Шешељ долази!

Вјерица Радета: Даме и господо новинари, Српска радикална странка најоштрије осуђује најављени почетак војних насртаја на Сирију од стране Сједињених Америчких Држава, које не престају да изигравају светског судију и да уништавају све државе и народе који се супротстављају њиховим глобалистичким тежњама да владају целим светом. Бомбардовање Сирије, то најављивано, неодољиво подсећа на злочиначку агресију НАТО-а предвођеног Сједињеним Америчким Државама на Савезну Републику Југославију и Србију 1999. године, као и овај наводни повод, наводни бојни отрови, неодољиво подсећају на оно што се дешавало у Рачку. Српска радикална странка позива представнике режима у Србији да се огласе поводом тих најава бомбардовања, и напада Сједињених Америчких Држава на Сирију. И наравно, позивамо их да одмах укину санкције које су ничим изазвани прошле године увели Сирији, зато што их је увела Европска комисија, па су се они придружили. То би ваљда требало да буде некакав напредак на том такозваном европском путу, који је, што се тиче Српске радикалне странке, погубан за Србију и за све грађане који у Србији живе.
Такође, још једанпут желимо да позовемо Србе са Косова и Метохије и све оне који живе или су привремено расељени са Косова и Метохије, а који не признају лажну државу Косова на територији Републике Србије, да не изађу на изборе које је расписала Атифете Јахјага. Став Српске радикалне странке формиран је на основу једногласне одлуке свих наших одбора, свих локалних одбора Српске радикалне странке на Косову и Метохији, који су дакле, једногласно подржали идеју да ни у ком случају, и нити под којим условима не треба и не смеју да изађу на ове изборе. Зато што сви они који изађу на ове изборе, заправо ће дати легитимитет тој лажној држави, њеном лажном руководству, и наравно, учиниће услугу руководству Србије, режиму Александра Вучића и Ивице Дачића, који су потписивањем такозваног Бриселског споразума пристали и на ове изборе које планирају да одрже, све зарад тог суноврата, који се зове Европска унија.
Објавили су да је предата јединствена српска листа. То је велика лаж. То је листа оних представника странака које су проевропски орјентисане. Ниједан члан Српске радикалне странке не налази се ни на једној листи кандидата за изборе које је расписала Атифете Јахјага. Најбољи доказ како покушавају да преваре Србе са Косова и Метохије, да их обману да изађу на те изборе је пример Крстимира Пантића. Он је све ово време када је у Косовској Митровици, када је међу својим комшијама на Косову и Метохији, заступао ставове да они никада неће признати лажну државу Косово, да ће они да се боре за интересе Срба. Међутим, он се као државни, као владин чиновник кандидовао за председника општине Косовска Митровица, и значи постаће део руководства шиптарских власти на територији Србије, а истовремено је чиновник, односно заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије.
Ових дана смо добили информацију са терена на који начин покушавају представници власти да преваре људе са Косова и Метохије који су привремено расељени на другим деловима Републике Србије. Поготово циљају на припаднике Рома. У свим месним канцеларијама и месним заједницама, појавио се велики оглас, где позивају све расељене са Косова и Метохије да се пријаве у те месне заједнице, да би се правила некаква листа помоћи у огреву и новчане помоћи. И сви који дођу да се упишу на те листе чекања за помоћ, да би их ставили на те листе, услов је да се упишу у бирачке спискове, да би могли да гласају на тим изборима, које, понављамо, Српска радикална странка не признаје. Ниједан српски радикал неће учествовати ни као кандидат ни као бирач на тим изборима. И још једанпут позивамо све оне који не признају лажну државу Косово, да не наседају преварама, обманама и претњама које стижу из Владе Републике Србије, од представника власти. Када су обећали да ће организовати те изборе, нису питали Србе са Косова и Метохије да ли их они желе. И прилика је да 3. новембра покажу да их не желе, и да Србији није место у Европској унији, да ће нас пут у Европску унију коштати, за почетак, “само” 15 посто територије Србије, а шта нас тек чека, видећемо.
О теми која је веома актуелна и у медијима и ван територије Србије, за Српску радикалну странку свакако најактуелнија, то је оно што се ови дана дешава у Хашком трибуналу. Рећи ће вам нешто главни саветник др Војислава Шешеља, мој драги колега Зоран Красић, изволи.
Зоран Красић: Па појавила се нека нова ситуација у судском предмету Тужилац против Војислава Шешеља. Поводом ове ситуације јављају се две врсте коментара. Јављају се коментари бивших љубитеља Хашког трибунала, и свих оних који су веровали да је Хашки трибунал место, суд, где може доћи до утврђивања истине и правде и одлучивања о индивидуалној кривичној одговорности оптужених појединаца. Они више нису тако велики љубитељи, и они ову новонасталу ситуацију тумаче и описују речима: шокантно, скандалозно, брука, срамота. Ја бих реко милозвучно. Шаљу поруку јавности да су 20 година били у заблуди. И наравно, постоји друга групација, која ситуацију у предмету против Војислава Шешеља коментарише на исти начин као и 2003. године када је Војислав Шешељ отишао у Хаг, или да идем још мало даље, на исти начин као и када је основан Хашки трибунал, 25. маја 1993. године.
Српска радикална странка, Комитет за одбрану Војислава Шешеља, стручни тим који помаже у одбрани Војиславу Шешељу, припада овој другој групацији, која зна шта је Хашки трибунал. И ово што се дешава у Хашком трибуналу није никакво изненађење, него још једна сличица у једном превеликом мозаику, који треба да прикаже како изгледа Хашки трибунал када се скину одоре, судске тоге, кад се подигне завеса, када напокон може да се види Хашки трибунал у свом правом светлу. И то јесте Хашки трибунал. И зато данас имамо својеврсно нагађање. Убише се нагађајући, како експерти из међународне кризне групе, како поједини представници невладиног сектора, како поједини професори међународног права, и сви други који на неки начин прате ово суђење, са коментарима да је на делу ћорсокак. Па није на делу ћорсокак, ја морам да упозорим. Како је могуће да неко ко се представља да је врхунско место за истину и правду међународног карактера, има ситуацију нормативне нерегулисаности ситуације када се изузме судија. Ако се нека институција хвали да је то, а има такву нормативну ситуацију да не може да реши овај проблем у који су сами запали, онда нешто није у реду са том институцијом. Правило 15 о изузећу судија је више пута мењано у Хашком трибуналу, па је надлежност са колегијума судија напокон дошла у руке председника суда. Против сваке одлуке о изузећу судија, не постоји могућност изјављивања жалбе.
А ових дана смо чули да је тужилаштво поднело захтев за преиспитивање одлуке. Коме? Ко да преиспита одлуку? Ад хок судски панел или трочлано судско веће, које је подношењем извештаја завршило свој посао и више не постоји у том саставу? Значи, имамо тенденцију да неко тражи да се изузети судија врати у поступак, што је правно немогуће, а као разлог за то наводи се да је пресуда већ донета. То сте имали прилике и данас да прочитате у медијима. Па одлука се доноси од 20. марта 2012. године. Најављено је изрицање пресуде за 30. октобар 2013. године. Пресуда се не доноси тог дана. Тог дана се она саопштава. Она се доноси непрекидно од 20. марта, када је формално закључен претрес, када су обе стране дале своје завршне речи. Не памти се да толико дуго траје писање једне стране пресуде. Од 20. марта прошле године, да. Не памти се да је нека пресуда тако дуго писана. Не памти се да је толико дуго трајало већање и гласање.
У овој својеврсној правној играрији, сви заборављају, или се труде да забораве на фундаментална права Војислава Шешеља. Њима је лепо да се прегањају око тога, да ли је судија изузет или није изузет, да ли треба неки други, да ли треба испочетка, итд. Међутим, штетне последице свега тога трпи само Војислав Шешељ, који је по свим критеријумима рекордер, светски рекордер по дужини трајања судског поступка. За три месеца практично ће бити пуних 11 година. То у светској историји није забележено.
Чему још прибегавају? Примену одредбе о изузећу из правила 15 преваљују у овој новонасталој ситуацији на правило 15бис о одсутности судије. Молим вас, одсутност судије значи: судија умро, судија поднео оставку, судија болестан па не може да долази више да суди. Та три разлога не могу да се ставе у исти кош са изузећем. Изузеће судије је нека врста санкције. Елиминише се судија из судског поступка, зато што је судски панел утврдио јако изражену присутност пристрасности код њега приликом одлучивања. То наравно доводи у питање, да ли овај судски поступак, назови судски поступак уопште може бити фер и правичан поступак.
Сетимо се када је пре почетка новог суђења, почетком 2007. године, предмет узео претпретресни судија Жан-Клод Антонети, три сата је држао уводну беседу о кршењу права Војислава Шешеља током претпретресне фазе. Извињавао се у име међународног права, међународне заједнице. Али од марта 2007. до данас, колико је то година прошло? Предмет је практично у рукама судског већа. Само да подсетим, 20. марта 2012. године су дате завршне речи. Било је најава да ће пресуда бити изречена у септембру те године, па у октобру, па у децембру, па у јануару, па у марту, па у јуну. Па је јуна месеца ове године председник трибунала обавестио Савет безбедности да ће то бити у октобру, па је онда претресно веће донело налог и заказало, и резервисало судницу за 30. октобар са почетком у 9. сати ујутру, да се саопшти пресуда, првостепена пресуда Војиславу Шешељу. И сад имамо ову ситуацију да више не можемо да причамо о Претресном већу III, као надлежном претресном већу, него можемо да причамо о преосталим судијама. Преостале судије нису веће. Онда имамо ситуацију да потпредседник трибунала, који врши функцију председника у овом предмету изузећа, учтиво моли преостале судије већа, с позивом на 15бис, уместо да по правилу 15 одреди трећег судију. Како је могуће да нормативно буде неуређена ова ситуација? Шта се ваља иза тога? Зашто је предмет Војислав Шешељ толико опасан за Хашки трибунал?
И само да се подсетимо још једне ствари. Од 1. јула 2013. године, Хашки трибунал не постоји у изворном облику, зато што је ступио на снагу резидуални механизам, прелазно решење. Ма колико те ствари деловале инсајдерске да су, или да су унутрашње ствари Хашког трибунала, оне никако не могу да буду разлог да се у континуитету причињава штета Војиславу Шешељу. И наравно да очекујемо излаз из ове ситуације, и наравно да очекујемо, и инсистирамо, да Војислав Шешељ буде што пре на слободи. Успут само да подсетим. За ових 11 година, Војислав Шешељ није имао чак ни потребу да доказује своју невиност по тачкама оптужнице. Тужилаштво је имало обавезу да докаже кривицу. Да је тужилаштво успело да докаже кривицу, одавно би та првостепена пресуда била саопштена и донета. Очигледно да тужилаштво није успело да докаже кривицу, и онда су на делу били споредни атаци на фер и правично суђење, почев од непоштовања суда, ускраћивања свих могућих права, осамдесет и три темељних права, која се признају сваком људском бићу и у том броју неколико врло значајних процесних права која се признају се признају сваком оптуженом, су грубо прекршена Војиславу Шешељу за ових 11 година. Грубо прекршена за ових 11 година. И наравно, то мора да се санкционише.
Ја не бих рекао да је Хашки трибунал на неким великим мукама. Хашки трибунал је и пројектован да буде овакав. Само да вас подсетим. Своју мисију су морали да заврше 2008, па су онда продужили на 2010, па су морали да је заврше и у току ове године, па су је продужили на 2014, па су онда направили резидуални механизам као прелазно решење. На крају ће се испоставити да је највећа жртва судског поступка Војислав Шешељ. Ко би на планети Земљи сутра поверовао у не дај Боже евентуално осуђујућу пресуду против Војислава Шешеља. Нема човека који би поверовао у ту пресуду. Нема човека који би прихватио такву једну пресуду, после свега овога што се дешава 11 година са Војиславом Шешељем. И гледајте највеће покварењаштво. Потпредседник даје налог преосталим судијама Већа III да питају Војислава Шешеља, како да се настави његов поступак. Замислите колико далеко одлази Хашки трибунал. Питају оптуженог шта да раде. Да ли постоји на кугли земаљској неки суд који пита оптуженог: извините молим вас, шта да радимо са вама, ми не знамо шта да радимо са вама.
Вјерица Радета: Спашавајте ситуацију.
Зоран Красић: Ко да је Војислав Шешељ сам против себе подигао оптужницу. Па замислите ову шизофренију која влада у Хашком трибуналу. Јануара 2008. године, тужилаштво тражи изузеће судије Хархофа. Тужилаштво тражи изузеће судије. Имате ситуацију да је јуче тужилаштво поднело потпуно неутемељен предлог за преиспитивање одлуке, односно извештаја судског панела. Коме? Панелу који више не постоји. Коме? Потпредседнику МКСЈ који врши функцију председника, који по статуту и по правилима није овлашћен да сам одлучује о томе. О чему се ради? И онда нам данас из тако нам драге међународне кризне групе, која је призивала бомбардовање Србије 1999. године, велики стручњак, Американац са српским именом, тумачи: пресуда је каже, већ донета. Као, сад све зависи од Војислава Шешеља, да ли он прихвата да му се саопшти пресуда која је донета и у којој је учествовао судија Хархоф. Изузеће судије значи да је правно ништавно све у чему је он радио, и у чему је он учествовао. Када не би било правно ништавно, онда не би ни постојао институт изузећа, него би постојао институт замене. Овде је у питању изузеће. И шта нам остаје. Остаје нам да чекамо, да пратимо шта се ово дешава, и наравно, остаје нам да никако не коментаришемо својеврсна нагађања која се ових дана могу чути, шта би било кад би било. И сви се позивају на то, шта би било кад би било, и користе као поштапалицу, да нормативно је неуређена област, шта да се ради ако се судија изузме након поднетих завршних речи. Па господине Шешељ, да ли бисте ви могли да нам помогнете то да решимо? Како? Па да ви дате сагласност да се настави суђење. Па како, одакле та тежина речима Војислава Шешеља, да он може да одлучује? Па чак и путем сагласности. Па Војислав Шешељ, да је призната та тежина његових речи, па он никада не би био у Хашком трибуналу. Што га нису питали кад су подигли оптужницу? Господине Шешељ, да ли сте зато да подигнемо оптужницу против вас? Па подизање оптужнице и изузеће судије то је иста правна ствар. У истој правној равни је. Што нису рекли: Господине Шешељ, да ли сте ви сагласни да ми подигнемо оптужницу против вас? Не. Тада је било оно, “Водите га и не враћајте га више”. А шта је данас? Господине Шешељ, ми бисмо да завршимо вас предмет, али не знамо како. Па наравно да не знају како да га заврше, кад је отпочетка прекршено на стотине темељних права која су призната сваком човеку на кугли земаљској. Али нису призната Војиславу Шешељу. И Војислав Шешељ годинама упозорава шта ће да се деси. И Војислав Шешељ је вероватно по некима крив што се управо деси оно што их на време упозори, са циљем да их спречи да не направе неку глупост. Тако да нам остаје да пратимо и да се оглашавамо, наравно, чекамо Војислава Шешеља. Војислав Шешељ долази, јер друга одлука је немогућа.
Вјерица Радета: Ми данас толико. Ако имате питања, изволите. Ако немате питања, хвала што сте дошли.