Вјерица Радета: Србија мора да води рачуна о својим границама!

Вјерица Радета: Даме и господо новинари, сведоци смо да свакодневно, као држава и као народ, трпимо понижења због невероватно понизног и удворничког понашања представника режима према јавним и тајним захтевима Европске уније, који свакодневно стижу у Србију. За многе се, наравно, не зна, али из поступака представника режима је очигледно да оно што раде, раде зато што се то од њих тражи из Европске уније. То траје већ 15 година, откад су на власти проевропски режими у нашој земљи.

За један исти проблем, за једну исту ситуацију, један аршин се примењује за државе чланице Европске уније, поготово за велике европске силе, други аршин се примењује за мање земље чланице Европске уније и, наравно, посебно за Србију.

То управо говори у прилог тврдњи Српске радикалне странке да Србија не сме да иде у Европску унију и да је Европска унија, заправо, тамница малих народа. Тамо се губи идентитет. Што се тиче Србије, већ смо изгубили, нажалост, део територије и то свакако мора да престане.

Фактички, овај актуелни режим у Србији, а тако су радили и они претходни, ради у корист сопствене штете, односно штету наносе директно држави Србији и свим грађанима Србије. О тим различитим аршинима, који се примењују од стране Европске уније, најбоље сведоче догађаји око миграната, који су већ неколико месеци актуелни, не само у Србији, али посебно у Србији.

Земље Европске уније контролишу колико ће тих људи да приме, под којим условима ће да их приме, збрињавају их на начин на који су они претходно одлучили, а што се тиче Србије, код нас се све то стихијски дешава.

У Србији се не зна ни колико је тих људи ушло у Србију, ни када су дошли, ни куда су дошли, нити где се тренутно налазе. Где год одете, у било који град у Србији, посебно на југу и на северу наше земље, видећете те мигранте у продавницама, у ресторанима, на улици.

Зашто тврдимо да се не зна ни колико их има ни како долазе у Србију? Па, зато што сваких неколико дана у медијима имамо обавештење да је неко, неки иницијал, ухапшен зато што је шверцовао мигранте, зато што их је негде на граници, а што није гранични прелаз, довезао у Србију, зато што комбијима и таксијима превозе неодређен број људи из једног места у друго, зато што их смештају у својим кућама. Наравно, неко користи ту ситуацију да узме паре од тих људи, али ту држава мора да буде озбиљнија. У ком смислу? Не може у Србију да се улази куд коме падне на памет. Србија мора да води рачуна о својим границама. Свако ко уђе у Србију мора да уђе искључиво на граничном прелазу.

Овако имамо ситуацију да имамо ко зна колико тих странаца данас у Србији, који нигде нису евидентирани, неки јесу, али их има, заиста, очигледно много који нису евидентирани. Барата се податком да у Србију дневно уђе сто или две хиљаде миграната. Сада замислите колико су та два броја близу, да ли је сто или је две хиљаде или је нешто између тога.

Имамо добар пример наше суседне земље Мађарске. Они штите своје интересе, нису могли другачије, па их штите стављањем заштитне мреже, неког зида, шта ли, између Србије и Мађарске.

У Србији нико не води рачуна о интересима Србије. Поред тога што и даље у Србију улази како ко хоће и куд ко хоће, најављује се да ће се у Србији градити некакав колективни центар за више стотина хиљада тих миграната, негде око пола милиона. Е, онда, министар Вулин каже – нећемо градити никакав колективни смештај, бар не за толико људи колико је објављено. То, наравно, значи – да, хоћемо, али рећи ћемо – није у питању пола милиона, већ триста хиљада.

Овакав однос, свакако, није у интересу ни државе ни народа, а није у интересу ни Сирије, која је, иначе, пријатељска држава Србији, јер људи који долазе у Србију су углавном војноспособни мушкарци и зато се, заправо, и не могу звати азилантима, већ мигрантима. И на ту тему би требало држава да преузме одређене мере у договору са властима Сирије.

Да би некако смирили тензије у народу, јер људи баш не реагују добро на ово што се дешава у Србији, онда су из режима пустили информацију да сада, ваљда, сви ми треба да будемо много срећни зато што мигранти у Србији дневно потроше око шест милиона евра. Како, где, на који начин, то уопште није важно. А поготово је питање како су они израчунали да је то шест милиона евра дневно, ако кажу да се, углавном, снабдевају на црно. И онда, заиста, човек се запита да ли представници режима мисле да су људи у Србији глупи, да не разумеју оно што они кажу, али да не разумеју на прави начин.

Свакако велика опасност прети и од најављеног доласка, негде око четири милиона миграната из Грчке и Турске. Они сви треба да прођу кроз Србију и питање је, опет, колико ће тих људи остати у Србији и шта ће, заправо, на који начин ће Србија решити тај проблем.

Српска радикална странка захтева од режима, од Владе Републике Србије, да хитно израде и усвоје стратегију и план проласка и задржавања миграната. И, наравно, подсећамо их да је лепо да је Србија отворена држава, али подсећамо представнике режима да, нажалост, у Србији и данас живе људи који су у Србију дошли као избеглице, који су прогнани, Срби који су привремено расељени из Босне и Херцеговине, из Републике Српске Крајине, са Косова и Метохије, да један број тих људи, Срба, и данас живи у колективним центрима и да се држава нешто није претргла да им на било који начин помогне.

Зашто смо ову конференцију почели са условљавањима Европске уније? Зато што је и ово што Александар Вучић ради и што је изнео овај свој безумни предлог око утврђивања некаквог заједничког датума, који би се обележавао у државама бивше Југославије, који би био као дан сећања на жртве последњих ратова. Он је то, такође, урадио да би се додворио, пре свега, Ангели Меркел, јер је вероватно то био њен захтев, и зато је најавио да ће 27. августа у Бечу да конкретизује тај свој предлог. Ми, српски радикали, га упозоравамо да то не ради, да на тај начин и даље понижава и Србију и Србе и све српске жртве. Почео је то да ради одласком у Поточаре и човек се, једноставно, не зауставља. Може он себе да понижава колико год хоће, али Србију и српски народ нема право да понижава.

И ево, питамо га, ми из Српске радикалне странке – који ће то бити датум који ће он предложити као обележавање сећања на жртве последњих ратова? Да ли ће то бити дан окупације Републике Српске Крајине? Да ли ће то бити дан почетка бомбардовања Србије? Или можда данашњи датум, када се обележава убиство деце у Гораждевцу, на Косову и Метохији?

Због свега овога и због много других разлога, који недвосмислено говоре да Србија не жели у Европску унију, грађани Србије не желе, већина не жели у Европску унију, Српска радикална странка позива представнике режима да више не срљају доношењем одлука којима се наноси штета и Србији и српском народу, и да до краја године распишу изборе на свим нивоима.

Ми у Српској радикалној странци смо апсолутно спремни за те изборе. Ми смо радили цело лето. Наши одбори су консолидовани и сви спремно чекамо те изборе, чекамо да их распишу. Верујемо да ће то бити до краја године. И, наравно, чекамо повратак на велика врата Српске радикалне странке у све парламенте – од локалних, преко покрајинских, где, иначе, и сада имамо посланике, до републичког парламента.

Ми смо за данашњу конференцију имали толико. Ако имате питања, изволите.

Новинар: Теша Тешановић, Србин-инфо. Како Српска радикална странка коментарише зидање зида на граници Мађарске и Србије од стране Орбана?

Вјерица Радета: Сматрамо да Орбан и да мађарска држава воде рачуна о својим интересима. Нису нашли други начин да се заштите од неконтролисаног уласка миграната и они су подигли тај зид и ми мислимо да је то, заиста, у њиховом интересу и зато и позивамо и представнике нашег режима да нађу неки начин да заштите границе Србије.

Ако нема више питања, хвала.

[gallery link="file" ids="5497,5493"]