Судије Уставног суда крше Устав

Вјерица Радета: Даме и господо, Српска радикална странка поднела је захтев за престанак дужности разрешењем председника Уставног суда, др Драгише Слепчевића, и 11 судија Уставног суда, и то др Оливере Вучић, Братислава Ђокића, др Агнеш Картак Одри, Катарине Манојловић-Андрић, магистра Милана Марковића, др Босе Ненадић, Милана Станића, др Драгана Стојановића, магистра Томислава Стојковића, Сабахудина Тахировића и Предрага Ћетковића. У складу с уставним овлашћењима, ову иницијативу поденли смо председнику Народне скупштине, председнику Републике, председнику Уставног суда и председнику Врховног касационог суда. Разлог због чега смо поднели ову иницијативу јесте чињеница, заправо непосредан повод, а доказ о томе како ради Уставни суд и колико пута су направили хаос у политичком животу Србије је свакако шира тема, али непосредан повод за ову иницијативу јесте став Уставног суда, односно ових 12 судија, 11 судија и председника, према Предлогу о изменама Закона о избору народних посланика. Наиме, Уставни суд је у складу са Уставом Републике Србије, односно требало би да буде, самосталан и независан, али ових 12 судија су показали да нису ни независни ни самостални, јер када је била у току расправа о изменама Закона о избору народних посланика, познато је да ове измене закона нису добиле потврду у стручној и политичкој јавности. Знамо да је тај закон проистекао из изричитог налога Европске комисије и Венецијанске комисије, и то по принципу узми или остави, и на тај начин је Тадићев режим и представници режима у Скупштини Србије, на тај начин су и третирали тај предлог закона и тим законом се потпуно поништава политички живот у Србији, и поништавају се политичке странке, супротно члану 5. Устава Републике Србије. У ком смислу? У смислу да је предвиђено да ће после избора Републичка изборна комисија да одређује редослед народних посланика, и да политичке партије неће имати никаквог утицаја на тај редослед. Неће бити битно да ли је неко ангажован у току изборне кампање, да ли је добио одређен број гласова, односно не тај неко, него странка на делу Србије где тај кандидат за посланика буде активан, већ ће заправо посланичке мандате додељивати искључиво Републичка изборна комисија. Са друге стране, те такозване бланко оставке, како се обично називају мада тај термин нигде не постоји, него постоји обавеза из члана 102, став други, Устава Републике Србије, који каже да народни посланик може свој мандат ставити на располагање странци са чије листе је изабран. Овај члан се крши овим предлогом о изменама и допунама закона и суштина је да се све ово ради да би после тих наредних избора, у ствари већ ови наредни избори били потпуно обесмишљени и више неће бити битно колико ко на изборима освоји мандата, већ ко има колико пара да купи посланика. Интересантно је, према овом закону, да ће посланици моћи да се купују још у току изборне кампање, јер ако се претпостави колико нека странка може да освоји мандата, може неко већ унапред да неког посланика купи и да он опструира кампању политичке партије која се представља на изборима, која улаже одређена средства у изборну кампању, пошто је очигледно да се ради о кршењу Устава Републике Србије и да ће владајућа већина некако склепати ту већину која ће гласати за овакав закон. Досетили су се да ради алибија за ову неуставну радњу ангажују Уставни суд. Била је нека назовијавна расправа у Народној скупштини Републике Србије 21. априла 2011. године и када смо тада говорили о аргументима због чега је неуставан такав предлог закона, у току те расправе председавајућа радне групе која је радила на изради тог текста, а није радио нико у Србији већ је тај текст добијен од Европске комисије, Нада Колунџија, председавајућа, говорила је о одлуци Уставног суда која се односила на Закон о локалним изборима, о одлуци која је донета 21. априла 2010. године. Наравно, одлуке Уставног суда не могу бити извор права, а поготово та одлука коју је помињала госпођа Колунџија нема никакве везе са Законом о избору народних посланика, и тога дана, у току те расправе, Гордана Чомић је, онако славодобитно, махала неким папиром и видели смо да се радило о саопштењу са наводно 17. седнице Уставног суда који је ставио ван снаге члан 84. Закона о избору народних посланика. И то је симптоматично с обзиром да је пре тога главна тема у јавности био управо Предлог овог закона, да нико није поменуо такву одлуку Уставног суда. Оваква одлуке је веома опасна по правни систем у Републици Србији јер ће се оваквим законом легализовати и појачати политичка корупција која је најопаснији вид корупције који може да постоји у једној држави. На овај начин, ових 11 судија Уставног суда показало је да су се ставили отворено на страну режима и да им није битно шта пише у Уставу ни у закону. Те судије су и биране тако што је 5 судија изабрао Тадић на предлог Народне скупштине, 5 Народна скупштина на предлог Бориса Тадића, и 5 Врховни касациони суд Србије. Показало се да смо били у праву ми из Српске радикалне странке када смо скретали пажњу да сви ти људи који се предлажу за судије Уставног суда нису довољно квалитетни, да су пре свега партијски службеници, показало се да смо били у праву. Ових 12 судија Уставног суда су заправо овом одлуком јасно показали да немају морални интегритет, да су најозбиљније угрозили институцију Уставног суда, која би требало да буде једна од најважнијих институција у Републици Србији, јер су га потпуно ставили под контролу Тадићевог режима. То су били довољни разлози за ову нашу иницијативу јер све ово неспорно указује да су судије чије се разрешење захтева заправо повредиле забрану сукоба интереса, као и да су трајно изгубиле радну способност за судије Уставног суда, а ово су предвиђени разлози у Уставу као разлози за разрешење судија. Судије Уставног суда морају да поседују специфичну радну способност чији саставни део је и достојанство, моралност, честитост, посвећеност Уставу и закону и часном обављању те дужности. Ове судије су погазиле све ове моралне принципе и апсолутно су погазиле Устав Републике Србије. Сматрамо да све ове институције којима смо упутили ову иницијативу не би смеле да остану слепе и глуве на овакву иницијативу јер ако не буде реакције на иницијативу за разрешење ових 12 судија Уставног суда, онда ће у Србији настати анархија која је, нажалост, присутна и сада, а Уставни суд више неће имати кредибилитет који му предвиђа Устав Републике Србије и за све то биће одговоран Тадићев режим. Данас је у Народној скупштини почела јавна расправа о Предлогу закона о финансирању политичких активности, и о томе желимо да вас информишемо. То је заправо Предлог закона о финансирању политичких странка који има много нелогичности, који има много одредби које су у колизији, које уопште неће моћи да се примењују. Примедба Српске радикалне странке на предлог овога закона односи се на начин расподеле буџетских средстава учесницима на изборима. Они предвиђају да се број гласова који се узима као основица за расподелу средстава, обрачунава тако што се број гласова до 5 одсто важећих гласова множи са коефицијентом 1,5, преко 5 посто важећих гласова множи се са коефицијентом један. Ово може да се тумачи и на начин да ће неко ко не пређе цензус добити одређена средства из буџета јер овако смушена одредба може да доведе до много лоших последица у току саме примене. Српска радикална странка је тражила да се буџетска средства расподељују искључиво према броју освојених гласова, односно броју освојених мандата на изборима. И сматрамо да је то једино и уставно и правично и да је то заправо једини начин да све политичке партије буду равноправне пред законом, без обзира које од њих ће учествовати у власти после наредних избора. Наравно, има још доста примедби на овај закон, између осталог примедба на то да треба да се предвиди да политичке странке могу да узимају кредите. То ће заправо бити прање пара, тако да ће неко да узме милион динара кредита од неке банке, да ће то да проведе кроз папире и на тај начин опере, рецимо, три милиона која ће добити од неког тајкуна, који ће, као што сам рекла, учествовати у куповини гласова, у куповини мандата. Ова два закона која се у Народној скупштини доносе и која ће бити донета по искључивом налогу Европске уније, унеће хаос у политички живот Србије. Ми смо имали толико. Да ли има неко питање? Ако нема, хвала