Српски режим на линији исламске Босне

Александар Мартиновић: Даме и господо, Српска радикална стгранка најоштрије осуђује став Владе Републике Србије који је изнет у поднеску суду у Лондону, од пре неколико дана у поступку изручења Ејупа Ганића Републици Србији, а у којем се каже да је у Босни и Херцеговини, пре 19. маја 1992. Године, постојао међународни оружани сукоб. На тај начин режим Бориса Тадића отворено признаје став непријатеља српског народа да је Република Србија извршила агресију на Босну и Херцеговину, и тиме се шансе да се Ејуп Ганић изручи Републици Србији знатно смањују. Оно што нама у Српској радикалној странци јасно говори да је овакав став директно супротан интересима Републике Србије, али и Републике Српске, јесте чињеница је овакав став владе Републике Србије подржао Војин Димитријевић, предеседник београдског Центра за људска права, који је практично од самог почетка сукоба на просторима бивше Југославиеј отворено подржавао све ставове српских непријатеља, па и тај став да је у Босни у Херцеговини постојао не грађански рат, већ да је дошло до агресије Републике Србије на Босну и Херцеговину. Наравно, Српска радикална странка сматра и данас, као што је сматрала и тих ратних година, да није било агресије Републиек Србије на Босну и Херцеговину, већ да је у Босни и Херцеговини трајао грађански рат који је настао због тога што су муслимани и Хрвати из Босне и Херцеговине хтели насилним путем да отцепе и српски народ из Босне и Херцеговине, и да га издвоје из Југославије, и што су након тога муслимани, предвођени Алијом Изетбеговићем, хтели од Босне и Херцеговине да направе унитарну исламску државу, а са тиме се Срби ни онда а ни данас нису могли да сложе. Оно што је на неки начин коинцидирало са оваквим ставом Владе Републике Србије јесте данашње саопштење пресуде у Хашком трибуналу седморици официра Војске Републике Српске. Седморица официра Војске Републике Српске проглашени су кривим за извршење, односно помагање у извршењу непосотјећег геноцида над муслиманским становништвом у Сребреници. Двојица официра добила су доживотну казну затвора, а преосталих пет је осуђено на укупно 89 година затвора, и ово су први горки плодови декларације коју је недавно усвојила Народна Скупштина Репбулике Србије, а којом Народна Скупштина Репбулике Србије признаје да је Република Србија одговорна за геноцид у Сребреници, и ми можемо да очекујемо да ће овакве или сличне одлуке које су директно супротне интересима и Републике Србије, али и Републике Српске и целокупног српског народа, да буду настављене и да буду доношене и у неком наредном периоду, а то је нарочито опасно у овој ситуацији када постоји очигледна намера појединих кругова у међународној заједници да се промени Дејтонски мировни споразум, и то на штету Републике Српске, односно да се унитаризује Босна и Херцеговина. Оно што Српска радикална странка такође осуђује јесте недавно потписивање такозваног војог споразума између Србије и Хрватске, и просто је невероватно до које мере Борис Тадић и Драган Шутановац не поштју елементарно достојанство српског народа. Потписује се војни споразум са државом која је извршила највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. Хрватска је у акцијама „Бљесак“ и „Олуја“ протерала неколико стотина хиљада Срба, а на хиљаде Срба је убијено и у Републици Српској Крајини, али и у оним деловима Хрватске који нису били под контролом Републике Срспке Крајине, многи Срби су протерани из великих хрватских градова, из Загреба, из Осијека, из Сплита, Ријеке, Дубровника и актуелни режим све то заборавља. Даје легитимитет и хрватској држави и њеној злочиначкој војсци, која је пре неколико дана прослављала 20 година постојања. С друге стране, оно што је опасно у овом војном споразуму је чињеница да се он потписује са једном државом која је чланица НАТО-а, што практично значи да Србија улази у предворје НАТО-а. И без обзира на то што и Борис Тадић и Драган Шутановац упорно понављају да Србија неће ући у НАТО, и без обзира на то што упорно тврде да то питање уласка у НАТО није на дневном реду, очигледно је да се из дана у дан интензивирају напори да се Србија индиректно увуче у оквире овог војног савеза зато што су НАТО-у очигледно, с једне стране, потребне потпуна контрола и доминација на Блакану да би се у потпуности искључио интерес и утицај Русије на овим просторима. С друге стране јасна је намера НАТО-а да за њихове интересе, за интересе Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, по белом свету гину неки туђи војници а не Американци и Британци. Српска радикална странка остаје чврсто опредељена, као и до сада, да Србија никада не треба да буде чланица НАТО-а зато што је то војни савез који је показао да хоће и да има намеру да врши агресију свуда по свету за партикуларне интересе неколико држава које су га и основале. Дакле, Србија мора да води мирољубиву политику, мора да води политику пријатељства са свима онима који је доживљавају као равноправног члана међунаордне заједнице, а интерес Србије није да српска деца гину ни у Ираку ни у Авганистану, нити било где, и бесмислено је говорити о слању српских војника у такозване мировне мисије док српски војник није присутан на једном делу територије Републике Србије, а то је Косово и Метохија. И ми тражимо од режима Бориса Тадића да коначно упути званичан захтев и Уједињеним нацијама и НАТО-у да се до краја спроведе Резолуција 1244, која гарантује повратак одређеног контингента српских војника и полицајаца на Косово и Метохију, да чува и да штити државне границе Србије према Албанији, Црној Гори и Македонији, да заштити преостали српски народ на Косову и Метохији да омогући свим Србима који су протерани да се врате, и наравно, да заштити српско духовно и кулутрно наслеђе на Косову и Метохији. Ево, ми смо за данашњу конференцију имали оволико. Ако имате неко питање, изволите.

Новинар: Јутрос је ухапшен одбегли припадник земуснког клана Милош Симовић, пре два дана је ухапшен Сретко Калинић, такође члан земуског клана. Можете ли нам рећи нешто о томе?

Александар Мартиновић: Па, нажалост, Србија је већ десет година држава у којој мафија има директан или индиректан утицај на владајуће структруе. Ми смо тврдили 2003. године, када је убијен Зоран Ђинђић, да су поједини припадници такозваног зуемунског, односно сурчинског клана, били и те како повезани са појединим високим државним функционерима, тако да то питање које сте ви нама поставили треба пре свега поставити актуелној власти, јер је немогуће да неко 5. октобра 2000. године, када је ДОС на противуставан начин долазио на власт, буде национални херој, ту пре свега мислим на Милорада Улемека Легију, а да непуне три године касније постане државни непријатељ број 1. Дакле, они који су сматрали да су Легија, Чуме, Багзи 5. октобра 2000. године учинили добро дело тиме што су помогли ДОС-у да преузме власт, они треба да преузму и одговорност за све ове догађаје које сте ви навели, јер што се тиче Српске радикалне странке, ми нити смо икада имали нити данас имамо везе ни са једним мафијашким кланом који постоји у Србији, у Црној Гори, или у било којој држави у окружењу Републике Србије. Ако нема више питања, ја вам се захваљујем.