Штрајк у Фабрици вијака Градац

Срђан Радовић: Даме и господо, добродошли на конференцију Градског одбора Српске радикалне странке у Ваљеву. Моје име је Срђан Радовић и желео бих да вас све подсетим да је у нашем граду, још 12. априла отпочео генерални штрајк у Фабрици вијака Градац а да је седморо радника од 10. маја у штрајку глађу. Српска радикална странка не стоји иза наведеног штрајка али је упућена у сва дешавања и замољена од људи који су посегли за последњим средством за остварење својих елементарних права да додатно информише грађане. Ми подржавамо раднике Градца у борби за њихова права и истичемо јасан захтев да власт у овој држави дође и саслуша проблеме наших суграђана и да предузме све да их реши. Наши посланици у републици су обавештени и данас ће информисати парламент и јавност ове државе о стању у једној од ваљевских приватизованих фирми.

Недопустиво је да грађани буду остављени на цедилу и да нико од надлежних министара не дође да их обиђе. Недопустиво је да ова власт, која је већ 10 година, дозволи приватизацију ове фирме за 900 хиљада евра на 6 рата, а сви радници знају да је фабрика била процењена на 8 до 9 милиона евра без 8,5 ha земљишта. Недопустиво је да власник исисава капитал из фабрике и задужи је око 5 милиона евра а приликом приватизације није имала никаквог дуга. Скандалозно је да фирма послује са губитком а прави профит другој фирми већинског власника. Скандалозно је да за време штрајка глађу, штрајкачима у управној згради буде искључена вода. Радници плате нису примили осам месеци, доприносе од 2008. године, здравствене књижице су радницима неоверене од јуна 2009. године. Иницијална каписла за штрајк је предлог већинског власника да се отпусти 200 запослених радника. Због чега нико од надлежних није обишао штрајкаче осим заменика градоначелника, коме то није у надлежности? Све очи су упрте у Београд и захтевамо од градоначелника као представника такозваног “демократског” режима да утиче да надлежни министар дође у погон. Ми у Српској радикалној странци сматрамо да је овде реч о чистом привредном криминалу и очекујемо од надлежних органа да реагују док не буде прекасно.

Последња вест је да је било одређених интервенција хитне помоћи и да је штрајкачима здравље нарушено.

Оваква небрига власти за своје грађане је адекватан пример владавине Демократске странке од ДОС-а па на овамо. Већина приватизованих фирми су доживеле исту судбину. Да ли је ово демократија? Ако јесте, који је ово облик демократије? Да ли је могуће да су за 10 година власти научили само како да нас осиромаше, продају и задуже?

Оно што је такође на веома ниским гранама јесте информисање. Медији се гасе и пропадају у нашем граду. Информације до републичких дневних листова не долазе или ретко долазе, не због кривице новинара, већ због општег стања. Новинари су мало плаћени, професија обезвређена. Овој власти опет и то одговара. Имамо и штрајк у Телевизији Ваљево, нестабилно стање у Радио Ваљеву. У републичким дневним листовима Ваљево је заступљено само када су неке сензационалистичке новинарске приче, о баченој бомби кашикари, о великом степену алкохолисаности и слично, што само показује где смо на мапи Србије. Скрајнути, завучени и у запећку. Редовних извештаја какви долазе из других градова, из Ваљева нема. Опет кажем, нису новинари криви, једноставно не постоји стратегија развоја информисања града Ваљева. Као град не заостајемо само у новинарству, заостајемо у броју новозапослених, висини зарада, па чак и у нацртима појединих државних докумената као што је Просторни план Републике Србије, где нисмо центар од Националног значаја, већ од регионалног. Због тога су одборници СРС са осталим опозиционим одборницима тражили ванредну седницу скупштине града са једном тачком дневног реда – место Ваљева у поменутом плану.