ДрВојиславШешељ: Даме и господо, ми смо вам већ говорили да смо многе информације које је прикупио Савет за борбу против корупције, на чијем челу је била госпођа Верица Бараћ, проверили и установили њихову истинитост. Клупко се даље одмотава. Сви који су поменути у том извештају заслужују, наравно, хапшење. Има више него довољно доказа за њихово процесуирање. Режим је све то обуставио. Режим је пре више година, досманлијски пре овог напредњачкога, напредњаци су то наставили, обуставио сва потраживања Србије према Хрватској. Та потраживања достижу огромне износе. С једне стране, Хрватска условљава улазак Србије у Европску унију, променом границе на Дунаву, доделом десет хиљада хектара површине са леве обале Дунава, које су наводно по катастарским општинама у саставу хрватских општина са десне стране. Хрватска одбија да исплаћује српским предузећима све оно што је било у њиховом власништву. Хрватска непрекидно потражује од Србије. Последње што Хрватска потражује из Србије тиче се енергетског сектора. Она чак захтева да јој се исплате неки високи износи поводом њеног наводног учешћа у финансирању Термоцентрале у Обреновцу.
Међутим, ми ћемо вам данас изнети неке податке који сведоче да су српски политичари били поткупљени да Хрватима праве уступке. Овога пута је реч о Млађану Динкићу, док још није побегао из Србије. Још 1977. године потписани су неки самоуправни споразуми о оснивању Загребачке банке. То је било 1977. и 1985. године, и Југобанка београдска је суоснивач и сувласник Загребачке банке и власник две милијарде и двеста милиона евра акција. То су вероватно ондашње немачке марке, сада прерачунате у евре, или је извршена процена на бази данашње вредности.
У јулу 2008. године, на тужбу српског држављанина Пашка Качинарија, Јавно правобранилаштво је тврдило да нема доказа и да загребачки суд није надлежан, па су одбацили иницијативу да се утврди српско власништво над половином акција највеће банке у Хрватској. Правобранилаштво је такав допис проследило у име Агенције за осигурање депозита и њеног тадашњег директора Милорада Џамбића. Љубиша Милановић, тадашњи отправник послова у амбасади Србије у Загребу, је покушао да заинтересује државни врх за случај Загребачке банке, и сву документацију је проследио Министарству спољних послова. Загребачку банку је 2005. године купила италијанска Уникредит банка, која има експозитуре и у Србији. Интересантно је да је током рата у Босни и Херцеговини, Осама Бин Ладен преко Загребачке банке опрао више од 900 милиона долара. Новац је у кешу стигао из арапских земаља преко такозваног Саудијског високог комитета у Загребу, и уплаћиван је у банку, одакле је дистрибуиран муџахединима у Босни и Херцеговини.
Главни кривац зашто је Србија изгубила 2,2 милијарде евра је Млађан Динкић, који је укинуо српске државне банке, па и Југобанку, а и државно руководство Србије се 2008. године одрекло тог капитала.
Зато Српска радикална странка захтева од садашње Владе Србије да хитно покрене поступак утврђивања имовине државе Србије, односно Југобанке у стечају и о имовини, односно капиталу, Загребачке банке преко њеног правног следбеника, а која се процењује на тих речених 2,2 милијарде евра. Ми посебно позивамо Снежану Продановић, Републичког јавног правобраниоца, да хитно покрене овај поступак и о томе обавести јавност. Сви актери претходног и актуелног режима који су у овом послу својим чињењем или нечињењем оштетили државу Србију за наведени износ, морају бити кривично гоњени и морају сносити кривично-правне и материјалне санкције због тога. И сви они који стају у њихову одбрану, који спречавају кривично гоњење, који спречавају отварање истраге, заправо су саучесници у овом криминалу.
Ми смо вам и прошли пут говорили о криминалним радњама Маје Гојковић, Игора Мировића, везаним за АТП Војводина. Вучићев режим се прави луд. Нико ништа не говори, нико ни на шта не реагује. Једино што Маја Гојковић хистерише по Народној скупштини, што је потпуно одлепила, и више буквално не зна шта да ради. Демонстративно напушта седницу Народне скупштине. Требало би је што пре стрпати у притвор, пре него што себи нанесе и неку озбиљнију штету.
Ми опет прозивамо режим због тог криминала, чији су главни актери у његовим редовима, у врху државе, чији су главни актери на месту председника Народне скупштине Србије и на месту, је ли још увек, потпредседник Скупштине Војводине Игор Мировић, и шеф посланичке групе њихове у војвођанској скупштини? Добро, није битно, високи је функционер Српске напредне странке. Ко да им попамти све те функције, кад се непрекидно ротирају.
Српска радикална странка је јуче настојала да преко писарнице Председништва Републике Србије уручи Томиславу Николићу десет факултетских диплома. Десет факултетских диплома које је он несумњиво заслужио. Полиције је формирала кордоне пред зградом Председништва, довучена је чак била и Жандармерија. Морам вам рећи да је било више полицајаца и жандарма него демонстраната, јер ми смо прикупили један број својих активиста, рачунајући да само предамо дипломе и да се вратимо. Међутим, тамо нас је дочекало – да смо имали толико жандарма и полицајаца ангажованих у борби против криминала, ситуација би сасвим другачија била у Србији. Представник полиције нас је том приликом обавестио да није могуће да се дипломе предају у Председништву Србије, зато што се писарница реновира. То је званично представник полиције изјавио пред новинарима. А ми смо у међувремену установили да није било никаквог јавног тендера за извођење радова у згради Председништва и захтевамо да, у складу са чланом 5, став 2 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, добијемо од надлежних служби информације о томе ко је, у ком поступку, и под којим условима добио посао реновирања писарнице у згради Председништва Републике Србије. Овако смо случајно открили нови криминал. И званични захтев Српска радикална странка надлежном државном органу упутиће колико данас. Терали смо зеца, а истерали вука. Врши се реновирање зграде Председништва Србије без јавног тендера, а то је кривично дело.
То је што смо имали на данашњој конференцији за штампу. Обећали смо вам да ћемо за сваку конференцију имати податке о неким криминалним аферама, да ћемо то покретати, и да ће нам то бити једна од основних преокупација у наредном периоду. Да демонстрирамо како се води права борба против криминала, а не ова фингирана борба коју води Влада Републике Србије. Изволите, ако ви имате неко питање.
Новинар: Дејан Миљковић, Танјуг. Занима ме ваше реаговање на Брамерцов извештај у Савету безбедности синоћ у Њујорку, где је рекао да би пресуда против Вас требало да буде донета што пре и да би требало размотрити одлуку о Вашем привременом пуштању на слободу, јер сте, како је рекао, прекршили услове Трибунала.
Др Војислав Шешељ: Брамерц је толико паметан, образован и способан као да је завршио исти факултет на коме је студирао Томислав Николић. Ја никакве услове нисам добио, ја сам избачен из шевенингенског затвора, и то брутално избачен, нисам имао право ни да се жалим на одлуку о избацивању.
Друго, Брамерц би требало да зна да ја ништа ново нисам рекао у политичком животу Србије, што нисам непрекидно понављао у судници Хашког трибунала.
Али, и то је треће, Брамерцова изјава може бити важна јер она говори о произвољности доношења пресуда. Пресуда је, дакле, унапред написана, па може се донети данас, може се донети сутра, а може се донети и после јула месеца, када они предвиђају да бих ја могао умрети. Флоранс Артман је саопштила јавности да је пресуда одавно написана, а она је ваљда упућена у то, била је дугогодишњи портпарол Карле дел Понте. Кад ће то бити донешено, то мене не интересује, да ли ће судско веће донети одлуку да ме врати у Шевенинген, ни то ме не интересује. Ја добровољно нећу отићи, а ево Томислава Николића и Александра Вучића, нека ме хапсе као моји најближи саучесници у свим ратним злочинима и злочинима против човечности. Имате ли још питања? Ако немате, хвала што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР