Транскрипт конференције за новинаре [04.02.2016.]

Конференција за новинаре, 4. фебруар 2016. године

Проф. др Војислав Шешељ: Добар дан.

Даме и господо, Српска радикална странка се одлучно и енергично супротставља израженој спремности премијера Александра Вучића изнесеној у интервјуу за Би-Би-Си да Србија преузме на себе да прими одређену квоту избеглица и трајно их настани на нашој територији.

Прво, Србија није чланица Европске уније и не треба да учествује ни у каквим квотама.

Друго, Србија није у стању финансијски да издржи било који број избеглица који би се населио на њеној територији. Ми још увек имамо много српских избеглица из Републике Српске Крајине и Косова и Метохије које живе у колективном смештају. Србија није у стању ни тим људима да обезбеди кров над главом нити да их запосли.

У Србији је огроман број незапослених, скоро милион и по, и то је разлог више да не можемо улазити у авантуру прихвата избеглица. Те избеглице из Сирије, Ирака, Авганистана треба да приме оне западне силе које су изазвале ратове на том простору, а не Србија.

Иначе, та лондонска донаторска конференција, на којој се планира прикупљање неких седам милијарди евра, је антисиријски усмерена. Ту су земље које су против сиријске владе, легалне, легитимне власти у тој држави. И постоји, наравно, велика опасност од злоупотребе прикупљеног новца да би се финансирале антисиријске субверзивне и ратне активности.

Српска радикална странка захтева од актуелног режима да се избори распишу у свим јединицама локалне самоуправе. То је прилика да се опет ухвати корак са изборима на локалном нивоу, јер један већи број општина је имао својевремено ванредне изборе, па су испале из тог колосека. У овом случају је важно да се локални избори одрже у Земуну, на Вождовцу и на нивоу Београда. Има и читав низ других општина у Србији где такође треба одржати изборе, иако су они тамо као избори ванредног карактера одржани пре годину, две или три дана, поготово што су све опозиционе странке имале веома крупне и тешке примедбе на начин заказивања тих избора, начин вођења изборне кампање и поготово на понашање владајућих партија на сам дан избора. Таква пракса је била повод да Српска радикална странка још пре две године донесе одлуку да откаже своје учешће на свим превременим изборима на локалном нивоу.

И треће питање о ком ћемо вам данас говорити је иницијатива Хашког трибунала да представник Владе Србије на статусној конференцији 10. фебруара објашњава становиште Србије по питању троје мојих блиских сарадника и чланова Комитета за моју одбрану, који су оптужени пред Хашким трибуналом.

Ни Вјерица Радета, ни Петар Јојић, ни Јово Остојић неће се одазвати било каквом позиву Хашког трибунала, а ми упозоравамо режим да му не падне на памет да их на силу испоручује. Не постоји правни основ за њихову испоруку, а поготово у случају када имамо сазнање, и ми као Српска радикална странка и режим у целини, да су оптужбе против њих троје потпуно измишљене и режиране.

Изволите, имате ли ви неко питање? Изволите.

Јасмина Каранац, Телевизија Прва: Па ево, ако може за господина Јојића и за госпођу Вјерицу. Хтела сам да питам да ли вас је неко контактирао од представника власти, од некога ко сарађује са Хашким трибуналом и ко то тамо треба да иде и о чему сте разговарали? Ево, за Вјерицу прво.

Вјерица Радета: Нико ме није контактирао, нити ја имам потребу да било са ким контактирам. Мој став је управо ово што је изнео председник странке. Сигурно нећу тамо ићи добровољно и уопште ме не занима ни њихова преписка са Трибуналом, ни њихове одлуке. То је проблем Владе Републике Србије, а не мој.

Јасмина Каранац: Да ли се плашите хапшења, госпођо Радета?

Вјерица Радета: Наравно да се не плашим. Што бих се плашила? Ако мисле да треба да ме хапсе, да крше закон, да крше Устав, нека изволе, а ми ћемо доказати да нису у праву.

Јасмина Каранац: Плашите ли се ви хапшења, господине Остојићу?

Проф. др Војислав Шешељ: Реч је о господину Петру Јојићу. Господин Јово Остојић није данас присутан овде.

Јасмина Каранац: Пардон.

Петар Јојић: Што бих се ја хапсио и што бих се ја плашио, за то нема правног основа, то зна и Влада Републике Србије.

Нема правног основа хапсити Србе како се то некоме буде свиђало, из ових или оних разлога. Све што би било потребно некоме рећи, то можемо рећи само пред надлежним органом Републике Србије. Ја нисам боравио на територијама Европске уније да би месно и стварно био надлежан неки други суд или неки други орган. Ничега се не плашим као српски радикал.

А као што се види, они су расположени и имају намеру да многе Србе оптуже, да многе Србе уз помоћ домаћих издајника огласе кривим, а то су невини људи.

Јасмина Каранац: Значи ли то да се залажете да вам се овде суди, колико сам разумела?

Петар Јојић: Ако би било правног основа да сам ја учинио неко кривично дело на територији Републике Србије, увек зна се да је стварно надлежан суд моје државе. А пошто нисам починио ниједно кривично дело ни прекршај, не видим правнога основа да би ме било ко оптужио и у овој држави. О свему томе знају представници Владе Републике Србије.

Јасмина Каранац: Хвала.

Маја Николић, ТВ Н1: Маја Николић, Н1 телевизија, имам два питања. Најпре у вези са овом причом: када кажете да нема правног основа, хоћете ли са правног аспекта да нам образложите зашто нема?

Проф. др Војислав Шешељ: Зато што постоји Закон о сарадњи са Хашким трибуналом. Тај закон је донесен још као општи правни акт Државне заједнице Србије и Црне Горе и он је у два или три наврата новелисан, значи претрпео је измене. Он је и даље на снази. Он предвиђа само испоруку српских држављана који су оптужени за ратне злочине, злочине против човечности или геноцид. Он уопште не предвиђа испоруку по оптужбама за непоштовање суда и немогуће је, дакле, испоручити наше држављане по таквом захтеву, правно је немогуће.

Маја Николић, ТВ Н1: Друго питање. Говори се о томе да би пресуда у вашем случају могла да се деси у марту 2016. Не знам колико је то извесно.

Проф. др Војислав Шешељ: Могла би да се деси и 2016, 2017, 2020. године, ко то зна. Ја уопште о томе не размишљам.

По свему судећи, Савет безбедности Уједињених нација је судијама продужио мандат до краја марта месеца у мом предмету. Дакле, они су на тај начин обавезани да пресуду ипак донесу, али шта ако је не донесу – можда ће им Савет безбедности опет продужити мандат. Мене то једноставно не интересује, ја добровољно у Хаг више не идем ни у једној варијанти.

Маја Николић, ТВ Н1: Значи, само ако вас испоручи Србија?

Проф. др Војислав Шешељ: Јесте, ако ме ухапсе и однесу на аеродром.

Мораће пажљиво да ме носе, знате, пошто сам ја од скупоценог кристала, да ме не разбију негде успут.

Маја Николић, ТВ Н1: А укидање тог суда 2017. године?

Проф. др Војислав Шешељ: Ма, ништа не значи укидање тог суда, јер наставља да ради такозвани резидуални механизам, који је заједнички и за Међународни суд за бившу Југославију и за Међународни суд за Руанду. Кроз тај резидуални механизам се заправо два суда уједињавају у један. Раније су имали само заједничко жалбено веће, а сад би им све било заједничко: и председник и главни тужилац и судска већа.

Маја Николић, ТВ Н1: Хвала.

Проф. др Војислав Шешељ: Има ли још неко питање? Ако нема, хвала што сте се одазвали.