Вјерица Радета: Даме и господо новинари, лекарски тим који је пре нешто више од месец дана боравио у Хагу и прегледао др Војислава Шешеља и који је имао прилику да изврши увид у документацију холандских лекара, сачинио је извештај о здравственом стању Војислава Шешеља. Подсећамо да су у том тиму др Милован Бојић, др Зора Наумовић, др Вукчевић и др Паја Момчилов. Др Наумовић и др Вукчевић нису данас са нама због раније преузетих професионалних обавеза, али су својим потписом потврдили овај извештај. Дакле, извештај су потписала сва четири лекара који су били у Хашком трибуналу. Оно што смо обећали на конференцији по повратку лекара из Хага, овај извештај ће већ данас бити на сајту СРС и професора Шешеља. Данас ће јавност бити упозната са детаљима извештаја.
Проф. др Милован Бојић: Као што знате, лекарски тим је боравио у Хагу 26. и 27. јануара 2012, обишли су га у притворској јединици и извршили преглед, добили одговарајуће податке од њега, везано за његово здравствено стање, податке од лекара притворске јединице др Александера Клока. Затим, добили комплетну медицинску документацију о лечењу др Шешеља током боравка у трибуналу, до момента доласка наше екипе. На основу свих тих докумената, од којих је један део био на холандском и превода одговарајућег компетентног лица, а то је судски тумач за холандски језик, ми смо протеклих месец дана брижљиво, студиозно и врло професионално и веома, веома истинито сачинили овај извештај. Он ће, по захтеву Војислава Шешеља, бити апсолутно јаван и биће доступан свима, па чак и онима у трибуналу у Хагу.
Сви закључци и препоруке које смо дали у извештају су дати потпуно компетентно. Аутори су одговорни за податке добијене поменутим прегледом. Али, тачност осталих података, мисли се на лечење холандских колега, то је на њима. У првој страни извештаја пише да су за произвољна тумачења и мењања било ког дела текста без претходне консултације аутори не одговарају. Значи, апсолутна је одговорност на нама за све што смо рекли, али не и за произвољна тумачења, пошто су ово веома сложене и судско-медицинске и комплексне ствари. У овом извештају имате најновије анамнестичке податке о садашњој болести Војислава Шешеља и личне анамнезе и породичне анамнезе. Опште познате ствари су да је он практично здрав, са високим крвним притиском и бронхијалном астмом отишао у Хаг, са добрим срцем као пумпом, а да у породичној анамнези видите да је отац умро од напрасне срчане смрти у 54. години, што је јако индикативно.
Овде имате објективни налаз, све лабораторијске налазе, најновије, али и најважније податке добијене од његовог лекара из притворске јединице и на основу медицинске документације углавном са две универзитетске клинике, Броново и Лајден. Ту је по годинама, од 2003, од његовог доласка у Хаг па до данашњих дана, дефинисано шта је све рађено и шта је контролисано од његовог здравственог стања. Хоћу да вам кажем једну посебност. Нарушеност његовог здравља је, пре свега, последица неблаговремене дијагностике и терапије. Неадекватне терапије која проистиче из овога неблаговремене. Имамо један велики празни ход у његовом лечењу, а то је све не зато што су холандски лекари лоши и њихови универзитетски доктори слаби, него што се ради о болеснику под посебним третманом. Никада се не зна у коју ће болничку јединицу отићи да се лечи, због безбедносних мера. Нема сталног доктора који може да перманентно контролише стање и да са његовим здравственим стањем буде добро упознат. Увек је то ад-хок лечење , тако да је и адекватна терапија доведена у питање. Кажем адекватна под наводницима, јер када се сваки пут појављује други лекар, када га служба хитне помоћи доведе у неку од клиника, онда се то збрињавање врши ад-хок, односно ситуационо. А нема доброг циљаног лечења у смислу познавања ствари које су јако неопходни у свему овом.
Ми смо овде уз потписе, преводе и синтетисаност у облику дали и све извештаје са одговарајућим коментарима о његовом здравственом стању, али и датој терапији и могућим узроцима и последицама. Дали смо и препоруке, јер смо се тако договорили са др Клоком у притворској јединици у Хагу, шта би евентуално требало додати, променити и учинити. Ове извештаје он не мора да уважи, али је у разговору са нама показао да је пристојан доктор и господин и рекао је да је имао од нас шта да научи.Ради се о лекару опште праксе који ће вероватно део ових препорука узети у обзир. Али то само по себи није довољно.
Прочитаћу вам део извештаја и објаснићемо вам ако вас нешто буде додатно интересовало. Иначе, била је нова хоспитализација, седам пута је електрошоковима пробано да се реши питање његовог ритма и то безуспешно. Каже, дословно, коса ми се најежила на глави, била је потпуно исправна, свака ноћ је бесана, у седећем положају, са глади за ваздухом. Глад за ваздухом је последица и других болести, бронхијалне астме и слип-ап са ноћним епизодама узнемирења, страха, глади за ваздухом, без адекватних апарата који би то могли да коригују. Ту је основни срчани поремећај о коме ћу сада говорити. Био је нови доктор, електрофизиолог, млади лекар који му је саопштио да је седам пута пробао да није успео и он се вратио у притворску јединицу неодрађеног посла. Имамо уграђен кардиовертер дефибрилатор имплантабилни. Његов је задатак и програмација да реагује када је изнад 200 откуцаја у минути и да спречи напрасну срчану смрт. Али су поремећаји његовог ритма такви да иду и до 190 и већ ослабило срце додатно замарају и вртимо се у један циркулус витиозус у коме аритмија рађа аритмију. У таквим условима од скока пулса до 180 до 190, дефибрилатор не реагује и не враћа га натраг да спречи неке фаталне компликације, па до 40 у минути. Све то организам треба да истолерише и да истрпи. Друге удружене болести погоршавају ионако лошу кардиолошку слику.
Овде су вам у закључцима и препорукама написане практично све дијагнозе болести од којих др Шешељ болује. Само човек којег ја јако дуго познајем, може да дозволи, с обзиром да је јавна личност, да ово буде стављено на сајт. Значи да му је јако стало до истине, као великом поборнику и да неке од ствари из свог здравственог стања стави на апсолутни увид јавности. Овде је све до последњег лека, таблете, третмана, операција, интервенција, апсолутно је све овде вама на располагању.
Хоћу само да кажем да је реч о пацијенту старосне доби од 58 година, са значајним срчаним оштећењем и дилетацијом срца, са ослабљеном снагом срца као пумпе. Пре одласка је био више од 60, сада је 38 одсто. Диференцијално дијагностички, имајући у виду испаде у кинетици, односно покретљивости леве коморе главне пумпе на срцу, овде се може рећи да се ради о дилетационој кардиомиопатији. Један од најтежих облика срчане инсуфицијенције. Та примарна односно идиопатска кардиомиопатија је мало клинички вероватна. Постоји велика клиничка сумња да је у питању дуготрајна тахикардија, убрзани срчани рад, тзв. тахиоаритмија, главни етиолошки фактор у његовом налазу.
Хоћу само да кажем да је понављање атријалне фибрилације односно преткоморе и флатера и незадовољавајућа клиничка медикаментозна контрола поремећаја ритма била разлог за покушај аблације, односно спаљивања тих ненормалних путева у довођење срца октобра 2010, чиме је решен проблем тог атријалног преткоморског флатера, али не фибрилације преткомора са којом је и данас. Истовремено, код болесника је верификован и малигни поремећај ритма. То је коморско убрзање које је последица дилатације и слабљења срца, али се из клиничке слике не може искључити и атрогени ефекат, а то је штетни ефекат примењене терапије.
Оно што је срж и на шта ћу се посебно задржати је да је болесник током 2006. прошао целокупни кардиолошки скрининг. Размишљамо због чега је дошло до, да кажемо, наглог попуштања срца. Сада схватамо да то није било нагло, него се на тај преглед од 2006. ослањала целокупна здравствена служба која се бавила питањем лечења Војислава Шешеља. Увек су се узимали ти показатељи. А ти су показатељи били да је 2006. на тесту оптерећења, тест оптерећења био негативан, да је добро поднео напоре. Нуклеарна магнетна резонанца срца и крвних судова срца која је урађена 2006. била је доброг налаза. Калцијум који се наталожио на зидовима крвних судова је био нула и то је било оно што је докторе руководило када ад-хок дође на преглед, када га дотера хитна помоћ. На томе су се базирали. Али, две године после се ништа није дешавало.
Тамо је постојао један доктор који се зове Фалке, који се није баш много бринуо о стању здравља притвореника у тој јединици, што говоре негативна искуства, нарочито са Слободаном Милошевићем. Тако да, није била понављана никаква дијагностика. Та неадекватна контрола срчане фреквенције након отпуста даље погоршава стање и улази се у један зачарани круг у коме поремећај ритма доприноси свом сопственом одржавању. На 13. страни извештаја ми кажемо да аритмија рађа аритмију и даље погоршава функцију леве коморе, а све лошија комора је сама по себи проаритмогени супстрат. Она је сама основа за рађање нове аритмије. Имамо честе падове крвног притиска у последње време који су удружени са убрзаним срчаним радом, са тахиаритмијом, указују да врло малу инотропну срчану резервну снагу и довела је до оштећења других органа, пре свега се ту мисли на бубрег, о чему постоје подаци у доступној документацији. Подаци из литературе говоре да су наведена обољења и поремећаји удружени са бројним компликацијама од којих су најважније даље слабљење функције срца и потенцијалне тромбо-емболијске компликације. Учесталост можданог исхемичког удара међу болесницима са оваквом болешћу са атријалном фибрилацијом просечно је 5 одсто годишње, што је два до 5 пута чешће него код оних без атријалне фибрилације, а ако се узму у обзир и транзиторни исхемични атаци и клинични дневни мождани удари стопа мождане исхемије која прати атријалну фибрилацију прелази 7 одсто. Стопа смртности болесника са треперењем преткомора удвостручена је у односу на оне које су нормалног ритма и повезана је са тежином срчаног обољења. Из литературе је познато да срчана инсуфицијенција коју има Војислав Шешељ има лошу прогнозу. Педесет одсто болесника са срчаном инсуфицијенцијом умре унутар 4 године од постављања дијагнозе, а од оних са тешком срчаном инсуфицијенцијом 50 одсто умре током прве године. Не траба никакав коментар али ово су медицински подаци и потпуно су потковани. Имајући у виду природу, тежину и брзину прогресије срчаног обољења неопходно је болеснику обезбедити здравствени третман који подразумева континуитет у дијагностици и лечењу.
Ми сада говоримо о нечему што је неопходно не да би се болест спречила него успорила и то је оно што је наш извештај посебно потенцирао. Јер, рекао сам, неадекватна и неблаговремена дијагностика, па онда и такво лечење учинили су да данас имамо то што имамо.
У будућности овакав болесник се треба пратити са циљаном систематском терапијом, лечењем, дијагностиком, ван услова амбијента у коме се налази, почев од кардиографских контрола, 24-часовног холтера срца, холтера ЕКГ-а, у адекватној устаннови, од лекара у које пацијент има поверења. Нама је доктор Клок објаснио да је тачно да је Војислав Шешељ једнога дана добио лек различите боје и облика од оних које је добијао у оквиру редовне терапијске листе. Само зато што је искусан робијаш, Војислав Шешељ није тај лек прихватио и тражио је да се види шта је у питању. Др Клок је написао писани извештај да он тај лек није преписао нити је такав лек икада требован у притворској јединици Хашког трибунала, у њиховој здравственој установи, како у болници тако и у амбуланти.
Касније је сам рекао да се ради о леку који је против убрзаног срчаног ритма, чија је употреба на лекове које је имао могла бити катастрофална по здравље Војислава Шешеља. Слично каква је била нека таблета у случају Слободана Милошевића. То су писани документи. Зато ми кажемо да је овде важно и питање поверења.
У овом моменту примарни циљ требало би да буде одлука о даљем начину лечења, контрола срчаног ритма, било у неким од облика електрошокова или алтернативним облицима лечења, нефармаколошким методама као што је аблација фасцикулуса атриовентикуларног или уколико је то неуспешно, медикаментозна контрола срчане фреквенце. Треба узети у обзир и лекове избора, тачно смо рекли које и како. И, свакако треба добро контролисати крвни притисак, спречити велике варијације водећи рачуна о функцији бубрега и електролитском балансу. Нарочито зато што је неколико пута нађен и мањак аклијума у његовим резулататима се то може јасно видети. Изузетно је важно смањити и уклонити све факторе који могу бити перципирајући за погоршање кардијалног статуса, у првом реду то је неурогени,а то је хронични интензивни стрес јер је његов допринос несумњив, како у задржавању аритмије тако и у погоршању функционалног стања срца. Познато је да је стопа морталитета значајно већа у болесника који су у условима социјалне изолације. Удружена обољења, посебно апострофирам, међу којима је и астма и посебно значајна нерешена опструктивна слип-ап, то су оне ноћне епизоде које су фактори који доприносе погоршању срчаног стања, али и ограничавајући фактор при избору терапије. Односно, нерационално одређена терапија може допринети погоршању његовог срчаног стања. Због честих ноћних симптома у овог болесника неадекватно је и узглавље и душек неадекватна је за ту опструктивну слику и употреба одговарајућих апарата за које треба обука, за које треба успостављање комуникације са пацијентом који треба да их користи. Они су сви изостављени. Да не говоримо и о желудачној кили која сама по себи редукује простор у грудном кошу. Не могу се горе сложити три ствари једна уз другу, а код Шешеља су то срчана инсуфицијенција са апсолутном аритмијом, са желудачном килом, са слип-апнеом, са бронхијалном астмом. Све једно за другим. Аритмија рађа аритмију. И, уз услове у којима се налази, ја се лично чудим како је Војислав Шешељ уопште сада жив. На континуирани, велики, огромни стрес који је сам по себи такав, ако му, како и сам каже, не дају да ископира један папир, то је довољно да заврте целу ствар да уђе у овај цикулус вициозус из којег се тешко излази.
У Резимеу, главни здравствени проблем др Шешеља је срчани, погоршање срца и слабљење срца као пумпе са озбиљним поремећајем срчаног ритма, уз удружења обољења, првенствено плућа и дигестивног система, које додатно усложњавају клиничку слику. Имајући у виду природу, степен срчаног обољења и његову брзу еволуцију, досадашњи ток болести које карактерише одсуство континуитета у дијагностици и лечењу у специјализованим здравственим установама, што је допринело неадекватној и неблаговременој терапији и виталној угрожености болесника, и посебно услови у којима се болесник налази, са једне стране, као и чињеница да се ради о обољењу које по дефиницији има јако лошу прогнозу, са друге стране, неопходно је болеснику што пре обезбедити адекватан даљи здравствени третман у хуманим условима у некој од референтних установа у којој је могуће спровести и евентуална додатна испитивања, сталне контроле и адекватно лечење, које и када се спроводи на најбољи могући начин не може зауставити прогресивно слабљење срчаног мишића, али може успорити природно неповољан ток болести и потенцијално фаталне компликације. Због свега наведеног, лекарски тим који је поставио овај извештај, на основу свог богатог искуства, свако више од 30, 35 до 40 година, мишљења је да узнапредовалу срчану слабост проф. др Војислава Шешеља није могуће адекватно лечити и успорити у условима изолације тј. притвора, те је лечење једино могуће спровести са слободе у потпуно организованом и нестресном амбијенту. Малопре сам рекао, и ефекти одређених лекова су били окидач за погоршање његовог здравственог стања, а то је зато што се иде са једног на друго место и што се нема времена да се пацијент обради како би се у нормалним условима обрађивао, тако да у природи појединих лекова против срчане аритмије, високог крвног притиска, када их сада овако гледате, можемо сматрати да се ради о лекарским грешкама. Али, с друге стране, оне се могу ублажити тиме, што је доктор први пут видео пацијента и никада више и у датом моменту му се чинило да је лек адекватан. И, то је оно у чему се додатно усложњава и компликује ситуација. Према томе, слобода за Војислава Шешеља није питање слободе у том значењу и тумачењу, него је питање његове главе и његовог опстанка и његовог живота, односно успорења узнапредовале срчане слабости и спречавања смртног исхода.
Др Паја Момчилов: Имате документ у коме је све детаљно назначено, што је екипа лекара могла да утврди током два дана боравка у притворској јединици. Мислим да вам је свима јасно да након девет година боравка у Хашком трибуналу, здравље др Војислава Шешеља је драстично нарушено. Нарушено до степена да данас можемо да говоримо о виталној угрожености. То значи да ако се настави овакав режим какав се према њему примењује у Хашком трибуналу, смртни исход не би никога од нас изненадио, ни у ком временском периоду, па ни најскоријем. До садашњег стања је дошло због неадекватног лечења и третмана којем је изложен, посебно у последње две године, где нису предузимане одређене дијагностичке мере и поступци и одређено лечење. То је потпуно јасно. Што се компоненте стреса, која није занемарљива, не треба говорити много. Одете негде где вам се по међународним нормама гарантује праведно суђење у разумном временском року, а онда проведете девет година а да процес није завршен. Можете да замислите какав је то стрес. Да не говоримо да вас лажно оптуже за нешто и да не могу да докажу било шта на основу чега би могли да вас осуде. Ево, ја сам слободан да и то кажем.
Зашто је то све тако било? Видите, тај Хашки трибунал је нама члановима комисије, када смо долазили, доставио одређене формуларе које смо морали да потпишемо. Морали смо да потпишемо да нећемо износити у јавност ништа од онога што се тиче здравственог стања Војислава Шешеља. Исти тај трибунал је спочитао и сопствени правилник где каже да правило 31 дозвољава притворенику да га посете лекари, на које има право. Међутим, одмах вам се даје на знање, иако лекари, ево ја сад читам, могу дати препоруке службеном лекару, није им дозвољено да лече притвореника или да изводе друге дијагностичке процедуре. Интересантна је ствар. Значи, ми можемо да дођемо тамо само у једну, као обичну посету. Оно што утврдимо не обавезује Хашки трибунал да то усвоји. А, како он то не усваја? Па управо тако што су дата велика, огромна права и ингеренције у лечењу затворском лекару. А ко је затворски лекар? То је лекар опште праксе. До недавно је то био господин Фалке, кога је француски адвокат директно оптужио за смртни исход Слободана Милошевића. Фалкеа нема у ових две године. Ми сада имамо господина Клока који је на све нас оставио утисак ревносног професионалца и зналца свог посла, али стање здравља Војислава Шешеља је видели сте какво. Хоћу да кажем да је и после наше посете, нажалост, здравствено стање Војислава Шешеља наставило да се погоршава. Уграђен му је апарат који треба да га заштити од тренутне, нагле смрти, због ексцесне аритмије. Међутим, убрзо након уграђивања апарата констатована је нека мана у функционисању истог, једна електрода се одвојила. Није поправљена та ситуација. Није се ишло да се то стање санира. Не знамо зашто и због чега. Понављајући још једном да је данас Војислав Шешељ животно угрожен вољом моћника који манипулишу и претпостављам затворским лекаром, слободан сам да вас упозорим на једну чињеницу. Одбор за здравље Скупштине Републике Србије 29. фебруара је донео закључак на седници у коме апелује на надлежне институције да заштити здравље проф. др Војислава Шешеља, који се налази као притвореник у Хашком трибуналу. Потребно је обезбедити адекватну дијагностику и лечење на слободи у Србији.
Одбор за здравље, ванстраначко тело, једногласно је затражило да се поступи по основним хуманитарним и медицинским узусима и да се тешко оболелом срчаном болеснику Војиславу Шешељу омогући адекватно лечење у земљи, на слободи. Одбор је апеловао да надлежни државни органи у складу са међународним прописима и препорукама Јовици Станишићу и генералу Лазаревићу омогуће адекватно лечење од стране лекара у које имају поверење и које самостално изаберу. На седници Одбора је присуствовао и министар здравља проф. др Станковић, који се сагласио са оваквим захтевима.
Ми радикали смо покренули иницијативу да Одбор дође до овог захтева. Казаћу вам и како - на захтев Војислава Шешеља, који од нас није тражио да се залажемо за његово здравствено стање, него да се омогући тешко оболелим затвореницима адекватна медицинска помоћ.
Вјерица Радета: Даме и господо, живот Војислава Шешеља у Хашком трибуналу је и даље озбиљно угрожен и о томе најбоље говори чињеница да је он сам на последњој статусној конференцији обавестио јавност да су га холандски доктори информисали да тај апарат који му је уграђен, не функционише у потпуности, да је потребно да се мења та једна електрода или цео апарат, да се можда изврши још једна интервенција и ево то траје већ скоро два месеца и никоме не пада на памет да било шта предузму да би спасили живот Војислава Шешеља. Ми чинимо све, пре свега апелујемо на јавност, на вас из медија, да убедимо Хашку трибунал да су у обавези да сачувају живот Војислава Шешеља.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР