан какве су последице. Ма колико могли да говоримо да је Томислав Николић глуп и необразован и овакав и онакав, Вучићу не можете спорити да је интелигентан и образован и он је тога свестан. Због тога то мислим, а поверење наравно да немам.
Новинар Дејан Недић, БН телевизија: Имао бих ја, господине Шешељ, једно питање. Да ли бисте желели да објасните због чега заправо не постоје ти правни разлози за хапшење и изручење овде присутних чланова ваше странке?
Проф. др Војислав Шешељ: То не може по Уставу Србије и не може ни по Закону о сарадњи са Хашким трибуналом, који је донела још Државна заједница Србије и Црне Горе. Тај закон је једном или два пута новелисан. Тај закон предвиђа испоруку само оних грађана наше земље који су оптужени за ратне злочине, за злочине против човечности и геноцид. Нигде тамо не стоји могућност да се наши држављани испоручују због непоштавања суда, нити то постоји у Статуту Хашког трибунала.
Новинар Дејан Недић, БН телевизија: Хвала.
Проф др Војислав Шешељ: Имате ли још питања?
Новинар Ана Каплиј, Н1 телевизија: Само да се надовежем на колегу Гајића. Рекли сте да је ово понашање Хашког трибунала према Србији јуче разлог више да Србија реагује. Али зар то није разлог више да чланови радикала не праве Србији додатни међународни проблем, да можда промене мишљење о добровољној предаји?
Проф. др Војислав Шешељ: Не, они никакав међународни проблем не праве Србији. Они су поштени, исправни грађани Србије, којима нико не може да припише кривично дело, а непоштовање суда ви знате како се третира у нашем законодавству. Може неко због тога бити избачен из суднице или новчана казна у врх главе. А зашто би они ишли у Хаг и какав проблем може да наступи за Србију?
Новинар Ана Каплиј, Н1 телевизија: Па, притисци које већ трпимо.
Проф. др Војислав Шешељ: Од кога?
Новинар Ана Каплиј, Н1 телевизија: Од Хашког трибунала.
Проф. др Војислав Шешељ: Који су то притисци? Што луди Алфонс Ори тамо галами на српског дипломатског представника. Другог притиска ја нисам видео. Ја не верујем да ће Савет безбедности у оваквој констелацији снага донети било какву одлуку да се Србији заведу санкције због неиспоруке мојих блиских сарадника Хашком трибуналу. Не верујем, једноставно, у ту могућност.
Имате ли још питања?
Новинар Ана Каплиј, Н1 телевизија: Је ли може питање за госпођу Радету? Поводом онога што стоји у оптужници против вас, између осталог се наводи да сте ви у ствари та која је писала изјаве и припремала изјаве за сведоке који је требало да сведоче за тужилаштво, а затим су, наводно под притиском, прешли да сведоче у одбрану Војислава Шешеља и да су исплаћивани овде у Радикалној странци за то сведочење. Само да ми прокоментаришете то.
Вјерица Радета: Ја сам више пута рекла да ни на који начин нисам прекршила закон, да сам као члан тима за одбрану Војислава Шешеља радила све у најбољем интересу Војислава Шешеља и апсолутно у складу са законом.
Манир који покушавају нама да припишу је манир Хашког трибунала. Они су по Србији хватали сведоке, они су упадали људима у куће, они су сведоке застрашивали, они су претили оптужницама, они су нудили други идентитет и пресељење у треће земље, дакле, све недозвољене радње радили су истражитељи тужилаштва Хашког трибунала, а не нико из тима за одбрану Војислава Шешеља и нико из Српске радикалне странке.
Новинар Ана Каплиј, Н1 телевизија: Хвала.
Проф. др Војислав Шешељ: Ако немате ништа против, да мало допуним одговор госпође Радете.
Пред Хашким трибуналом тужилаштво и одбрана су две равноправне стране у поступку и на онај начин на који се тужилаштво спрема за процес, спрема се и одбрана. Када се изводе сведоци, прво се траже погодни и релевантни сведоци, па кад се мисли да су пронађени такви сведоци, онда се са њима сатима разговара и сви се ти разговори снимају, а онда онај ко је разговарао, на основу снимљеног великог материјала прави сажету изјаву и ту изјаву саслушани чита. Ако има примедби, поступи се по примедбама, а ако нема, он је потписује. Наши сведоци су све изјаве судски оверавали, за разлику од хашких. Дакле, није то ништа чудно, да вас то не доводи у забуну, што је неко писао те изјаве. Јер кад би се то дало потенцијалним сведоцима да сами пишу, то би било неупотребљиво у суду. То би било или преопширно или несистематизовано или овако или онако. Ми имамо све снимке разговора и они се могу упоредити са потписаним изјавама, да се види да ли је у изјаву унесено нешто, што тај сведок није изјавио и што није ушло у фоно-запис. Наравно, ми тек треба да видимо о којим је ту наводно сведоцима реч, а онда бисмо вас сазвали и пустили вам овде уживо или дали на интернет уживо саслушање тог сведока и текст изјаве коју је он на крају потписао, па да видите да ту нико ништа није преправљао и да нико није убацивао нешто што није речено.
А што се новца тиче, откуд нама паре за тако нешто? Па ви сами знате да смо у материјалном погледу ми српски радикали увек били најугроженији. Наши запослени су на минималцима, а сад да се ми нечим размећемо да бисмо прикупили изјаве.
Него, десило се нешто друго, у чему су се преварили хашки тужиоци. Они су сведоке прикупљали тако што су их звали, плашили и уцењивали или звали и плаћали. Наташа Кандић је највише таквих сведока привела. Она је неке од њих држала у свом стану, поверавала им свој кључ. Морали су чак и неке сексуалне услуге да јој пружају, то је причао Горан Стопарић.
Новинар Ана Каплиј, Н1 телевизија: Добро. Је ли ико од тих сведока прешао после у ваш табор?
Проф. др Војислав Шешељ: Јесте, како да не. Таквих је много прешло, неких двадесетак. А Горан Стопарић је у судници потврдио ово што вам говорим. Он је био први сведок у мом процесу. Да је био код Наташе Кандић, у њеном стану, само је мало ово покушао да избегне око тих сексуалних услуга које је пружао, а она му је за узврат обећала веома добар смештај у Холандији и он је најбоље прошао. Он је тамо добио паре да отвори приватни бизнис, добру кућу, аутомобил и тако то. Он је један од оних који су најбоље прошли, а он се појављивао у многим процесима, не само код мене.
Имате ли још питања? Хвала што сте се одазвали.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР