Србија чека Шешеља

Бранислав Ранкић: Даме и господо новинари, ових дана Српска радикална странка на територији целе Србије спроводи акцију „Србија чека Шешеља“. Могли сте да приметите да смо и ми по Бору излепили плакате, а ја ћу покушати да вам објасним зашто Србија чека Шешеља данас, са потребом, чини ми се већом него што је икада била. Сведоци сте да је 10 година разних реформи у свим областима живота у Србији, може се констатовати, дало катастрофалне резултате. Кад узмете било коју област, видећете колико је данас посрнуће Србије, нажалост, генерација које тек долазе, али и нас који смо савременици ових догађаја. Да ли је могуће да после 10 година реформи у здравственом систему Србија дође у ситуацију да се одлажу операције због недостатка газе и завоја, а да су рецимо партизани у Другом светском рату по шумама имали довољно газе и завоја? Да ли је могуће да се после реформи школског система наше високошколско образовање своди на лепо упаковано куповање диплома? Да ли је могуће да немамо више војске, да је наше правосуђе данас на најнижем нивоу, да је практично немогуће остварити правду? Све то кад се сабере, потпуно је јасно зашто Србија чека Шешеља. Србији је данас потребан државник, а од овога што се данас у Србији бави политиком, сви искључиво мисле на изборе, нико не мисли на следеће генерације које ће доћи и зато је Србији неопходан повратак Војислава Шешеља. Ми смо убеђени да ће веома брзо доћи до његовог повратка, с обзиром на то да је остало још нешто више од сат времена суђења. Додуше, време је релативан појам за Хашки трибунал, сат времена тамо може да траје и месецима, али и годинама. Ми се ипак надамо да се повећава притисак међународне јавности на Хашки трибунал да се са тим процесом мора окончати, јер 8 година држања у притвору некога без правоснажне пресуде је незабележен преседан у свету.

Сада ћу да се вратим на локалне теме, да поново дочарам зашто је неопходно да се у Србији деси повратак Војислава Шешеља и да се крене неким новим путем, јер ово постојеће стање је заиста постало неиздрживо. Са оволиким бројем незапослених, са привредом која не функционише, са распродатим предузећима, огромним друштвеним богатством које се деценијама гомилало, ми данас долазимо у ситуацију да исти они који су уништили нашу привреду нуде спасење, мењајући потпуно своју концепцију. Ево, на примеру Дијамантских круна у Бору можете да видите да је у прошлој недељи веома громогласно потпредседник Владе, Млађан Динкић најавио да ће у погону Дијамантских круна у Бору да се практично покрене један погон за израду делова за обућу. Када сам ја био студент Металуршког факултета, ишао сам на праксу у Фабрику дијамантских круна, чак Благоје Спасковски избегава и да каже Фабрика дијамантских круна или Дијамантске круне Бор, него говори ДКБ, сматрајући да га велики број људи неће разумети. Дакле, када сам ишао у тај ДКБ, та фабрика је представљена као врхунац технологије и да је веома мали број земаља на свету у стању да прави дијамантске круне, односно алате који користе вештачке дијаманте за свој рад. Е видите, једна таква фабрика је уништена и у њој се отвара погон за израду обуће, а Фабрика обуће која је у непосредној близини је уништена зато што је речено да текстилна индустрија, обућарска индустрија и тако даље, немају перспективу и ми са тим морамо да прекинемо. Да ли онда можете да замислите колики је крах Србије, колики је наш привредни крах, када један потпредседник Владе који је 10 година у свим властима дође и пре неколико година каже да од текстилне индустрије нема ништа, а пре неколико дана каже да ће то бити нови привредни замајац Србије и кад у фабрици која је била технолошки понос једноставно каже да ће се ту сада производити обућа и сада то представљају економским успехом. Други пример који је пре свега важан за Боране јесте продаја Белоречког Пешчара потписивањем уговора где се уопште није питала локална самоуправа, а ја вас подсећам да један од чланова Закона о приватизацији каже да се искључиво тражи мишљење локалне самоуправе о субјекту приватизације када се врши приватизација и то вам је Динкић показао модел како ће за веома кратко време да се потпише купопродајни уговор за РТБ Бор. Ово што се сада улаже је, могу сада слободно рећи, трпање пара у џеп неком будућем потенцијалном власнику РТБ-а Бор и то се показало на много примера досад када Министарство економије и регионалног развоја кроз такозвано „помагање страним инвеститорима“ једноставно доводи, гура им паре у џепове, државне паре свих нас, а привреда стагнира.

Што се тиче локалне власти, ту је заиста више немогуће рећи да ли имамо власт или немамо. За сад, према ономе што се дешава у Бору, истиче се један хиперактивни одборник и два - три рекло би се болесно амбициозна директора. Заједничка особина им је да ни једни ни други не знају шта су им надлежности. Они се понашају по принципу – колико зграбе надлежности, то су им надлежности, а председник општине, председник Скупштине, заменик председника Општине као и да не постоје. Општинско веће такође као да не постоји. Подсећам вас на календар да 20. децембра треба да се усвоји локални буџет, значи морала је бар пре два дана да се одржи седница Општинског већа на којој би прошао такав предлог буџета за 2011. годину на Скупштину и да се бар 7 дана пре одржавања Скупштине подели материјал одборницима јер је немогуће данас оправдати да постоји хитност поступка кад се сазове седница, а већ се годинама зна да буџетски календар налаже да се до 20. децембра усвоји одлука о буџету локалних самоуправа. Ја сам имао толико. Ако имате питања, изволите.

Новинар: Ко је тај хиперактивни одборник?

Ранкић: Хиперактивни одборник је Благоје Спасковски, али та хиперактивност прелази у нешто што заиста више не може да се контролише. Ја сам имао прилике да одем у току вечери да видим онај лустер на троношцу изнад споменика обешеним партизанима из 1942. године. Оно вам је као када би неко организовао свадбу на гробљу. Мислим да је то у најмању руку некоректан однос према онима који су на том месту изгубили животе вешањем, да се поставља лустер у разним бојама односно да разнобојна светлост то обасјава. Заиста је непримерено, али то вам је последица тога што једноставно не траже дозволе ни за шта што раде, а кад тад то ће се обити о главу и зато сам ја имао примедби. И данас се често полемише око фонтане. Можда је та фонтана најружнији објекат који је икад изграђен у граду. Али, знате, испод пројекта те фонтане уписао се неки архитекта, и ја свим критичарима предлажем, пошто у Дирекцији за изградњу Бора постоји пројекат за ту фонтану, потраже архитекту и сви они који су незадовољни тиме што је он испројектовао, нека кажу, да тај човек буде на неки начин кажњен. Али, испод тог пројекта постоји потпис. Међутим, чисто сумњам да је ико консултовао запослене у Музеју рударства и металургије, чија је надлежност, између осталог, да води рачуна о споменицима, да ли је примерено да се на такав начин осветли објекат. Мене могу критиковати за разне друге ствари. Чуди ме да ме нико не критикује за ограду око цркве, за радове у Злотској пећини, за уличну расвету у Улици Моше Пијаде, али да вам кажем, све је то рађено по неком пројекту, иза свега тога стоји потпис надзорног органа и све је то предато на управљање неком од јавних предузећа. Рецимо, тротоари су предати на управљање Јавном комуналном предузећу „3. октобар“, када је надзорни орган потписао да је потпуно у реду. Ево видим да после три - четири године мене прозивају да су неке плоче померене. Не мислите ваљда да онај ко је радио треба да се убудуће пресели у Бор и да одржава цео живот тротоаре које је радио. Када је фонтана урађена и пуштена у рад, она је предата Јавном комуналном предузећу „Водовод“. Зашто не функционише, заиста не знам и није моје. Неке лоше потезе који су били могу да прихватим, међутим ово што се сада ради, никада се тако није радило. Видели сте да је председник општине покушао мене да нападне на неком свом дружењу са новинарима иако нема храбрости да одржи конференцију за новинаре, плашећи се вероватно да може да буде и неугодних питања, за доделу земљишта, па као противзаконито и тако даље. Кад сам изнео папире новинарима и показао да је у тренутку поделе земљишта то земљиште у Катастру било уписано као „корисник Општина Бор“, тада се ућутао. Али видите како изводи нову аферу. Они на туђем поседу, приватном поседу раде паркинг, шире се и шта ће бити са том афером? Колико ће се платити то земљиште? Дакле, мислио сам на Благоја Спасковског као хиперактивног одборника, зато што вероватно не зна шта су му надлежности. Он више ради у локалној самоуправи од било кога од ових запослених. Ви знате да, ако ћемо се строго држати закона, одборник углавном највише активности има на самој седници. Додуше, он је на Скупштини потписао уговор, а то већ излази из надлежности одборника. Од ових директора, ту се истичу, чини ми се, по тој бахатости да преузму оно што им не припада, Владан Нововић, Далибор Орсовановић, а видим да је све активнији и овај из Водовода. Ја нећу да га прозивам за куповину по минорним ценама „лада нива“ од којих се поквари једна успут, једна док их вози из Новог Сада према Бору, код Смедерева. Видите колико сам фер. Ја то знам већ месец дана, у међувремену су биле три конференције за новинаре. Али, бога ми, њихово понашање где мисле да се свете свима онима који не мисле као они неће моћи да прође, а ја ћу се постарати да те ствари истерамо на чистац, почевши од тога да ће неко некад морати да ми докаже где су моје куће, станови и силни локали које сам имао по Бору и Београду, а ја живим и даље у 38 квадрата стана који моја супруга има од пре брака. Па ће морати да докажу где је то моје енормно расипништво било, ако републички буџетски инспектор тврди да је буџет трошен у складу са Одлуком о буџету. Да ли су одборници били раскалашни па гласали за такав буџет, не знам, мораћете да питате појединачно њих из тог сазива.

Новинар: Господине Ранкићу, упознати сте са тимда се за програме геронтодомаћица, уговори о привременим и повременим пословима, новац исплаћује са закашњењем, заваравају се људи. Шта ви мислите о томе ако се појединци из врха државе, у Београду, управо тако ноншалантно понашају са одређеним новчаним средствима?

Ранкић:Ја истакнем понеки пример овде на локалу, мислећи да се избегне у оваквој ситуацији у Србији оно што је могуће. за све ово што се дешава сада у Србији, па и у локалним самоуправама, највише је крива Влада Републике Србије односно републичка власт. Локални ниво не ради ништа што се не ради горе. И зато су мене разапињали на крст. Ево, и неформални почетак конференције је био о томе ко је долазио, ко је гостовао док сам ја био председник општине, ко је певао на Тргу за Нову годину. Не знам ко је певао, али је непримерено рецимо од Нове Србије да критикује кад у Бору пева неко за Нову годину, а Веља Илић, председник Нове Србије доведе Цецу да пева у Чачку за Нову годину. Значи, како је то примерено да демократе критикују ко ће певати за Нову годину кад је Ранкић председник, а Ђилас, градоначелник Београда организује да пева Цеца на Тргу за Нову годину или се скупи 100 трубача и то је потпуно примерено. Ја ћу да вам кажем да је хаос који се дешава у свим локалним самоуправама последица неспособности републичке Владе. Они форсирају такво понашање, они нису исплатили стрелце који испаљују ракете за противградну заштиту месецима и годинама. Сетите се велике афере када је спролећа на лето било градоносних облака и падавина града и када је уништена летина. Никад нико није одговарао. Па шта се десило? Нема довољно ракета. Наравно да нема. За увоз више и немамо новца а нашу смо домаћу производњу уништили, нема више ни стрелаца. Ко ће да се пријављује ако не добијају надокнаду за то што после обуке раде? Тако да је Србија, на жалост, земља која је у нестајању пре свега због неспособне владе и зато се ова конференција и зове „Србија чека Шешеља“. Ми верујемо да ће повратак Војислава Шешеља променити многе ствари у Србији. Хвала.