Саша Сантовац

Грађани овог града – кратерграда могу ових дана на улицама да виде тренутно стање путне мреже. Српска радикална странка жели да предочи неколико ствари, као прво да је на последњој седници Градског већа града Зрењанина донешена одлука о изради Стратегије одрживог развоја града Зрењанина (у наставку текста: Стратегија) за период од 2014. до 2020. године. Ми сматрамо да је то још један вид испумпавања новца из буџета града Зрењанина, из више разлога. Ако данас погледате ту Стратегију у првом делу је потпуно идентична – територијално уређење наше општине, сада града, је потпуно идентично, број становника је смањен, а то можете да извадите из Завода за статистику - увид у попис становништва, нема потребе да нас неко поново обрађује и да обрађује тај податак. Оно што се тиче приоритетних ствари из плана 2006. – 2013. година, данас када погледате 90% тих ствари није урађено. Буквално треба да примените то што пише у Стратегији за 2006. – 2013. годину и можете да наставите даље на реализацији тог пројекта. Просторним планом града Зрењанина, који је донешен у прошлом сазиву, пре отприлке нешто више од годину дана, ако се узме да је сада урађен Регионални просторни план АПВ и Просторни план Р Србије, јасно је прецизирано шта је то што Зрењанин треба да ради у наредном периоду. Израда нове Стратегије носи сама по себи издвајање средстава из буџета, и то је оно што недостаје у одлуци, да им неко каже колико ће уопште коштати израда Стратегије. Ми смо сигурни да ће израда те Стратегије коштати на десетине хиљада евра.

Данас ћемо напоменути само неколико ствари које су предвиђене Стратегијом, које од 2006. – 2013. године нису реализоване, и само градска власт треба да ради на тим пројектима, јер је то потпуно иста Стратегија без новописане. Прво што је предвиђено је завршетак комплетне канализационе мреже у граду, која дефинитивно није комплетно урађена, као и завршетак изградње канализације у местима: Ечка, Меленци, Елемир и Клек. Ниједно од ових насељених места нема комплетно завршену канализацију. Наставак изградње кишне канализације у граду Зрењанину није завршен. Израда пројектно – техничке документације за израду уређаја за пречишћавање отпадних вода није урађена, нити је израђен уређај за пречишћавање отпадних вода. Што се тиче активирања Тиршове улице, ако је активирање само коришћење паркинга, онда то једноставно није активирање, тај паркинг је сам по себи могао да се користи без икаквих одлука, и сматрам да је активирање Тиршове улице могло да се користи за одређена културна дешавања, јер је то простор који обезбеђује и безбедност деце или учесника тих културних дешавања, а то је много адекватнији начин за коришћење Тиршове улице, него ово што је урађено са паркинг местима. Ту град ништа није улагао и само врши наплату паркинга на свему ономе што је раније постојало као некадашња пијаца. Затим завршетак гасификације насељених места: Лукино село, Бело блато, Орловат и Томашевац. Морам да напоменем и то да села попут Перлеза, Книћанина, Ченте немају решену гасификацију, тако да ни тај део посла није завршен. Затим наставак уградње калориметра за све оне који живе у објектима колективног становања, они знају да калориметри још нису до краја урађени. Процес уградње, иако више пута најављиван, је одложен. Затим изградња фабрике воде за пиће била је предвиђена до 2008. године. Фабрика воде за пиће ни дан данас не постоји. Завршетак обилазнице за камионски и теретни саобраћај – исти преусмерити ван града – обилазница није завршена у овом граду, и видите ви и сада по свим овим стварима да је потпуно јасно да то само треба применити. Сада долазимо до оних веома занимљивих ствари које се исто односе на инфраструктуру и на развој самог града, а то је завршетак реконструкције Језера 2 Бегејске петље. Језеро 2 Бегејска петља већ годинама стоји тако како стоји, тај пројекат није завршен иако је завршетак радова планиран за крај 2008. године. Затим реализација пројекта Универзитета у Зрењанину – ни тај пројекат није завршен и потпуно је јасно да данас када погледате Стратегију која је била предвиђена за период од 2006. до 2013. године, већи део озбиљнијих ствари није урађен. Јасна Стратегија у овом тренутку за наредни период је завршетак овога и примена онога што стоји у просторном плану Р Србије. Нема много разлике у односу на ову, само што је Просторним планом Р Србије предвиђено да обилазница буде готова до 2015. године, тако да не постоји нека велика разлика у ономе што је потребно још додати у Стратегију одрживог развоја града Зрењанина. Што се тиче саобраћаја, ја ћу још напоменути још неколико ствари. У пловним путевима је предвиђено чишћење канала пловног Бегеја које није урађено, затим изградња претоварних објеката уз пловне путеве која исто није урађена. Изградња савремених коловоза за део пута Зрењанин – Лукићево – Ботош, Арадац – Елемир, Јанков мост – Клек – Лазарево, Михајлово – Елемир – Тараш, је предвиђено за саобраћај а није урађено. Што се тиче железничког саобраћаја предвиђена је реконструкција пруге Зрењанин – Кикинда – Румунска граница, Зрењанин – Сечањ, Зрењанин – Панчево; ништа од тога није урађено, тако да се јасно поставља питање зашто радити нову Стратегију, када само треба да препишете оно што је раније било.

Стратегијом је предиђено повећање наталитета у овом граду, нажалост то није урађено, нажалост нису прихваћени предлози Српске радикалне странке, осим оног првог који се односио на то да се за новорођено дете добијају одређена финансијска средства из буџета града Зрењанина, а све оне идеје за помоћ породиљама, незапосленим трудницама град Зрењанин није прихватао, и на један начин је он сам крив што је наталитет у овом граду такав какав јесте. С друге стране, што се тиче саме екологије, истаћи ћу још једну ствар – Стратегија одрживог развоја за период од 2006. – 2013. године – тада је предвиђено да због малог простора или површина које се налазе под шумама да ће доћи до повећања ових простора, па је предвиђено да ће Стратегијом одрживог развоја до 2013. године проценат површине под шумама у нашој општини кретати око 6%, међутим, када је доношен Просторни план града Зрењанина видели смо да је та површина свега 3,4%, што опет Стратегијом није испуњено. Просторним планом града Зрењанина се предвиђа да до 2020. године ове површине буду 6,67% укупне територије. Ми се искрено надамо да ће се овај пројекат остварити, али као и много ствари које се нису оствариле, велико је питање шта ће се десити и по овом питању.

Када је доношена Стратегија одрживог развоја града Зрењанина, тада је на крају свог излагања председник општине са скупштинске говорнице изјавио следеће: „На крају 2013. године, када се ова Стратегија заврши, град Зрењанин ће увозити радну снагу, јер једноставно неће бити довољно радне снаге за функционисање овог града, јер ће бити толико привредних субјеката у граду Зрењанину да Зрењанинци неће моћи да задовоље те потребе“. Нажалост, то се није реализовало, а сведоци смо да у односу на донешену Стратегију, велики број субјеката који су тада напоменути у Стратегији попут Мидера, Ударника, Ђокић компанија, данас бивших привредних субјеката, а са овима са којима ће се претпостављам кренути у процес реструктуирања и проналажења стратешког партнера, није пронађен стратешки партнер, тако да нажалост ми данас имамо мање запослених лица него што смо имали 2006. године. Зато сматрамо да уместо средстава која ће се трошити на плаћање појединаца за израду Стратегије, боље та средства утрошити на одређене пројекте у овом граду, а с друге стране и за помоћ лица којима је она потребна од стране града Зрењанина.