Србија у ланцима дужничког ропства

Маријана Четојевић: Када се прича о макроекономским индикаторима и стању привреде, мора се истаћи пре свега да су исказани подаци неупотребљиви и да дају погрешну, искривљену слику о добром „пословању“. Наиме, као база за све макроекономске индикаторе узимане су цене из 2002. годine. Када се прича о БДП-у, властодршци су били „поносни“ на пад од свега 2,9% на крају 2009. године. А када би се обрачунао по ценама из 2007. године, тај пад износи -4,2%. Дакле, Србија је ушла у дубоку рецесију у току 2009. године.

Спољни дуг је у 2001. години износио 11 милијарди долара, а данас је утростручен, што је потпуно немогуће када знамо да су сва српска предузећа продата, а земљиште трајно поклољено тајкунима. Банке у Србији више су добиле кредита него што су исплатиле доспелих обавеза по основу раније узетих краткорочних и средњерочних кредита, па је њихов спољни дуг крајем 2009. године био за 780 милиона већи него крајем 2008. године, као резултат кредитног аранжмана са ММФ-ом.Са друге стране, предузећа су више исплатила по основу сервисирања ранијих дугова него што су користила раније кредите, па је због тога њихов спољни дуг био за 638 милиона евра мањи него 2008. године. Оно што је истина, то је да је Србија у 2008 години високозадужена земља. Неозбиљне су изјаве властодржаца, који креирају економску политику на лажним подацима, да је Србија средњезадужена земља.

Српска радикална странка тврди да је Србија на прагу дужничког ропства. Спољни дуг на бази односа долара и евра са краја 2001. године у односу на 2008. годину повећан је за 96,5%. Ако се то повећање коригује индексом раста у еврозони, он је повећан за око 62%, што значи да је спољни дуг реално већи него реални раст БДП-а.

Иако НБС тврди да је однос спољног раста и БДП-а износио око 70%, он је сигурно био знатно већи и од 100%. Лажни подаци и немогућност сервисирања дуга су део разлога због којих је гувернер Народне банке Србије поднео оставку, на средини мандата.

Нико не води рачуна да при томе у наведене рачуне није укључена камата које Србија и њена предузећа и банке морају да отплаћују у наредним годинама.Спољни дуг је по једном становнику износио, у 2000. години, 1.144. долара, а крајем 2009. године 4.590 долара.Тражи се хитна стратегија отплате јавног дуга јер је Србија на прагу потпуног финансијског колапса.

Има ли додатних питања? Ако нема, захваљујем се што сте присуствовали конференцији за штампу Српске радикалне странке.