Никола Савић:Тема наше данашње конференције су бриселски разговори државног врха Србије.
Државни врх Србије учествује на преговорима са унапред дефинисаним исходом где је јасно да Србија мора пристати на све, а да за узврат неће добити ништа. Србија је тако пристала на уклањање својих безбедносних структура са севера покрајине у замену ни за шта. Са Приштином се размењују некакви официри за везу, а јасно је да ће ти официри носити чин амбасадора.
Ова власт ће правити уступке један за другим, а после ће се пред грађанима правдати како Брисел не поштује договорено. Па, грађани Србије одлично знају ставове и намере Брисела и барем у том погледу нико их не може преварити.
Срби јужно од Ибра не очекују да им ова Влада помаже, а Срби северно од Ибра, не очекују да им ова Влада одмаже. Зато би српском државном врху било паметније да су уместо у Брисел, отишли у Венецуелу да се поклоне сенима Уга Чавеза, а не да дају легитимитет самопроглашеној држави Косово. Бриселски преговори су преговори са неким ко вам је ампутирао једну ногу и убедио вас да вам та нога није била ни потребна. Сада вас убеђује да вам не трабају ни штаке, па када вас убеди и у то следи убеђивање да вам не требају ни инвалидска колица.
Власт пристаје на све, само због имагинарног датума, а недобијање датума биће једина добра вест из Брисела. Биће то прилика за отрежњење и дефинисање нове геополитичке стратегије Србије. Иако су највећи инвеститори у Србији Руси и Кинези, наша Влада упорно понавља да ЕУ нема алтернативу. И једна Турска, јасно и гласно је рекла: „Збогом Европска ннијо“. Турска се на овај корак одлучила највише због тога, што ЕУ од ње тражи да призна Кипар, а ми без икаквих условљавања хрлимо признању Косова и Метохије.
Дакле, учествовати у нечему где je унапред јасно да морате дати све, а да нећете добити ништа, чиста је утопија.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР