Штрајк дискриминисаних

Синиша Мировић: Поводом штрајка просветних радника желимо јавности да саопштимо следеће:

- Био је Савиндан. Уместо доличног обележавања школске славе, приређен нам је штрајк просветара. Прва регионална саботажа, чак и инцидент на академији.

- Власт је још једном и на овом пољу показала да не зна шта ради. Ни свети Сава им није свет. Поигравају се нашом традицијом. Зар ниједан из ангажоване интелектуалне елите или авангардних артиста није рекао како се добра традиција не наслеђује већ завређује?

- Јесте сиромаштво, скоро беда. Требало би да сви стегнемо каиш али и да будемо солидарни, те да подједнако трпимо терет немаштине. Али како то да држава нема новца за учитеље, наставнике и професоре а преплаћени су: специјална полиција, специјалне судије, специјалне агенције, бројни европски и атлантски комитети, бајаги народне канцеларије, набујале и штетоносне невладине организације – заштитнице неких чудних група.

- Будимо искрени и признајмо, наша просвета је велика туга. Угашене су многе школе јер је све мање деце. Школовање је недоступно сиромашнима. Половним болоњским стандардима осакаћујемо и људе и професије. Школе продукују некомпетентне и неконкуретне стручњаке. А они што вреде, бројна талентована наша деца већ имају визиране пасоше. Анационални школски програм и енормна распродаја мозгова ће дефинитивно и до краја опустошити ову нацију и ову државу.

- Подржавамо просветне раднике. Они су заиста потцењени, као и сви ми, од стране режима. Власт их доживљава као нерационални трошак а фаворизује гореспоменуте структуре, које су стубови тог режима. Просветни радници имају право да се боре за пристојан статус у друштву.

- Али подсећамо да очекујемо да се боре и изборе за квалитетније образовање и васпитање наше деце, будући да они најбоље знају како је то најбоља инвестиција једног друштва. Надамо се да нису заборавили постулате – како је подизање младих дужност која се обавља на нивоу литургије а никако путем импровизоване едукације.