Синдикат политизује протест

Након неуспелог покушаја Већа Савеза самосталних синдиката општине Бор да организује протест грађана Бора и затражи оставке комплетног општинског руководства, председника, заменика председника, чланова општинског Већа и одборника. Конференцију за новинаре одржао је председник Општине Бор, Бранислав Ранкић.

Новинар: Какав је Ваш став по питању данашњег синдикалног протеста и по питању тога што синдикат тражи оставке комплетног општинског руководства?

Бранислав Ранкић: Нико не оспорава право синдикатима да се окупљају и да протествују незадовољни наравно пре свега положајем запослених, међутим, ово је политрички протест за који је грубо злоупотребљен синдикат да крене у тражење оставке општинског руководства. Треба да им буде познато ко може да покрене иницијативу или да на Скупштини нађу неку нову већину, иначе, ја да поднесим оставку нећу из најмање два разлога. Први разлог је што оставку траже веома неозбиљни људи, а други разлог је што бих подношењем оставке прихватио део кривице за постојеће стање у Општини Бор на себе, а ја се не сматрам апсолутно ни због чега кривим, чак покушавам, улажући надљудске напоре, да санирам штету која је проузрокована деветомесечним мојим одсуством са места председника Општине Бор јер је за тих девет месеци 100 милиона динара додатних задужена Општина и то је просто постала ноћна мора, када је у питању намирење поверилаца.

Преда мном је, могу вам показати, фасцикла, пошто се и синдикат Рударско-топионичарског басена Бор, колико сам видео њихове изјаве, прикључио протесту, ево овде су, могу да вам покажем, која су дуговања Општини Бор од стране РТБ-а Бор. Укупно овог тренутка 122 милиона динара само у овој години, без пореза на зараде који је око осамдесетак милиона. И да су дошли са тим циљем, ја бих први стао на чело, замолио их да ме прихвате, и да одемо испред РТБ-а и да кажемо-Господо, ево због чега Општина Бор не може да функционише.- Уколико РТБ уплати до краја године око 200 милиона, колико сваке године дугује буџету Општине Бор, ево ја им гарантујем да већ 1. јануара неће имати дуговања за плате и да неће бити никаквих дуговања од стране Општине Бор према повериоцима. Нажалост, наводио сам јуче на телевизији да је апсолутно немогуће, на начин како то синдикат мисли, да са једне стране протествују против стања у граду а са друге стране да фирма у којој раде не плаћа порезе које је обавезна према Општини, то ми није логично. Дакле, ради се о лицемерству, пре свега о политичкој злоупотреби синдиката.

Новинар: Понудили сте дијалог.

Бранислав Ранкић: Наравно. Па видите, ево, већ 35 минута чекам после радног времена, иако је сат и 5 минута прошло од тренутка од када је заказан протест, нико се не појављује од представника Синдиката. Мој помоћник је изашао доле, поздравио се и позвао представнике синдиката да дођу на разговор, међутим, они неће. И сада оптужујем синдикат за опструкцију рада Социјално-економског савета јер је Социјално-економски савет 2006. године, 27. новембра од стране Општине Бор именовани чланови Социјално-економског савета. Све је даље на синдикату јер су они имали право на председника Социјално-економског савета да организује седнице и да тај Савет функционише, не би можда дошло до овог протеста. Међутим, они који треба да преузму обавезе за фунционисање Савета а то је пре свега Синдикат, данас криве Општину Бор за нефункционисање тог Савета, а они наравно ово користе, тешко стање у граду, за политички обрачун са политичким неистомишљеницима. Ја сам забринут за стање у граду, ја нећу никоме да кажем да ово није тешко. И моја деца спавају без грејања и ја живим у Бору, као и деца, претпостављам, свих вас који сте овде, као и деца ових који су данас били на протесту. Али, рекао сам то једном већ данас, није могуће било обезбедити грејну сезону од 23. октобра до 5. новембра, него је морала да се обезбеђује од половине априла ове године па до 15. октобра.

Новинар: Да ли је тачно оно што се чуло на протесту да је овде у Општини забрањено, односно дат налог директорима свих јавних предузећа да забране излазак радницима до 15 сати?

Бранислав Ранкић: Апсолутно није тачно нити је било ко могао забранити. Наравно, они морају по Закону о раду поштовати радно време, претпостављам, ако нису прогласили штрајкове у својим фирмама, ако нису њихови представници синдиката у јавним предузећима обавестили пословодство да организују штрајк. Моје мишљење је да је непримерено да директори јавних предузећа учествују у штрајку јер их именује Скупштина, односно одборници чије се оставке траже. То је био мој став, ја и данас стојим иза тога, и колико знам, директори нису ни учествовали. Да ли је било организованог окупљања од стране запослених у јавним предузећима не знам нити ме занима, претпостављам да јесте.

Новинар: Ко по Вашем мишњељу стоји иза протеста који је организовао синдикат, именом и презименом?

Бранислав Ранкић: Наравно, не могу улазити у имена и презимена али ћу вам, рећи, Демократска странка у првом реду и именом и презименом могу рећи Драгиша Трујкић, председник Већа Савеза синдиката општине Бор.

Новинар: А СПС не стоји?

Бранислав Ранкић: Наравно да и СПС на локалу има удела, ја сам то рекао малопре, све опозиционе странке углавном. И ја странкама уопште не спорим то право. Чак да је било искључиво политички мотивисано и да политичке странке стоје иза овога, ја бих такав скуп поздравио. Ја мислим и да јесте посао опозиције да на све могуће начине, чак и уличним протестима, утиче на то да стање буде боље или да на неки начин, критикују постојећу власт. Али не могу да прихватим да се синдикати баве искључиво политиком. Где то синдикати траже оставке политичких функција? У Београду јуче, у многим деловима града, није уопште било грејања. Били су потпуно хладни радијатори. И шта мислите, да ли је синдикат неког јавног предузећа тражио оставку Ђиласа и његових сарадника. Наравно да није. Дакле, ради се о грубој манипулацији и наравно ради се о томе што опозиционе странке тренутно у Бору не могу окупити одређен број грађана без присуства синдиката, а синдикат се искључиво бавио политиком у својим захтевима. Ево овде су преда мном њихови захтеви које су упутили председнику Владе где од неколико набројаних захтева нема практично ниједан који се односи на права радника. Ја сам желео да синдикати дођу да са њима између осталог поразговарам и о томе шта ћемо чинити са законом који третира вишак запослених у јавном сектору и то би била права тема јер се ових дана о томе дискутује и у републичкој Скупштини. Међутим, колико видим, синдикат не занима тај закон и то како ће се спровести, него их занима, пре свега, да ли ће они које они не могу из неких разлога да поднесу, поднети оставке. Ево, ја им кажем да оставку нећу поднети, али пут знају. Нека нађу скупштинску већину која ће ме сменити и ја ћу то прихватити.