Владан Јеремић: Даме и господо, представници медија. Две теме су ових дана привлачиле изузетну пажњу јавности. То је Предлог измена и допуна закона о јавном информисању, и боравак мисије ММФ-а, и разговори који су вођени с представноцима Владе Републике Србије.
На данашњој конференцији за медије још присуствују моје колеге народни посланици, Мома Марковић и Бојан Младеновић. Ми ћемо мало више пажње посветити управо овој другој теми, заправо разговорима који су протеклих недељу дана вођени између ММФ-а, и представника Владе Републике Србије.
Када је реч о увођењу медијског мрака у Србији, вама је став Српске радикалне странке познат, а као што рекох данас ћемо највише пажње посветити овим такозваним судбоносним преговорима које су водили ММФ и Влада Репуиблике Србије. Оно што је став Српске радикалне странке и о чему желимо да обавестимо јавност јесте да реализацијом овог најновијег кредитног аранжмана са ММФ-ом, Србија ће у правом смислу те речи постати матирана држава. Суштина, неодрживости економске политике коју спроводи кабинет Мирка Цветковића, заправо лежи у чињеници да је урушавањем домаћег банкарског сектора уласком такозваних страних и јаких играча, ту пре свега мислимо на аустријске банке, започео и омиљени концепт ММФ-а, а то је реструктивна монетарна и фискална политика у комбинацији са политиком девизног курса као номиналног сидра.
Јавност треба да зна да су разговори ММФ-а и Владе Републике Србије представљали заправо само наставак политичког условљавања и финансијске зависности државе Србије од западног капитала. У класичном стенд-бај аранжману какав је управо овај најновији реално је повући до 300 одсто од квоте која је одређена према привредном потенцијалу једне земље, док за Србију ових одобрених скоро три милијаде евра представља еквивлент за 560 одсто. О чему се заправо овде ради? Свима је позната чињеница да економија не зна за категорију љубави. Поготово ако се има у виду да је буџетски дефицит премашио оних пројектованих 3 одсто БДП-а, да је смањење јавне потрошње без озбиљнијих социјалних немира практично немогуће, да држава има негативан рејтинг за стране инвестиције, да је суноврат индустријске производње настављен, ми у Српској радикалној странци онда сасвим оправдамо постављамо питање да ли је режиму наметнут неки услов који је јавности непознат, а све зарад реализације целокупног кредитног аранжмана који као што знате треба да буде реализован до 2001. године. Не желим овом приликом да будем злонамеран, али ћу само подсетити на чињеницу да је тај исти спаситељ ММФ 9. маја ове године, када је иначе и Дан Европе у своје чланство примио самозвану државу Кососво.
Даме и господо новинари, економски проблеми државе су структурне природе а политика високих камата и прецењеног динара коју Влада води управо по налогу ММФ-а проузроковаће према званичним и стручним анализама да укупан спољни дуг државе у наредне две године достигне ниво од 90 посто БДП-а, што ће државу званично увући у стање перманентне економске кризе. Ако се зна да је индустријска производња нижа чак и у поређењу са 1998. годином а да се монетаристи Србије чврсто и упорно држе нереалног курса динара, не треба да чуди податак да је Србија у протеклих 8 година забележила збирну вредност увоза од чак невероватнох 105 милијарди долара. Захваљујући под знацима навода управо таквој полицији девизног курса и наводно номиналног раста плата грађани су наравно похрлили ка пословним банкама о којима сам говорио на почетку, да би остварили своје снове и на тај начин је само почело ово континуирано и прогресивно задуживање и становништва и привреде које је резултирало с више од 30 милијарди долара спољног дуга, колики је уствари у овом моменту спољни дуг државе Србије. Самим тим је и држава суочена и ако је министарка финансија Диана Драгутиновић то неуверљиво и покушала да демантује с прихватањем отплате укупног дуга, значи приватног баш као што је то био случај 1983. године са Савезном Владом Милке Планинц. Дакле, оно што је више него извесно да ће актуелна екномска прича наставити у истом смеру, дакле раст кредита , увоза, дефицита текућег биланса, опште задужености уз већ помињану фискалну и монетарну политику. Дражава је постала зависник у правом смислу те речи од западног капитала. Ми смо неколико пута указивали да је либерализација споњнотрговинског посливања односно спољнотрговинских токова које је додатно оснажено оном економски неоправданом одлуком о једностраној примени ССП-а, и проузроковала тренутно нерешив проблем српској економији а то је дефицит у текућем делу платног биланса и велико је питање шта ће у републичком парламенту бити представљено кроз нови ребаланс буџета који према неким нашим проценама треба да нас чекује за отприлике месец, месец ипо дана. Један од навећих проблема биће свакакао исплата пензија. Трћина укупног пореског оптерећења привреде и радно способног становништва одлази на исплату пензионерима. Очигледно је да Влада нема решење за испуњење овог нереалног и економски неутемељеног предизборног обећања.
Српска радикална странка предлаже неколико начина да се овај приблем превазиђе. Један од тих начина би могао да буде и докапитализација пензионог фонда државном имовином. Познато је да однос запослених на основу којих се плаћају доприноси и броја пензионера за који се сматра да може да обезбеди дугорочну одрживост пензионог система – три; док је у Србији, земљи са негативним наталитетом, нешто испод један. Дакле неопходно је најпре утврдити одговорност за ненаменско трошење прихода на основу доприноса, а до тог неког адекватног пензионог система у Србији могло би рецимо доћи и формирањем и правилним конципирањем пензионог фонда као допуне систему текућег усклађивања, односно као прелазни период такозваног другог стуба који је очигледно неопходан.
Желим, такође, даме и господо новинари, да истакнем став Српске радикалне странке да је у Србији прекопотребна и боље речено неопхдна реформа и пореске и монетарне политике јер банкарски систем је у потпуности препуштен странцима, који наплаћују највеће каматне марже а притом плаћа најнижи ефективни порез на добит у Европи што представља огроман терет како за грађане тако и за привреду Србије. Српска радиклана странка предлаже да једна од првих мера за потпуну допуну и онако празног буџета буде рецимо увођење додатног пореза за банке кроз лимитирање каматне стопе које наплаћује клијентима.
Када је о пореском систему реч, признаће чак и они који нису економисти прилично је неразумљив и очито није компатабилан са економском ситуацијом у којој се налази привреда Србије. И ми у Српској радикалној странци сматрамо да би у циљу поједностављења и повећања конкурентности требало имплементирати систем јединствене пореске стопе такозвани флет-рејт, који је заступљен у Русији и Словачкој а који представља један прогресивни и глобални ПДГ систем са релативно јединственом пореском стопом, за приходе изнад неопорезивог цензуса. Став стручњка и економског савета Српске радикалне странке је да би применом једног оваквог система значајно био смањен број пореских утаја, фискални приходи би били увећани а све би то привукло и пажњу потенцијалних страних инвеститора. Истичем такође оно што је јако значајно, да би посебном законском регулативом требало дефинисати начин опорезивања оних који су богаство стекли у протеклих петнаестк година, између осталог и током криминализованог прватизационог процеса или пак повлашћени монополски положај на српском тржишту какав рецимо има Делта компанија, која да подсетим има према сопственом признању годишњи профит од 3 милијарде евра, а то је управо онолико колико и износи аранжман са ММФ-ом. Такође очекујемо и сматрамо да би реформу пореског система требало да заиста обаве компетентни људи који ће уважити све релевантне макроекономске показатеље а не неки асистенти Џефрија Сакса који је као под знацима навода реформатор који је практично упропастио руску привреду у време владавине Бориса Јељцина. И на крају, не могу а да не поменем дежурног крутичара и гувернера Народне банке Србије Радована Јелашића који се вратио с годишњег одмора из Сједињених Америчких Држава. Његово хвалисање растом девизних резерви је лицемерно и парадоксално имајући у виду растући спољнотрговински дефицит, огроман буџетски мањак, пад индустриске производње и огромну презадуженост земље. Српска радикална странка већ дуже време чека одговор на питање које је поставила Јелашићу – какву то корист има привреда и грађани Србије од тих 9 милијарди евра колико тренутно износе резерве Народне банке Србије. О чему се заправо ради? Реч је о једној виртуелно еконмској пројекцији којој се покушва пренебегнути чињеница да су у структури тих девизних резерви највише заступљене хартије од вредности, да се новац практично налази у земљама западне Европе, и Америке. Такође ћемо поново поствити питање где је утрошено односно ко је купио од Народне банке Србије неколико стотина милиона евра када је пре неколико месеци, знате и сами, безуспешно брањен курс динара. И упорним инсистирањем високе каматне стопе која тртенутно износи 12 одсто, Српски монетарни тим чини економски неоправдан потез помажући тако банкарски сектор, не водећи притом рачуна о грађанима Србије.
Очигледно је да све ове проблеме актуелни режим у Србији не може, и не уме или неће да их решава. Овога пута нећемо да говоримо о приватизацији оних 1700 предузећа у Србији, и о податку да је чак 426 уговора раскинуто да је поступак ликвидације предвиђен за 237 а стечај за 76 предузећа. Желим да у име Српске радикалне странке замолим јавност да добро размисли о томе ко је одговоран што држава односно грађани и привреда не знају о томе где је завршило 2,9 милијарди евра, колико је приходовано на основу приватизације тих процеса у Србији. Није ли почетна станица у борби против корупције управо републичка агенција за приватизацију. Хоће ли можда уштеда буџету бити укидање више од 130 разних агенција, комисија, управа, служби које наводно обављају државне послове баш као и министарства. Каква судбина чека јавна предузећа која још увек нису приватизована, каква је судбина запослених у њима реч је о 150 000 људи, отприлике.
То су нека питања која су отворена и која нас чекују у скорије време, али је зато чињеница да је Србија у првом полугођу ове године забележила спољнотрговински дефицит од 2,6 милијарди евра. Чињеница је да је кабинет Мирка Цветковића већ увећао цене контролисаних производа за 14 одсто и тиме генерисао укупну инфлацију. Чињеница је, даме и господо, да се у Србији из дана у дан све теже живи. Јасно је да се радиклано морају променити ствари да би се спасило што се спасити може, инече Србији прети аргентински синдром.
Ја вам се захваљујем, ако имате неких питања стојимо вам на располагању.
Ако немате – хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР