Српска радикална странка у борби за права детета

Лидија Димитријевић: Уважени представници медија, даме и господо, захваљујем што сте се одазвали нашем позиву. Као што сте имали прилике да видите у самом позиву, тема данашње конференције је сутрашњи Светски дан детета. С обзиром на то да је сутра недеља, градски одбор Српске радикалне странке ће се данас путем ваших медијских кућа обратити својим суграђанима.

Овај дан се у земљама чланицама Уједињених нација сваке године обележава на дан потписивања Конвенције Уједињених нација о правима детета.

Желим да истакнем да Српска радикална странка увек инсистира на једнаким правима свих људи и, наравно, на једнаким правима све деце.

Ја ћу подсетити да је једно наше такво инсистирање било преточено у Предлог закона о изменама и допунама закона о финансијској подршци породици с децом, који је посланичка група Српске радикалне странке предложила Народној скупштини Републике Србије на усвајање. То смо урадили почетком ове године, тачније 27. јануара. Предлог се односио на измену дискриминаторских одредби којима је дефинисано да право на дечији и родитељски додатак, под прописаним условима, могу остварити родитељи само за прво четворо деце. Тражили смо иста права за сву живорођену децу, колико год да их је у породици. Наш предлог није прихваћен. За Српску радикалну странку ово је пример дискриминације деце од стране државе.

Такође смо предложили измену закона о порезу на додату вредност у оном делу који се односи на беби опрему и поједине прехрамбене артикле за новорођенчад. Наиме, тражили смо да се наведени артикли изузму од опорезивања или опорезују по нижој пореској стопи. И овај предлог Српске радикалне странке није прихваћен.

Рећи ћу вам због чега сам баш овај пример навела. Како се време избора приближило, сведоци смо свакодневне дволичности појединих партија које чине власт и на републичком и на локалном нивоу.

Имали смо прилике да почетком овог месеца, у време заседања градске скупштине, и у нашем граду слушамо предизборну рекламу која се односи на подстицање рађања деце, и представља само мали делић популационе политике на каквој Српска радикална странка инсиситира.

Интересантно је да смо то чули од политичке партије која је део републичке власти већ 10 година, која је део власти у Лесковцу од марта 2009. године, што значи 2 и по године.

Никада не говорим ништа без аргумената, само ћу неколико аргумената навести у прилог неизмерној дволичности:

Та иста странка која је на власти 10 година и која је сада пред изборе одлучила да „игра на карту“ унапређења социјалне политике, јер је велики део наших грађана претворен у социјалне случајеве, својим гласовима је омогућила примену следећих накарадних закона :

- закон о доприносима за обавезно социјално осигурање (којим се запослене породиље двоструко опорезују када радњу повере овлашћеном пословођи)

- закон о здравственом осигурању који је од 1. јанауара 2006. године прописао 65% зараде уместо дотадашњих 100% за труднице на одржавању трудноће. Још једна занимивост: те измене закона иницирао је Томица Милосављевић, бивши министар здравља, кадар странке Г17+. У то време министар финансија био је лидер њихове странке Млађан Динкић.

- Садашњи министар здравља је пре неколико дана, тачније 11. новембра изашао у јавност са најавом да ће закон бити измењен и опет ће се примати 100% зараде. И он је „кадровска квота“ поменуте странке.

Ту предизборну идеју експлоатишу и на републичком нивоу, а како смо имали прилике да чујемо и ови који на локалном нивоу увелико воде своје предизборне кампање предлажу тих додатних 35%.

Ово јасно показује да се сада пред изборе утркују ко ће први да предложи оно што је Српска радикална странка говорила непрекидно и предлагала својим амандманима када су ти закони били на дневном реду, а они их здушно одбијали.

Нама остаје да их у име свих оних грађана који су оштећени овим законима питамо где су били до сада, док избори нису били на прагу и зашто свих ових година нису радили у интересу деце и жена које рађају децу?

Зашто је то министарство које је у рукама Г17+ дозволило дискриминацију трудница у Лесковцу и другим градовима у односу на труднице у Београду и у још малом броју градова, својом „препоруком“ да градови и општине могу да пронађу средства и дају остатак од 35%?

Због чега је дозвољена вишегодишња дискриминација деце, па за прво четворо родитељи са ниским примањима у породици могу да остваре право на дечији додатак, а за свако наредно по реду рођења не могу? Због чега не могу родитељи да остваре паво на родитељски додатак и за пето и свако наредно живорођено дете?

На сва ова питања би требало да дају одговор, пре но што понуде нову изборну причу засновану на социјалној компоненти.

Они који су направили много сиротиње у Србији и многобројној деци ускратили право на безбрижно детињство, немају права да критикују друге са којима су то радили заједно и да се пред изборе понашају као опозиција сами себи. Пре свега јер је један од резултата њихове владавине то да много породица са децом у Србији свој оброк добија у Народној кухињи.

Ове године је усвојен и Закон о младима. То говорим, јер сматрам потребним да поменем и популацију деце која су узраста од 15 до 18 година. Према Конвенцији о правима детета они су до 18. године још увек деца. Оно што се у том закону може видети да једино што њима ова држава има да понуди јесте активизам у невладиним организацијама. Поред тога, законом доминира условљавање многих пројеката канцеларијама за младе. Речено јасније: условљавања од стране политичке партије која министараство омладине „држи“ у својим рукама.

Још само кратко на крају, пре неколико дана смо могли да видимо прве резултате пописа становништва. Наш град је, као и јабланички округ у целини, град на чијој територији је дошло до приличног смањења броја грађана у периоду од 2002. до 2011.

И без пописа било је јасно да се број становника смањује, и то је један од разлога што сам као народни посланик из овог краја, а наравно уз подршку посланичког клуба Српске радикалне странке била иницијатор измена које би у једнак положај ставиле права све деце и свих родитеља који имају вишечлане породице, а које, понављам представници власти нису прихватили, јер није било време предизборне кампање.

Уколико има питања, изволите.

Новинар Радија Лесковац: да ли имате информацију да једино у градским управама у Лесковцу труднице примају 100% плате и за шта се Српска радикална странка залаже по том питању? Да ли треба да буде повлашћених или да сви имају иста права?

Лидија Димитријевић: Српска радикална странка се залаже да све труднице приликом одласка на боловање примају 100% накнаду зараде. Такође се залажемо да сви имају иста права, да сви буду једнаки пред законом и када су у питању обавезе и када су у питању права.