Тадићеви батинаши

Александар Вучић: Даме и господо новинари, ми сви водимо изборне кампање, неко на територији целе земље, неко на територији Београда. Данас су у кампањи за Београд били и представници београдских и србијанских власти Борис Тадић и Драган Ђилас, обилазили су општину Гроцка. Обраћали се грађанима и један од грађана којем су се обратили Милорад Марчета који седи поред мене завршио је овако. Од њега ћете чути све, не ја не причам ниједну једину реч, ја ћу вам се обратити кад заврши господин Марчета. Ако можете само да приђете мало, молим вас. Ако су вам потребни микрофони да се наместе, можете да наместите, ако можете да будете стрпљиви само који секунд, па... Господин Марчета има 57 година, незапослен је тренутно и није члан ниједне странке, колико сам разумео никад нисте били, никада нисте били ... могу наравно, приђите мало овако да... није проблем.

Милорад Марчета: Да ја кажем нешто?

Александар Вучић: Да, ово данас што се догодило.

Милорад Марчета: Па е то је, што је рекао господин, ја сам Марчета Милорад, 57 година, живим у Болечу од 1981. године. Нијесам члан ниједне странке, и у СУП-у немам проблема никаквих, немам ништа, нисам политичар уопште, не бавим се политиком. И данас сам случајно дошао са бироа, јавио се овај на биро и дошао сам, овај, у Болеч и питам аутобус, каже нема аутобуса и ... дођем, шта је, дођем видим стоји, асфалт праве, раскопавају, шта ја знам није битно и дођем у центар, каже долази Тадић и овај, онај жути овај Ђилас. И ту станемо, поред, ту је школа близу центра, та ђе се сад данас окретао аутобус и наиђе, каже: ево Тадић долази. И Тадић наиђе, поздрави се са мном, тамо ... пита се, ... ја сам рекао: председниче, рекох ово је овај све у реду, рекох, вама част као председнику државе, али што ће ови лопови поред вас и рекао сам на Ђиласа ...њега, тако га ја сматрам, то је моје, шта ја знам, то се то десило и то је ни пет минута, три минута прошло, они су прошли, Тадић се са мном поздравио и прошао, Ђилас је стајао овако поред и пет минута човек само пришао један крупан младић, момак од тридесет и нешто година, слагаћу вас то не знам тачно и само ме избомбардовао, набацио ме на капију, на ограду, док сам ја видео шта се дешава видим полиција тамо стоји, народ стоји, шта ја нисам знао како, нити сам се бранио, нити сам могао се бранити. Полицију видим, тражио сам помоћ од полиције, али полиција стоји, није ништа ни могла, није имала времена, не знам ни ја шта је ту било, како је ту. Он је највероватније по моме да се вратио, по мом мишљењу, ја сам обични грађанин, немам појма о томе да га је неко наговорио ... иди онога ... није три минута прошло, и он је мене само бам, бам и на ограду ме бацио. И ту народ није имао кад ни прићи ни ништа. Тражио сам помоћ, тражио сам, позвао сам овај некога да то види шта се десило, шта је то, ако је то, ако ћу ја, ја ћу одговарати за све шта сам крив, ако сам крив и шта ја знам, имам право на мишљење, знам ни ја, не знам уопште. Али није требало тако да ме разбије, убије, могао ме је убити. Он је мене бацио на ограду бетонску где сам могао тог пута главу изгубити. Не знам шта сам ја то тако погрешио, згрешио, то би могао рећи, а не знам друго ... Тражим од закона мислим да ми открије ко је тај злочинац који ме је тако душмански ударао. Тражићу од закона, ако има закона у овој држави, тражићу, ништа више. Да сазнам само ко је, како се зове кад ме је онако могао тући. То је убиство, то је покушај убиства и све могуће, ... може душмански да ме удара.

Александар Вучић: Даме и господо, овим је политика „великог брата“ завршена, ово што су урадили не само да заслужује осуду ово показује колико ти људи мрзе Београд, колико мрзе људе у овом граду, колико мрзе свакога ко другачије мисли од њих. И ми ћемо захтевати уколико вечерас и од припадника Министарства унутрашњих послова, од свих надлежних државних органа да нам открију име лица из обезбеђења Бориса Тадића и Драгана Ђиласа које је на овако злочиначки начин претукло нашег старијег суграђанина. Господин Марчета, као што сам рекао, никада није био члан ниједне политичке странке, он се јавио тражећи заштиту и правни савет шта може да уради. Ми смо се из Младеновца вратили нешто раније из кампање сазнавши шта се догодило, а сад истичем нашу наду да се никада ништа слично неће поновити у Београду. Ако им је сметало то што је изговорио господин Марчета могли су да га туже, могли су да му кажу, покажу и докажу да они нису такви каквима их сматра господин Марчета, могли су да га потапшу по рамену, јер се то нама политичарима догађа свакодневно, а не да своје гориле ангажују да пребијају старца или старијег човека. Оно што је најгоре у свему је то што нико није хтео да помогне господину Марчети што је полиција рекла, он је узбуђен па вам није испричао сваки детаљ, пошто је ту и његов син, који нам је те детаље испричао, Милан. Полиција је рекла: ми ту не можемо ништа, они су знате ко. Ми тражимо од полиције име и презиме батинаша. Тражимо име и презиме батинаша, у међувремену поднећемо кривичну пријаву против НН лица, НН батинаша из обезбеђења Ђиласа и Тадића и тражићемо њихову пуну одговорност. Овим су они показали колико мрзе овај град и колико мрзе људе у овом граду уколико мисле другачије од њих. Та политика је завршена и зато су нам потребне промене, нико не сме да туче људе по Београду само зато што другачије мисле. Изволите ако имате било какво питање. Дакле, морам да вам кажем господин Марчета је у седиште наше странке стигао у 16 сати и 5 минута, зато смо ми и заказали конференцију за новинаре у 17 сати. То се данас збило око 12 сати на територији општине Гроцка. Видим да су имали леп прилог на телевизијама, да су значајне и лепе ствари испричали о Београду и будућности Београда, само нису испричали да су замало убили једног човека и то од батина, зато што им се не свиђа њихов програм. Изволите.

Новинар: ... господине ... да пита, Мирко ... из Фонета да ли ви сте препознали неког у том младићу и да ли мислите да је он из обезбеђења Ђиласа или Тадића или...

Милорад Марчета: Из Ђиласовог обезбеђења па ја нисам... Видите, ја сам рекао Тадићу што ће ... ја сам рекао, ... председник државе ја вас поштујем, али што ће вам лопови, тако сам рекао, на Ђиласа сам гледао.

Новинар: Али како знате да је то баш особа из његовог обезбеђења?

Милорад Марчета: ... одмах дошао, а ко ће ме други, па ја у Болечу живим двадесет и ... 1981. године дошао сам, ко би мене ту ударио, ко би ме тукао.

Новинар: Ја се извињавам, ви би њега препознали да га видите?

Милорад Марчета: Па би, један јаки момак, смеђи, смеђи, би када бих га видео сад тазе би.

Александар Вучић: Знате имам једну молбу за вас. Ја разумем шта радите, можда господин Марчета не разуме, али вас молим да се, ако то није проблем, бар према човеку који добије батине ни због чега, не понашате као политички противник Српске радикалне странке, само то и ништа више, а узгред полицајци, већ ћемо добити до сутра изјаве двојице полицајаца који ће потврдити да је реч о људима из њиховог обезбеђења, који су рекли да не смеју уопште да реагују. Ту је и дете господина Марчете, који је момак од 20 година који је плакао, јер ни он ни његови другови нису могли да помогну његовом оцу. Можда се сам ударао човек у лице. Можда се сам набио на ограду па се замало убио. Извините.

Новинар: Како сте се одлучили да се обратите баш Српској радикалној странци?

Милорад Марчета: Тражио сам ја, тражио сам ја уопште, тражио сам и Нову Србију, тражио сам уопште како да дођем до новинара да неком кажем. Не, ја нисам ниједне стране никад, моји подаци постоје у СУП-у, рекао сам вам све. Овај ниједна странка нисам, ни политичар нисам, ни ништа, ја сам радник обични, али сам тражио некога да, ... сматрао највише да могу код њих добити неку помоћ, како да вам кажем, нисам тражио помоћ, како да вам кажем, да ме неко, него сам сматрао да су најрадикалнији и да ће највише ту ... е тако вас ... да се обратим не знам коме другом, полиција је била овако поред мене, нико није то, значи ја не знам да је неко реаговао, мислим да је неко ... некога, да је реаговао и ништа. Значи сматрао сам да у радикалној странци да могу наћи неку да покрене ту, да се види ко је ту, ко је тај човек, ко је тај силеџија, како да га назовем.

Александар Вучић: Ми тражимо од полиције обично ако није, ако нису ти људи нека дају име човека зашто полиција није смела и желела да интервенише. Ко је тај моћни батинаш са бубицом у увету на којег полиција не сме да крене и који не сме ништа ни да пита.

Милорад Марчета: ... да сам ја био пијан, да сам био нешто да сам, полиција је ту била, реаговала би полиција, закон. Ја у закон вјерујем.

Новинар: А без обзира што је била полиција ту, јесте ли ви отишли у станицу полиције да пријавите случај и да ли сте...

Милорад Марчета: Јесам ... станицу милиције... Ма нисам ја дошао кући...

Новинар: Да ли сте отишли код лекара да вам установи повреде и остало?

Милорад Марчета: Нисам, нисам ја...

Александар Вучић: Сад ћемо водити господина Марчету код лекара.

Милорад Марчета: Нисам ишао љекару, ја сам дошао кући одмах и одмах сам узео, каже жена дошла и жена чула и дијете ми ту и шта је, ... да јавим сестрама шта је како је, рекох није ништа страшно и онда сам позвао њих да се обратим како на који начин да ја откријем да то сазнам ко ме је тукао, зашто ме је тукао, зашто ме покушао ... то је покушај убиства за мене. Јер ја понављам ја...

Александар Вучић: Добро, то ће надлежни државни органи да кажу да то ... Да не правимо ми правну квалификацију...

Милорад Марчета: Ако нисам се супротстављао, ако нисам не знам зашто ме је тако душмански ударао.

Александар Вучић: Као што видите ту је велики број удараца песницом у лице директно, не мора, сви добро видите, вероватно и боље него ја. Имате ли још питања? Заиста се надам да се ово више никада неће дешавати на било којој страни, на било који начин надам се да никада ниједан политичар неће слично реаговати. Надам се да људи који другачије мисле заслужују поштовање и заслужују одговор, а не батине, јер батине нису никада одговор. Ако мисле да наставе са истом праксом молимо их да то не чине, молимо их да то не чине јер им то нећемо ни дозволити.

Хвала вам још једанпут што сте дошли на нашу конференцију.