Немања Шаровић: Даме и господо новинари, пре свега да вас обавестим да је данас у Москви, у седишту информативне агенције Интерфакс, потписан споразум о сарадњи између Српске радикалне странке и Праведне Русије. Споразум је у име Српске радикалне странке потписао потпредседник Централне отаџбинске управе и шеф посланичке групе у Народној скупштини, Драган Тодоровић, а у име Праведне Русије споразум је потписао шеф посланичке групе Праведне Русије у Руској думи и секретар Централног савета Праведне Русије, господин Николај Левичев. Праведна Русија је једна од две владајуће странке у Русији. На челу ове странке је председник Горњег дома Руске думе, господин Сергеј Миронов. Ово практично показује званичан став Руске Федерације према Српској радикалној странци. Ми смо изразили своје задовољство потписивањем овог споразума, а сигуран сам да ће и сарадња у наредном периоду бити веома богата и да ће бити на корист, како српског тако и руског народа. Друга ствар о којој смо желели да вас обавестимо је то да ће Председнички колегијум Српске радикалне странке размотрити иницијативу да буде поднет захтев за смену, за разрешење министра за Косово и Метохију, Горана Богдановића. Директан повод за то су последњи догађаји у јужној српској покрајини и ставови изнети како од стране министра Горана Богдановића, тако и државног секретара Министарства за Косово и Метохију Оливера Ивановића. Ти ставови јасно говоре да председник Републике Србије и Влада Републике Србије, иако формално одбацују план Питера Фејта, суштински прихватају и у дело спроводе стратегију коју је утврдио шеф међународне цивилне канцеларије Питер Фејт, у договору са владом, такозваном владом Косова, амбасадорима САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Италије и наравно, Хашимом Тачијем као представником, тачније председником тзв. владе Косова. Они кажу да је то план за децентрализацију и реинтеграцију севера Косова. Наравно, та реинтеграција суштински значи гашење српских институција на северу Космета, а сам план који влада формално одбацује када је у питању Косовска Митровица, већ дуже време се спроводи, у доброј мери је спроведен у дело када је у питању Општина Штрпце и друге енклаве ван севера Косова. Чак је и сам Хашим Тачи рекао да је нацрт стратегије замишљен као део процеса децентрализације, са циљем да се преузме контрола над северним делом Косова. Доказ за ову моју тврдњу да Влада Републике Србије и председник то подржавају су пре свега изјаве и иступања председника Бориса Тадића, министра иностраних послова Вука Јеремића, министра за Косово и Метохију и државног секретара за Косово и Метохију Оливера Ивановића. Када размотрите и погледате елементе стратегије, ви ћете видети да она не може бити спроведена у дело без помоћи Београда. Када упоредите оно што нам сада предлажу за Косовску Митровицу и што је већ урађено у општини Штрпце, видећете да је разлика само у одређеном временском периоду. У Штрпцу су избори спроведени 15. новембра, а у општини Косовска Митровица избори се планирају негде средином или крајем 2010. године. У нацрту Фејтовог документа каже се да ту, како они кажу, реинтеграцију треба учинити уз решење по коме ће Београд сачувати образ, али смањити и коначно обуставити своји подршку паралелним структурама, уз истовремено приближавање Србије Европској Унији. Како би Београд, наравно, сачувао образ управо овако како и каже ова стратегија, осмишљено је и исценирано неколико догађаја који би требало да у српској јавности остваре привид да су ти српски званичници привржени Косову и Метохији и да ће се борити, јер они, наравно, нису спремни још увек да формално кажу да одустају од Косова и Метохије. Први такав изрежирани догађај је посета председника Србије Бориса Тадића Високим Дечанима и присуство Божићној литургији. Треба прво поставити питање како је Борис Тадића отишао у Дечане. Да ли мислите да је то урадио уз знање и подршку владе Косова или је то урадио на своју руку? Ја заиста мислим да није реално да је он то урадио самостално, да је човек сео у кола, везао појас, упалио светла, помолио се Богу, можда и отишао без икаквих проблема до Високих Дечана и вратио се назад, а да није доживео ни најмању непријатност. Много је реалније да је он то учинио уз договор са Владом Косова, јер да ли је имао наоружано обезбеђење? Не верујем да је могао са наоружаним обезбеђењем ући на тероторију Косова и Метохије. Или је господин Тадић ишао у посету без обезбеђења. Уколико тврде да је то тако, то би значило да Борис Тадић међу Шиптарима много боље стоји, да има много бољи рејтинг него што га је својевремено имао Милан Милутуновић. То би чак значило да Борис Тадић има много бољи рејтинг међу Шиптарима него што га има међу Србима. Познато је да Борис Тадић, без десетак или неколико десетина припадника, наоружаних припадника обезбеђења, у централној Србији не иде чак ни у цркву . Други догађај и догађаји који су изрежирани како би Београд сачувао образ, у складу са стратегијом Питера Фејта, су наводна протеривања министра за Косово и Метохију Горана Богдановића и његовог помоћника Бранислава Ристића. Горан Богдановић је протеран наводно из општине Штрпце, а Бранислав Ристић из села Брсник. Међутим, оно што је важније је и што показује суштину Богдановићевог постпања су његове речи упућене припадницима Косовске полицијске службе када су зауставили ауто председника општине Штрпце, господина Звонка Михајловића, у коме се налазио, и када му је речено да мора да напусти територију Косова. Он је тада рекао: „Ја сам становник Косова, и имам документа Косова“. И то је читава Србија могла видети у свим вестима, и у дневнику Радио- телевизије Србије, у првом, другом, у трећем, и у свим ударним информативним емисијама. То је нешто што је мене заиста шокирало, јер сматрам да министар у Влади Републике Србије, задужен за Косово и Метохију, не може имати документа Косова и не може бити становник Косова. Наравно, под условом да Србија не признаје, заиста суштински не признаје независност Косова. А јасно је да то ипак очигледно прећутно чине и председник Србије Борис Тадић и министар за Косово и Метохију, и његов државни сектретар и помоћници. Не треба заборавити ни чињеницу да је Горан Богдановић био министар у влади Хашима Тачија, као што је и Оливер Ивановић био међу првим назови-Србима који су изашли на шиптарске изборе, на тај начин дајући легитимитет наказној творевини коју они називају Република Косово. Следећи део стратегије Питера Фејта каже да власти у Београду треба да престану да обесхрабрују Србе на Косову, да треба да гласају на изборима које расписује Приштина. Ја мислим да избор Горана Богдановића, који је био министар у Тачијевој влади, и Оливера Ивановића, који је већ излазио на те изборе, управо представља поруку преосталим Србима у том смислу. Дакле, уколико неко може да излази на шиптарске изборе, да учествује у шиптарској нелегалног и нелегитимној влади, а да потом седне у фотељу министра или државног секретара за Косово и Метохију, онда је јасна порука Србима на Косову и Метохији да треба да изађу на те изборе. Како каже Питер Фејт, међународна заједница мора да осигура да Београд заузме барем неутралан став у погледу децентрализације на северу и да се уздржи од мешања у тај процес. Када је у питању општина Штрпце, ова стратегија је већ спроведена у дело уз потпуну сервилност и кооперативност председника владе и председника Републике Србије, наравно уз министра Вука Јеремића. Ја ћу вас подсетити да ниједан од наших званичника није дао изјаву којом би осудио излазак или рекао Србима на Косову и Метохији да не излазе на изборе које организује влада Косова у складу са уставом Косова и законима Косова, него је чак супротно томе, на сам дан избора, министар иностраних послова Вук Јеремић дао изјаву да нико од Срба који изађе на шиптарске изборе неће сносити било какве последице. То је схваћено на Косову и Метохији и то фактички јесте управо позив Србима у складу са стратегијом Питера Фејта да изађу на шиптарске изборе, који без изласка Срба не могу имати било какав легитимитет. Даље се у документу каже да за децентрализацију северне Митровице треба посебно дати подстицај локалним Србима за учешће у легитимним институцијама Косова. Легитимним за Хашима Тачија. Нажалост, у неким ситуацијама тако их назива и господин Богдановић. Шиптарски председник општине Штрпце Братислав Николић је, веровали или не, крајем године, крајем 2009. године, присуствовао седници и био угошћен у Народној скупштини Републике Србије, седео је на балкону са још неким назови-Србима који су се кандидовали попут њега на шиптарским изборима, а председник Народне скупштине Славица Ђукић-Дејановић је посланике обавестила како седници присуствују представници Срба са Косова и Метохије, након чега су присутни посланици који су на тај начин, на најгори могући начин, обманути, аплаузом поздравили оне који признају и легитимитет дају шиптарској власти на Косову и Метохији. Даље се у документу каже, а то каже и Хашим Тачи, косовска влада то каже, да након избора треба затворити прелазна тела и да треба избегавати представљање учешћа косовских Срба у новој власти као прихватање независности Косова. Да ли сте иједног тренутка чули да било кога од званичника, председника републике, премијера или било ког министра да је осудио овакво понашање и да је учешће у тим органима изабрано у складу са уставом и законима Косова окарактерисао као признање независности? Наравно да није. Даље се каже да творци документа рачунају да ће предстојећа одлука Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова бити двосмислена и да ће званични Београд неминовно, на овај или онај начин, након ње променити политику у вези са Косовом. Ово је оно на шта је Српска радикална странка упозорила онога тренутка када је Борис Тадић поднео тужбу представљајући то као некакав диогађај који ће имати изузетно велики значај, који ће преокренути ток догађаја везан за проглашење независности и признавање од стране једног дела држава независности Косова и Метохије. Али и то је Борису Тадићу било потребно у том тренутку да би се страсти у Србији стишале и да би рекли – ево, ми ћемо ићи кроз институције система међународне заједнице, иако се веома добро знало и тада да таква иницијатива не може уродити плодом. Али да ствар буде још гора, Министарство за Косово и Метохију, у централним медијима претходних дана, је кренуло у једну врло широку кампању блаћења преосталих Срба на Косову и Метохији и практично стварања негативног расположења према преосталим Србима у централној Србији, имајући у виду тешку економску ситуацију у коју је тај исти ДОС-ов режим довео већину грађана Србије током претходних девет година. Они су, ради изазивања и ширења тог анимозитета према Србима са Косова и Метохије, управо кренули тамо где највише боли у овом тренутку грађане Србије. Кренули су од новца и уместо да Оливер Ивановић говори о тешком животу Срба на Косову и Метохији, о чињеници да практично нема повратника, о малтретирањима и шиканирањима која доживљавају практично свакодневно, о томе да чак ни девет година након успостављања међународне мисије не постоји слобода кретања, он говори како општинска администрација на Косову и Метохији Србију месечно кошта неких 13,5 милиона евра и како многи Срби на Косову и Метохији примају плате по више основа. Сад се ја питам шта треба да буде закључак када онај ко живи у централној Србији живи изузетно тешко и једва саставља крај са крајем, или не саставља крај са крајем, какав закључак треба да извуче? Е, Косово и Метохија, једно дивно место за живот, можда и најлепше у Србији, јер се на Косову и Метохији чак и за време ове тешке економске кризе исплаћују плате по више основа. Јасно је да је закључак то да Влада Републике Србије треба да престане да изслаћује те плате, јер је то превише скупо. Као што смо видели да се преузима једна по једна институција и ја сам сигуран да ово прећутно прихватање прузимања општине Штрпце прредставља додатни подстрек влади Косова и Хашиму Тачију, и овим назови-Србима који излазе на изборе, да даље учествују у гашењу српских институција. Ја мислим да би било много боље да Горан Богдановић сам поднесе оставку. Наравно, у комплету са Оливером Ивановићем. Јер уколико јесте било исплаћивања, дуплих плата, онда за то морају бити одговорни они који јесу на челу тог министарства, а то су пре свих Горан Богдановић и Оливер Ивановић. Неприхватљиво је за Србију да министар за Косово и Метохију говори о две власти, да говори о сукобу српских институција , када у општини Штрпце од легално и легитимно изабране власти у складу са законима Србије, насилно просторије отима шиптарска власт која је изабрана у складу са уставом и законима такозване државе Кососво. За Републику Србију не могу постојати две власти, не могу постојати два председника општине, а Горан Богдановић је рекао како је разговарао са оба председника општине, јер за Хашма Тачија постоји само једна власт. Дан након насилног преузимања просторија општине, уз помоћ припадника Росе, специјалне полиције косовске, у Штрпце је дошао Хашим Тачи лично, како би пружио подршку овоме Бранисалву Николићу, и том приликом је изјавио да у Штрпцу постоји само једна власт, а то је власт на челу са Борисалвом Николићем, и да постоји једна група људи која прави проблеме, али која ће кад-тад потпасти под удар закона Косова. Ја мислим да је то више него јасна порука. Нажалост, и поред захтева, јединственог захтева општине Штрпце, да се Влада Републике Србије изјасни на који начин они треба да се понашају, а за тај став су гласали и Демократска странка, ДСС, Нова Србија, СПС, Српска радикална странка, као најбројнија. До данас се представници Министарства, власти Републике Сребије или председник Републике Србије, нису огласили, и јасно је да они учествују и спроводе у дело план Питера Фејта, који наводно одбацују када је у питању Косовска Митровица. То је све што смо ми имали за данашњу конференцију. Ако има неко питање, изволите.
Новинар: Занима ме да ли можда имате информацију о деклерацији за Сребреницу, да ли се нешто говорило у посланичким групама о том питању.
Немања Шаровић: Са Српском радикалном странком никакво усаглашавање није било, дакле, ми нисмо добили никакав текст поводом резолуције о Сребреници. Став Српске радиклане странке је по том питању више него јасан, ми осуђујемо све злочине. Али никада нећемо прихватити тврдњу да је у Сребреници почињен геноцид. Постоји и Конвенција Уједињених нација за геноцид из 1948, којом је дефинисано шта је геноцид, попстоје два елемнта, један елемент је ментални, мора постојати намера да се у потпуности или делимично уништи једна група, да ли политичка, расна, верска, и мора да постоје различиити модалитети извршења. Јасно је да се на тако малом простору, као прво, не може говоприти о групи, јер када се каже група, могло би да се прихвати када би се односило на територију читаве Босне и Херцеговине, онда би се могло говорити о покушају уништења етничке групе. У овом случају то свакако није чињеница. Јасно је да нема никаквих доказа да је чак близу 8 000 људи стрељано у Сребреници, и трећа је да очигледно не постоји намера уништења групе. Јер онај који жели да уништи групу, тај свакако не би отворио тај обруч који је постојао око Сребренице, не би пустио да без икаквих последица изађу жене, деца старци, и јасно је да је већина људи из тог простора изашла. Неспорно је да је један део погинуо у борбама и покушајима пробоја, неспорно је да је у току претходних година и у борбама које су на тим просторима текле годинама, да је један број људио погинуо, а ови оваквим медијским предстваљањем покушавају да се прогласе српски народ за геноцидни народ, што једноставно Српска радикална странка никада неће прихватити.
Новинар: За вас је у реду формулација злочин, а не геноцид?
Немања Шаровић: Српска радикална странка осуђује све злочине. Али ми сматрамо да у овом тренутку не треба било какву резолуцију или декларацију доностити. Зато што се сада, под притиском међународне заједнице, то ради. Ми смо и раније прихватали да се донесе декларација којом ће се осудити сви злочини почињени на теритирији бивше Југославије. Злочина је било са свих страна. Ми то никада нисмо спорили. Али не прихватамо да нам неко заврће уво и да нам каже - сада ћете урадити то и признаћете да је тамо извршен геноцид. У Сребреници геноцида није било, а они који се позивају на пресуде Хашкох трибунала морају признати да се, када је у питању Хашки триобунал, заиста не може говорити о озбиљном суду и у пресудама које се темеље на праву и које могу историјски или правно, како год хоћете, имати било какав значај. Хвала и вама.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР