Дејан Мировић: Даме и господо новинари, захваљујем што сте дошли у овако великом броју. Са моје леве стране је мој колега посланик Влада Јеремић, а са моје десне стране је колегиница и посланик Лидија Димитријевић. Често се чује примедба из власти да опозиција нема програм, да уме само да критикује, да је позиција априори против сваког економског програма који има власт, и у складу са тим лажним примедбама ми данас имамо два конкретна предлога за излазак из економске кризе, а реч је о два предлога закона који су већ ушли у процредуру Народне скупштине. Пре свега, Предлог Закона о допунама закона о порезу на додату вредност и други предлог Закона о изменама закона о финансијској подршци породицама са децом, о чему ће вам причати касније моја колегиница. Ми сматрамо да је ПДВ, по економској теорији и у пракси, порез који погађа пре свега најсиромашније делове становништва и управо у складу са том општепознатом економском дефиницијом, ми се залажемо, поред, наравно, опорезивања тајкуна, пре свега Мишковића Бека и осталих, такође за опорезивање страних банака као што је урадио господин Орбан, мађарски премијер, који је опорезовао стране банке и финансијске организације које раде у Мађарској, и тако планира да Мађарска добију негде око 700 милиона евра прихода у буџету, што је одлична идеја коју ми подржавмао. Ми предлажемо, и овде ћете видети списак пољопривредних производа, хране, опреме за децу и осталог, да се опорезује по мањој стопи или да се укине ПДВ за те порезе. То је наш конкретан предлог и конкретан допринос да се ублажи ова економска криза и пре свега да се ублаже њене последице на најсиромашније делове становништва, а то су они људи који су погођени мерама ММФ-а, што показује и замрзавање пензија и плата, које, признаћете, при инфлацији од око 10 процената, значе пад пензија за 10 процената. Дакле, ово су наши конкретни предлози, а можемо овоме додати и наш принципијелан став, нашу економско-идеолошку позицију, а то је сарадња са нашим правим економским партнером, са Руском Федерацијом. Ми се залажемо и за стварање Развојне банке која би управо помагала наступ наших грађевинара и извоз наших производа на руско тржиште, где имамо уговор о слободној трговини са Руском Федерацијом, који улази у једанаесту годинуи који се недовољно искоришћава, негде око 25 процената. Реч је о јединственом уговору који је Руска Федерација понудила и потписала са неком земљом западно од Карпата. Имате конкретне ставове и позивамо Владу Републике Србије да их размотри, а не као наш предлог за стопирање и продају Телекома који је одбачен под изговором да је либереална економија сада најприсутнија у свету, и то у тренутку када видите како су национализоване банке у Сједињеним Америчким Државама, Хипо Алпе банка у Аустрији, итд. То су наши предлози иза којих стоји наш економски тим. Сада ћу дати реч мојој колегиници Лидији Димитријевић.
Лидија Димитријевић: Даме и господо, у време тешке економске кризе свака одговорна власт мора да води рачуна да грађанима створи предуслове да преброде кризу, а не да се искључиво бави само собом и како да удовољи својим партијским кадровима. У Србији се власт не понаша одговорно, пад животног стандрда грађана је интезивнији сваког дана. Многе се породице боре на различите начине да преживе, док са друге стране имамо оне непристојно богате. Народни посланици Српске радикалне странке предали су Народној скупштини Предлог Закона о изменама и допунама Закона о финансиској подршци породицама са децом. Тиме желимо да исправимо дискриминаторске одредбе које садржи овај закон и да изједначимо сву децу. Ми смо предстаници странке која је непрекидно у контакту са грађанима. Те контакте некада иницирамо ми, али је и све већи број грађана који нам се обраћају. Наша је одговорност да власти предочимо да грађани не могу сами да преброде тешкоће које су их задесиле јер ово су године светске економске кризе, а криза у Србији траје много дуже од ове светске. Овај предлог за измену поменутог закона је један од начина на који то чиномо. Измене које смо предложили одосе се на два сегмента, први је помоћ породицама са децом које у овом тренутку већ имају више од четворо деце, или очекују рођење петог детета, и децу наредног реда рођења, кроз измену одредаба закона које се односе на остваривање права на дечији додатак, који се исплаћује из републичког буџета. Иначе, ово право остварују породице чији примања месечно не прелазе износ од 6 455 динара по члану породице. Радећи дуго на овим пословима, имала сам прилике да се уверим да многе породице немају ни један једини динар примања у току месеца. Ниједан члан није запослен, а многи од њих не остварују ни метирајлно обезбеђење породице, што значи да им је дечији додатак једино примање. О овоме је требало да се размишља у време када је у Србији имало шта да се приватизује. Нажалост, сви знамо како је тај процес спроведен и да је у њему много људи остало без посла, отпремнине су биле прениске, изузев у случају неколико предузећа, а многа предузећа су доживела судбину да им се на врата стави катанац. Такав начин приватизације довео је до стања у коме се сада Србија налази, па је све већи број породица принуђен да затражи неки вид социјалне заштите. Срспска радикална странка је поднела овај предлог за измену Закона о финансијској подршци породицама са децом, с намером да се одређена средства из буџета преусмере породицама са децом. Наш став о непрекидном оснивању разних парадржавних органа је познат и поновићу да ми сматрамо да се мора престати са дуплирањем послова од стране више органа, што државних што парадржавних, да се мора престати са измишљањем нових фуннкционерских места која превише коштају. Таквим потезом, да се партијски кадрови не збрињавају на дуплирана радна места и на места која имају функционерске додатке, обезбедило би се довољно средстава за дечији додатак. Други сегмент је инструмент популационе политике, а односи се на подстицање рађања. Предложили смо да се измене одредбе Закона о финансијској подршци породицама са децом, које се односе на остваривање права на дечији родитељски додатак, тако што ће под условима прописаним законом ово право моћи да се оствари за свако живорођено дете, а не као до сада само за прве четворо рођене деце. Једним делом смо ово предложили због родитеља који очекују пето и шесто и савко наредно дете, а другим делом због дугорочних негативних последица које се односе на пад наталитета у Србији. По попису из 2002. године, просек старости у Србији је 40,2 године. Имамо и стопу негативног природног прираштаја у Војводини од минуд 5 промила. Иначе неке локалне самоуправе у Србији, баш зато што је велики проблем са наталитетом, у складу са својим могућностима помажу родитељима приликом рођења деце. Српска радикална странка се не слаже са ставом Светске здравствене организације, да је адекватан психофизички развој деце могућ у породици са четворо деце. Ианаче, Министраство рада и социјалне политике Републике Србије је подржало овај став. О чему се ту ради? О томе да када неко заузме такав став, нема обавезу да тежи ка томе да породицама које имају више од четворо деце пружа било какву финансијску подршку. Министрству рада и социјалне политике одговара овакав став јер их ослобађа од одговорности да пруже потребну подршку оваквим породицама. Наш став је да свако живо дете мора да има исти третман. Ја вам се захваљујем
Дејан Мировић: Ако имате неко питање, изволите.
Новинар Бете: Господине Мировићу, када сте ви предали ове измене?
Дејан Мировић: Предао сам их 25. јануара ове године у 14 и 25 часова. А сутра ћемо држати конференцију за штампу у вези са одговаром Владе Републике Србије на наш захтев да се прекине са продајом Телекома.
Новинар Танјуга: У новинама је објављена вестда је за 8. март заказана седница Хашког трибунала посвећена суђењу господину Шешељу, па су се чуле неке прогнозе да би Шешељ могао врло брзо после 8. марта да дође. Реците шта је од свега тога тачно.
Дејан Мировић: Ево Ви, као наш драги гост и као човек који редовно прати наше конференције, сигурно знате да смо пре неколико недеља изразили умерени оптимизам због дипломатске акције Руске Федерације у Савету безбедности, где је руски опредставник критиковао Робинсона и Брамерца због кршења људских и процесних права Војислава Шешеља. Коначно смо дошли и до захтева за ослобађањем по правилу 98бис, али ја не бих давао никакве прогнозе, нити је то могуће урадити у овом тренутку, али да кажемо да је план да се после излагања тужилаштва и професора Шешља веће повлачи на две или три недеље и онда ће дати своје мишљење о свим тачкама оптужнице. Тада ћемо видети да ли је јаче право или нечији интереси у Београду, или једна удружена брига руских посланика и нас свих овде који пратимо то да би се Војислав Шешељ после 8 година нашао у Србији. Најавио бих да се 19. фебруара одржава скуп у Сава центру и позивам вас да будете наши гости. Ако немате више питања, захваљзјем вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР