Зоран Красић: Даме и господо новинари, дошли смо испред зграде Владе одакле излазе стандарди и прописи Европске уније, да би смо причали о пољопривреди и селу. О овојтеми треба овде да се прича, а не по шталама, оборима, стакленицима и њивама, јер проблем нашег села и пољопривреде није на њиви и у штали, већ у овим зградама.
Мада, морам да признам да је баш лепо када се држи теле или расад парадајза и износе политички ставови од стране оних који су 12 година на власти. Користимо прилику да подсетимо јавност, пошто немамо потребу да измишљамо ништа ново, на наш програм још од 1994.године. Он је незнатно измењен, јер смо 2000.године добили ново чудо у пољопривреди, а то су генетски модификовани организми, односно генетски модификована храна. Тако да ћемо данас само да подсетимо јавност на наш програм и на то да смо да смо због наших ставова врло често били кажњавани у Скупштини, јер нису у складу са европским прописима и стандардима, захтевима ММФ и других који врше својеврсно посматрање шта се дешава у Републици Србији.
Но, да видимо какво је данас стање у нашој пољопривреди и на селу. На жалост, данас је Србија увозник хране, иако је од Бога подарена добром географијом, климом и екологијом. Можемо само да констатујемо да се обрадиве површине претежно налазе у поседу и у рукама тајкуна, како домаћих тако и страних. Можемо да констатујемо да су велике, мултинационалне компаније, које се баве агробизнисом у Србији, или њихове експозитуре које раде у Србији, готово уништиле наше село и индивидуалне пољопривредне произвођаче. Али, то су урадиле уз помоћ проевропских влада, које су рекле да то тако мора да буде, пошто Срби више воле да буду у Европској унији, него да сваки квадратни сантиметар обрадиве површине буде обрађен.
Докле год Србија стреми ка Европској унији и испуњавању захтева ММФ, у Србији ће бити лоше стање пољопривреде и села, нарочито индивидуалне производње. То мора да се промени, али то је могуће само са новом влашћу, са људима који воле Србију и који знају шта је узрок овог стања. И, који знају да се ухвате у коштац са тим проблемима. Српска радикална странка обећава да ће, када буде у позицији да врши власт, бројне инвестиције, пре свега за комуналну инфраструктуру, преусмерити ка селима, јер желимо да постигнемо два циља. Први је да се земљиште обрађује и да се људи баве пољопривредном делатношћу. Други је да се учини подношљивим живот на селу, како би људи имали не само економски, већ животни интерес да као своју животну средину одаберу село. У том смислу је потребно да локалне самоуправе усмере све своје комуналне и инфраструктуралне инвестиције према селима, јер српска села су празна, а неко мора да чува земљу.
Није довољно на споту да се узме комад земље и да се каже- чувај земљу. Поготово није лепо када то уради онај који пристаје на све уцене и притиске да би се одрекао Косова и Метохије. Онда, када то раде такви људи, онда је порука јасна-дуга реч за лаж је предизборно обећање. Колико су сигурна та обећања? Они који су запошљавали, поново причају да треба да се запосле, они који причају о нижим каматама-били су на власти и не подносе рачуне о ономе што је урађено за ових 12 година, него поново терају своју причу. Рачунају да има лаковерних.
Наша пољопривреда мора да се гледа и са становишта великих произвођача и индивидуалних домаћинстава. Ми ћемо се залагати не само за повећање аграраног буџета, него и за низ мера у области фискалне политике. Пре свега, за промене закона о ПДВ-у, како би се укинули порези на пољопривредну механизацију, семе, ђубриво, и све оно што представља импуте за пољопривредну производњу. Морали би да учинимо да регрес, субвенције и све оно што прати пољопривредну производњу и што добија пољопривредни произвођач буде најмање у висини добити, зараде, коју држава гарантује некоме.
Мора да се сузбије и монопол великих пољопривредних комбината и да држава, преко банкарског система и преко робних резерви, мора да пружи сигурност сваком индивидуалном пољопривредном произвођачу. Мора да се настави са забраном увоза генетски модификованих организама, како семена, тако и других из те лепезе.
Опет морам да вас подсетим, 2008 и 2009 посланици Српске радикалне странке су у Народној и Савезној скупштини кажњавани што су били против увоза генетски модификованих организама, да би после неколико година и власт признала да је то била грешка. Тако да ова подсећања нам користе да људи схвате да нема непромишљеног става из Српске радикалне странке. Зашто нема погрешног става? Зато што се руководимо, пре свега, интересима овог народа и ове државе. Желимо да све подредимо томе да се ова држава и народ тргну из безнађа и отворено људима кажемо да је у супротности оно што је елементарна потреба наше пољопривреде и нашег села са захтевима ММФ и ЕУ.
Видели сте и сами током ове кампање да се само неко осмели да каже да тај пут према ЕУ гарантује пољопривреди приступ неким фондовима и неке субвенције. То је најобичнија лаж. До 2013, те субвенције неће добити ни ове земље које су наводно скоро примљене или које треба да буду примљене у ЕУ 2013. Са тим треба да се прекине. Не може неко да се залаже за пут ка ЕУ и за испуњавање свих њихових захтева и да током изборне кампање понавља ставове Српске радикалне странке од 1994, како сопственим снагама треба да развијамо пољопривреду и село. Јер, то је у супротности. Питање је како у то грађани могу да верују. Да ли љихова предизборна обећања могу да буду сигурна и да нешто осигурају грађанима? Значи, налазимо се на терену обичне преваре.
Ми смо ту, понављамо наше ставове и понављамо зашто држава треба да преузме улогу гаранта, зашто постоји потреба да се људи врате у село. Треба да се врате да би пристојно живели и да би од свог рада могли да живе. Не треба да се и даље чини атрактивном далека периферија. Јер, видели смо и сами да ових последњих 70 година, индустријализација и метрополизација наших места је опустошила наша села, довела нас је у ситуацију да имамо на стотине хектара необрадивих површина које могу да се користе, али нема људи. Живот на селу данас је пакао. Уколико се оствари услов да људи на селу живе пристојно и да је економски исплативо бавити се пољопривредом. Тада ће по економској логици кренути развој нашег села и пољопривреде. Али, то је задатак за целу државу, како за републички и покрајински, тако и за локални ниво. Мора се променити смер тако да Србија нема алтернативу. Треба да победи Србија, а не сме да победи ЕУ на овим изборима.
Као што видите, овде нема неких претераних обећања и испразних речи. Снага је у нама, у јединству грађана Србије да се определе за ове циљеве, да победи Србија, а не ЕУ која нам је донела највећу штету. Поучимо се примерима Мађарске и Пољске. Велики број становника тих држава се бавио пољопривредом и како тако живео од тога. Европски стандард је смањење броја људи који се баве пољопривредом, укрупњавање поседа. Тако су и Пољска и Мађарска дошле у ситуацију да увозе храну. Некада велики извозници хране, данас су увозници хране. На жалост, и Србија је увозник хране.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР