Наташа Јовановић: Даме и господо, Српска радикална странка сматра да су, после две године од конституисања новог сазива Скупштине Републике Србије, многобројни законски акти који су усвојени, како нови текстови и нови закони, од којих се неки не примењују, тако и многобројне измене и допуне закона, отежали живот грађана Србије, а скупштинске службе, односно секретар и председница се хвале да смо усвојили, односно да су они својим гласовима усвојили 444 акта, дакле ту спадају и закони, као што рекох, и многобројне ратификације, које су пре свега биле у функцији додворавања бриселској администрацији и удовољавања налозима које су актуелна власт, на челу са Тадићем и Цветковићем, па тако и Народна скупштина Републике Србије добијали од Олија Рена и осталих комесара и ментора актуелне власти. И ми сада имамо изузетно тешку ситуацију у готово свим областима нашег привредног и друштвеног живота, а данас ћемо овде да потенцирамо два кључна проблема. Да ви видите како су накарадни ти закони и како се они уопште не примењују у пракси. Дакле, сетите се оних врелих септембарских дана прошле године, после готово месец и по дана скупштинске паузе када је наврат-нанос сакупљен кворум да се изгласа нови закон о планирању и изградњи. И онда су обећали како ће да се убрза процес легализације, добијање дозвола, грађевински сектор ће да процвета и самим тим ће се отворити радна места за неколико стотина хиљада радника. Од тога дан-данас нема ништа. Како се тај закон спроводи у пракси? Готово никако. Због чега? Па, зато што недостаје најмање 15 подзаконских аката. Онда видите колико је власт била неозбиљна и колико смо ми као опозиција били у праву када смо критиковали доношење таквог закона. Сећате се, почев од дефинисања начина инвестирања, односно правног лица као субјекта у том поступку изградње, лиценцирања агенције која ће то да ради, усвајања просторног плана, усвајања мерила и критеријума од стране локалних самоуправа, али џаба што нека локална самоуправа и уради неки део посла, па као последицу тога ми данас имамо у Србији, а самим тим то се одражава и на наш град, грађевинских пројеката. Посао у грађевинском сектору опао је у овој години за 47,5 одсто, што у извођењу радова, односно у инвестицијама, и тиме се затварају врата нових радних места и могућности да се нешто ствара као нова вредност. То је један од најскандалознијих примера тако усвајаних закона. Други случај је ова најновија афера која се дешава у нашем граду, а везана је за измештање фабрике у којој раде особе са инвадилитетом, односно погона „Застава импро“,у такозвани Сиви дом, односно у круг фабрике „Застава оружје“. Зар није Влада Републике Србије препоручила да се особе са инвадилитетом, тамо где су запослене у матичној фирми, запошљавају на начин који је тај фамозни закон прописао. У пракси од тога нема ништа, не само за оружаре, а на томе инсистирамо од оног првог отпуштања великог броја радника ,,Застава оружје“, да се одмах обезбеде заштитне радионице. Ево, прошло је 5 година, а од тога нема ништа. Шта је са радницима „Застава аутомобили“? Са овима који су остали у овом државном делу? Имамо примере наших активиста, одборника Стевана Пушоње, који је повреду и тешко телесно оштећење задобио на радном месту, који не може да нађе себи посао у оквиру овога што је што је остало од „Застава аутомобила“. Дакле, све је била једна велика превара. Сви други закони који су у функцији упропаштавања српске привреде, донети по директном налогу из Брисела, довољно говоре о томе где се ми данас налазимо. Закон о стечају је створио могућност за многе манипулације и за ликвидације многих предузећа на начин да се она извуку из обавеза према запосленима, као што је то случај са радницима „Робних кућа Београд“, јер је закон омогућио такву легализацију криминала, па људи морају да траже преко редовних судских поступака остварење својих права, а судбина стечаја ће да задеси до краја ове године још много предузећа. Ево, ми у нашем граду имамо потпуни колапс када је у питању предузеће за јавни превоз „Аутосаобраћај“. Ви знате да смо ми као одборничка група и као странка у више наврата инсистирали, али ево сада су последњи тренуци да се нешто уради, да држава за свој део власништва капитала преузме одговорност, и да се град Крагујевац укључи директно у решавање тог проблема због тога што је то предузеће коме је поверен јавни превоз, због тога што је преко хиљаду запослених сада са неизвесном судбином и зато што је то једино предузеће за превоз путника, односно саобраћај, који није обухваћено програмом Владе Републике Србије. И када смо их питали, односно када је делегација синдиката, уз моје посредовање, отишла код министра Љајића, они су једноставно признали да су, замислите, заборавили да ураде. Па хајде, ако сте заборавили, господо, крените онда да радите. Знате, ако их не занима судбина радника у једном граду, ако је за њих хиљаду радника ништа, па још ко зна колико чланова њихових породица, о чему онда они причају? Ја данас посебно желим да истакнем ванинституционалне центре моћи, што је највећа опасност по наше друштво, који директно кроје законе који долазе у Народну скупштину Републике Србије. Под тим ванинституционалним центрима моћи свакако подразумевам српске тајкуне, односно те криминогене структуре које себе називају привредницима, а које се директно мешају, кроз монопол који држе у нашем друштву, и на политику курса динара и на политику преузимања средстава из Фонда за развој. Уосталом, и сам директор Фонда за развој Србије признаје да су на његовој грбачи били и Мишковић и Беко и сви други тајкуни који су на тако криминалан начин извршили „приватизацију“, јер то је пљачка два велика предузећа у Србији, а то су ,,Вечерње новости“ и „Лука Београд“, где је држава оштећена за неколико десетина милиона евра. И шта ћемо сада? Држава ћути, неспособна да то разреши, што се у теорији назива „заробљавање државе“. Држава заробљена у кругу корупције и криминала и не може из тога да изађе јер су појединци из врха државне власти, а то се преноси од једне до друге владе од 2000. године до данашњег дана, умешани у такве криминалне потезе и такве махинације. Шта, онда, да очекује један обичан човек? Како да оствари своје право и како да тражи примену тог закона, било ког од ових фамозних које је донела Народна скупштина Републике Србије када нема држава снаге да се на најозбиљнији начин обрачуна са организованим криминалом? Као члан српске делегације и посланик Парламентарне скупштине Савета Европе, следеће недеље ћу учествовати на редовном заседању Парламентарне скупштине Савета Европе и управо сам за среду, када се на дневном реду налази тачка Функционисање демократских институција у Европи, припремила у име Српске радикалне странке излагање на тему ,,Ванинституционални центри моћи у демократским системима“ и мислим да је веома важно да се глас о томе чује.
Овај сазив парламента и две године његовог функционисања на овакав начин остаће забележен пре свега по најсрамнијој ствари која се десила од обнављања вишестраначја у Србији, а то је отимање мандата Српској радикалној странци, и кроз учешће оних који су представници извршне и законодавне власти, стварање неке нове фантомске странке без избора у Народној скупштини Републике Србије и то је једна мрља, једна нота за поразну историју српског парламента. После свега тога и после чињенице да смо ми једина истинска опозиција садашњој актуелној власти, Тадићу, Цветковићу и онима који представљају извршну власт у нашој земљи, а то говори чињеница да за две године ниједан српски радикал није никада дао кворум за рад било којег одбора, што и јесте посао опозиције, пошто су они неспособни да обезбеде кворум за рад радних тела. Ми смо једини аргументовано и критички указивали на све ово што се дешава, и на ове афере које сам данас споменула и на многе друге, а због тога је и смењен господин Драган Тодоровић, као председник Одбора за одбрану и безбедност. Дакле, као што смо прошлог пута резимирали да је на делу суноврат наше економије, тако је на делу и суноврат демократије у Србији, због тога што се не поштују демократска начела и због тога што се тај привид да је све у реду и да је све регуларно, тако кроз покретну траку одвија штанцовање закона, односно преписивање закона који стижу из бриселске канцеларије. Уосталом, колико су они неспособни да сами изворно као власт направе неки закон који ће да користи грађанима, говори чињеница да у скупштинској процедури готово да нема више ниједног закона. Због чега? Па, зато што није стигао превод. Немају превод ових закона које им шаље Брисел и сада су у ћорсокаку. И сада, када питате мене као потпредседника Скупштине, ја ћу да вам дам јасан одговор на то. Да ме питате да ли је могуће да Народна скупштина Републике Србије нешто ради у јулу месецу, морам да адресирам то питање на председницу Скупштине, а она ће да вам каже - питајте владу. А има толико предлога закона које је дала Српска радикална странка, управо да се исправе сви ови недостаци. Али се није десило за ових десет година, ја мислим, у ствари једном само 2001. године, и то су ставили само реда ради један предлог закона нашег посланика из Зрењанина, али да десет година више ниједан предлог опозиционог закона није дошао на дневни ред. Уосталом, колико они не поштују опозицију и колико су они изгубили тај однос и колико их не занима да чују оне који су противници овакве власти, говори чињеница да се ниједна резолуција, ниједан предлог резолуције није нашао на разматрању који је предложила Српска радикална странка, а изгласана је срамна резолуција о геноциду у Сребреници. Резолуција о геноциду над Јерменима, коју су донеле многобројне чланице, чак и државе Европске уније, па чак и амерички Конгрес, није дошла на дневни ред само зато што је предложила Српска радикална странка. Резолуција о нацистичким злочинима тзв. независне усташке државе и погрома и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима такође није дошла на дневни ред зато што је то предлог Српске радикалне странке. Власт се навикла да се тако понаша и да служи само себи а не интересима грађана који су је бирали. Сазвана је седница Скупштине града Крагујевца за 18. јун и то ће бити одлична прилика да по тачкама које су предложене на дневном реду разговарамо управо о овим проблемима који не могу никако да се превазиђу, пошто је у питању закон који има пратећа подзаконска акта која још увек нису донета, значи, овај Дулићев закон о планирању и изградњи који прави многобројне проблеме и због кога људи не могу да добију у експедитивном року, инвеститори и потенцијални инвеститори, дозволе за рад.
Хвала вам што сте дошли на нашу конференцију.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР