Шешељ о изборним условима

Проф. др Шешељ: Добар дан, даме и господо. Наставља се у јавности дебата о изборним условима и све је присутнија чињеница да у тој дебати учествују људи који нису компетентни, који не разумеју о чему се ради, не знају за главне проблеме и нису у стању, заправо, ничему да допринесу у тој расправи.

Наш је основни проблем што се не поштује постојећи закон. То непоштовање постојећег закона почело је већ под досманлијском влашћу, а наставили су и напредњаци да крше законске одредбе.

Основна је ствар, да би се сузбила корупција, да Уставни суд поништи своје нелегално и противуставно тумачење уставне одредбе која каже да народни посланик има право да неопозиво стави свој мандат на располагање политичкој странци на чији предлог је изабран за народног посланика. Ако странка уговори са својим кандидатом да зарад његовог избора за народног посланика уложи велика новчана средства, ангажује комплетну своју инфраструктуру, све своје чланове, да учествује у кампањи, ангажује своје чланове у контроли изборног процеса – онда ваљда изабрани посланик има неке обавезе према њој и он то показује на тај начин да на поверење узвраћа поверењем, да странци која му је поверила мандат повери, заправо, да и она располаже његовим мандатом у току тог мандатног периода. Наравно, странка би располагала мандатом само у случају да тај члан напусти странку. Ниједан други разлог не би могао да буде у питању.

Ово би вратило достојанство Народној скупштини, у највећој мери, јер видите колико има прелетача у редовима народних посланика, видите да су међу њима они најгласнији, највеће букаџије – погледајте Маринику Чобану како се она поставља, а ко зна колико је странака променила од 2016. године. Она скоро да чешће сад мења странке него мужеве. Раније је то усклађивала, промени странку, промени мужа, а сад мало чешће изгледа мења странке. Ово кад сам рекао Чобану, није никаква увреда, то је њено право презиме, она заправо у јавности наступа и даље са презименом мужа с којим није у браку већ годинама, а ред је кад се брак развргне, је ли тако, да свако своје презиме врати.

Овде је у питању и велика корупција. Неки народни посланици су спремни да се продају. Сетите се Шормаза и његове крађе мандата из Коштуничине странке.  Он је сад један ту од главних букаџија режима и заступник НАТО идеологије и НАТО програма, чији је циљ да се потпуно контролише српски простор.

Надаље, мора се све учинити да се спречи куповина гласова, почев од оне најбаналније. У предизборној кампањи странке могу да деле: летке, налепнице, беџеве, значке, новине, књиге и сличне публикације, то је кампања. Јесте ли чули негде на свету да постоји обичај да се у предизборној кампањи деле пакети брашна, шећера, уља, некад и фрижидери, у критичним ситуацијама у појединим изборним јединицама, некад и ови шпорети на дрва, некада електрични? Нема шта им не пада на памет. То је све недозвољиво у демократском систему и то треба хитно зауставити, забранити. То је вид корупције. И шта ће онај јадник кад добије тамо пакет животних намирница, па да свој глас, па га и брига за исход избора, још каже – свеједно је ко ће победити. Он је бар за тај дан добио нешто да поједе и попије.

Некада се, дакле, бирачи уцењују и опстанком на радном месту, дакле, у јавним предузећима, у локалним самоуправама, у другим државним институцијама, па и у приватним фирмама, добијају налоге од својих претпостављених за кога ће гласати и кажу им – ако не победи та и та странка, ако не гласате за те и те, остаћете без радног места. То је апсолутно недозвољиво. И кад је неко запослен на одређено време да му се каже – ако гласаш за тога и тога, добићеш стално запослење, ако не гласаш, нећеш имати стално запослење. Није то одлика само једне странке. То раде многе странке. Ја знам само да радикали то никад нису радили, ни за ког другог више не могу да кажем да то није радио, ни за ког.

Полиција мора да реагује на пријаве да се дешавају овакви догађаји и да одмах изађе на терен, да прикупља податке, да одузима ту робу која се дели у сврху подмићивања, да подноси кривичне и прекршајне пријаве, али то се код нас никад није десило. Познате су код нас те колоне црних џипова, није то само владајућа странка. Чак и онај кретен, Миша Вацић и његова српска десница, и они имају колону од 20-30 џипова, кад иду на локалне изборе, па нико не реагује на незаконитости које он чини. Тамо су поткупили, на пример у Медвеђи, једног нашег кандидата, са петог места на листи, да им да изјаву, пред камером, да он позива да грађани Медвеђе гласају за Српску десницу, јер радикали су повукли своју листу и много људи у Медвеђи, у центру града, заиста мисле да смо повукли листу. Зато смо више гласова добијали на селима, него у самом граду. Добили смо нешто око седам одсто, је ли, преко седам посто, а имали бисмо преко 15 посто да тога није било. Па онда упада у Центар за социјални рад, тамо је запленио списак грађана абонената ове народне кухиње, па упао на место где се гласачки листићи штампају и тако даље. И шта је радила полиција? Ништа. Седи скрштених руку.

Што се тиче медијског представљања странака, прво то да сагледамо са финансијског аспекта. У једној пропагандној кампањи најскупљи су телевизијски спотови, па онда рекламни простор у новинама и на радију. А ми сматрамо да треба забранити наруџбе телевизијских спотова, тако што ће се обавезати медији са националном фреквенцијом, регионални медији и локални медији, у складу са одређеним потребама, да дају одређену минутажу свакој странци чија је листа потврђена, бесплатно. Он има националну фреквенцију и ово је начин на који он плаћа ту националну фреквенцију, зато што ће му се рећи – дневно ћеш имати три, четири сата, у време изборне кампање, рекламног програма, где ће све странке, које поднесу листу и листа им буде потврђена моћи да се огласе.

Али сад, ту се може појавити још један проблем, због превеликог броја странака, а обично владајуће странке вештачки повећају број странака које изађу на изборе. На пример, странкама које кажу да су странке националних мањина, а немају то у свом називу, они признају да су странке националних мањина – ова Социјалдемократска партија Расима Љајића, дакле, добије тако признат статус. А по чему је она странка националне мањине? Ни по чему, осим што је председник странке муслиман. Погледајте у скупштини – два муслимана и осам Срба је у тој посланичкој групи. Је ли тако? Дакле, странка националне мањине, верске мањине, расне мањине мора имати у свом називу име те мањине – словачка странка, мађарска странка има, Савез војвођанских Мађара, румунска странка и тако даље, а не да неко, попут Ђорђа Вукадиновића, ко фол изађе као влашка странка и освоји један мандат, а ниједан Влах није у тој странци.

Даље, уредници и водитељи политичког програма треба да организују сучељавање странака, то се код нас годинама избегава. Раније смо имали много боље организоване округле столове и странке су једна другу побеђивале, затим дуеле страначких лидера, све то треба да се врати у политички живот, а не да нам памет замагљују разне невладине организације или самозвани политички експерти. Некад су лидери странака давали тумачење поличких догађаја, а сад не може да се живи од политичких експерата. Откад сам се вратио са службеног пута, још не могу себи да дођем – две нове професије: политички експерти и старлете, не зна се шта је горе.

Имали смо ми у закону обавезу, она постоји и даље, надзорне одборе који треба да плате комплетно изборну кампању, уочавају све неправилности и одмах реагују, чак да изричу одређене мере против прекршилаца закона, али ти надзорни одбори не формирају се већ годинама. Апотекарском вагом мора се одмерити учешће свих странака у пропагандном програму на телевизијама. Ми смо закључили да не вреди учествовати ако владајућа странка може да закупи девет десетина простора, а ми сви остали једну десетину да делимо, онда треба потпуно укинути промовисање странака телевизијским спотовима. А и спотови су сами по себи одређена врста демагогије, знате, више вреди сучељавање страначких представника него било какав спот.

То је, дакле, оно на чему бисмо ми инсистирали, али режим очигледно иде другим путем, режим хоће да умеша представнике ОЕБС-а и Европске уније у наше изборне процесе. Њихови представници не разумеју нашу политичку ситуацију, не разумеју шта се дешава у Србији, никад нису били непристрасни и ми желимо да се то избегне, довољни су наши контролори, а не да их влада оспособљава или неки орган локалне самоуправе. Свака странка бира контролоре у које сматра да може имати поверења. Зашто то да они иду на школовање код владајуће странке, односно код режима? А одмах ће нам их тамо пресалдумити, у погрешном правцу усмерити.

На лицу места долази до поткупљивања контролора. Ми смо имали на 10 бирачких места ситуацију да су нам контролори били на тим бирачким местима, и контролор и његов заменик, а да је нула гласова било у сандучету. Значи да ни наши контролори, који су били на бирачком месту, нису за нас гласали. Зашто? Што им је неко дао две, три хиљаде динара или их је одвео на ручак у току гласања, и тако. Зато је нама у интересу да не буде бојкота избора, да на изборе изађу све странке које могу да имају одговарајући број контролора, ако не све, онда бар велики проценат.

Ове мале странке, што им напредњаци скупљају потписе сада да би их регистровали, и којима ће скупљати потписе за пријављивање листе, они нигде неће имати своје контролоре или ће их ретко где имати. Њима ће напредњаци давати своје људе да се пријављују као њихови контролори.

И што се тиче записника са бирачких места, влада је предложила да се записници обелодањују на интернет сајтовима кад их прегледа Републички завод за статистику. Ми инсистирамо да то одмах иде, са самог бирачког места на интернет, без ичије интервенције. Завршено гласање, потписани записници стављају се на интернет. То је једино исправно.

Желимо да Републичка изборна комисија има седнице које се директно преносе, то смо делимично до сад имали, али не и потпуно. Што се тиче бирачких одбора на Косову и Метохији, непрекидно смо понављали да се гласови морају бројати одмах, на лицу места, а не да се пакети носе у Србију, па да их наводно чува полиција, па да се сутрадан пребројавају – то више нико не може контролисати.

Треба укинути гласање у иностранству, јер је изгубило сврху и смисао. Кад су досманлије организовале гласање у иностранству, првобитни текст закона је то искључио, па је то накнадно убачено у закон. Кад су досманлије организовале први пут, послале су контролоре на сва бирачка места и ти контролори су коштали као Светог Петра кајгана, а врло мали број људи се одазвао. Пошто избори имају толики значај за државу и народ, онда бар тог дана људи који имају право гласа треба да дођу у Србију и гласају, ако икако могу.

Забрана коришћења јавних ресурса у изборној кампањи такође је веома важна ствар и то би требало да контролише надзорни одбор и где год се примете кола са државним регистрацијама, кола за које се може утврдити да су у државном власништву, да се одмах интервенише. У кампању се може ићи само са страначким возилима или са приватним возилима.

То је што сам имао да вам кажем у име Српске радикалне странке. Наша странка се на овај начин већ укључила у ту расправу о изборним условима, али ми нећемо ићи на састанке где су представници невладине организације, немамо о чему с њима да разговарамо.То се скупи двоје, троје људи, региструју се у полицијској станици и они су сад неко и нешто. То не може. Нећемо ићи ни на састанке где ће нам неко споља, где ће нам неки странци, солити памет. Хоћемо састанке, округле столове свих парламентарних странака.

Најважније би било да се законом забрани да на изборе излазе коалиције, да се одреди, да само регистроване политичке странке могу изаћи на изборе или групе грађана, али под истим условима, 10.000 потписа, а коалиције са склапају после избора. Чему то сада да се окупи и кука и мотика и да неко изађе са десет коалиционих партнера или двадесет на изборе?

Имате ли ви неко питање?

Мирјана Николић, новинар Бете: Имам ја.

Проф. др Војислав Шешељ: Јесте ли ви новинар агенције Бета?

Мирјана Николић: Јесам.

Проф. др Војислав Шешељ:  Изволите.

Мирјана Николић: Да питам, у ствари, је ли сад мало касно за промену овога што сте рекли прво, да посланик буде власник мандата или ово да излазе само коалиције, то би требало да се мења закон...

Проф. др Војислав Шешељ: Ово прво није касно, јер је реч само о укидању погрешног тумачења од стране Уставног суда. Остало је у закону да...

Мирјана Николић: Значи, ако Уставни суд то повуче, могу већ од наредних избора...

Проф. др Војислав Шешељ: Јесте, јесте.

Мирјана Николић: ...да буде поново...

Проф. др Војислав Шешељ: Да, у праву сте.

Мирјана Николић: Као некад да буде. Добро.

Проф. др Војислав Шешељ: А ово друго, морао би да се мења закон, да.

Мирјана Николић: То, значи, не може за ове изборе.

Проф. др Војислав Шешељ: Али, што не би могло и за ове изборе само ово да се промени.

Мирјана Николић: Па, као то правило се не мења већ...

Проф. др Војислав Шешељ: Па јесте, али то је онако, начелно правило.

Мирјана Николић: А није у закону?

Проф. др Војислав Шешељ: Није у закону.

Мирјана Николић: Добро.

И ви сте сами рекли да нећете да разговарате са невладиним организацијама и са овим странцима.  Хоћете ли иницирати неки састанак или седницу скупштине?

Проф. др Војислав Шешељ: За сад се само јавно залажемо, а да ли ћемо покушати да иницирамо – видећемо. А бојим се тренутно да одзив не би био одговарајући.

Мирјана Николић: Па, не знам. Мислим и неке опозиционе странке су се залагале за ово што сте ви рекли да се, на пример, укину ТВ спотови. То сам још од неких чула, да би доста људи подржало на пример ту идеју, баш као што сте рекли, довољни су округли столови.

Кад сте ви последњи пут били на јавном сервису као гост?

Проф. др Војислав Шешељ: Па, био сам у једно две емисије, чини ми се, у овоме мандату. У две емисије сам био код  Оливере Јовичевић. А у предизборној кампањи су ми дали термин на државној телевизији, термин на Н1. На овим осталим телевизијама, можда је био на Првој један термин, кад сам имао онај дуел са Зукорлићем. Мало су ми чешће давали термине на Хепи телевизији и на Пинку и давали су ми на Телевизији Наша. Повремено ми дају термин на Студију Б, али и то одавно нису дали.

Мирјана Николић: Само још једно питање. Без обзира, на пример, ако владајућа странка, да не кажем коалиција, не пристане ни на једну од ових опција, које сте набројали, ви ћете и даље, ипак, учествовати на овим изборима?

Проф. др Војислав Шешељ: Централна отаџбинска управа је донела одлуку да ме овласти, да у случају да проценим да су услови неподношљиви, да је ситуација у којој се одржавају избори неподношљива да могу донети одлуку да бојкотујемо изборе. На пример, једна од ситуација те врсте била би кад би напредњаци убацили неколико тих својих трабаната, за које сами прикупљају гласове, да би попунили бирачке листиће и да би они учествовали у подели новца у првој фази. Знате, узалуд нам држава даје солидну суму новца и у првој фази, то је 10 посто од укупне суме, је ли, а 90 посто се добија након избора, кад се то дели равноправно на све странке. Е, онда треба имати у виду – прво, да ове странке, којима други скупљају потписе, противправно узимају тај новац, а друго, што такође треба имати у виду, ако је странка националне мањине у питању, пошто она има смањени цензус, односно природни цензус, и то што има смањену квоту потписа коју мора поднети, да јој се онда пропорционално да и мањи износ новца. Ја мислим да би то било праведно, а не да добије исти износ новца као странка која мора имати 10.000 потписа и која мора имати цензус од пет посто.

Мирјана Николић: Хвала.

Проф. др Војислав Шешељ: Молим.

Ако нико нема питања, хвала вам. 

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР

ИНСТАГРАМ