Немања Шаровић: Даме и господо новинари, Секретаријат Хашког трибунала јуче је поново, без икаквог разлога, забранио привилеговану комуникацију председнику Српске радикалне странке др Војиславу Шешељу. Комуникација је забрањена с правним тимом који му помаже у припреми одбране и сада је потпуно очигледно да Хашки трибунал сада наставља са малтретирањем Војислава Шешеља које траје пуних 11 година.
Практично је непрегледан списак свих основних људских и процесних права које су Хашки трибунал, Тужилаштво и Секретаријат прекршили током последњих 11 година и чак, сада када се очекује доношење првостепене пресуде, а подсетићу вас да је она заказана за 30. октобар, Војиславу Шешељу се поново намећу ограничења, односно потпуна забрана комуникације од стране Секретаријата Хашког трибунала.
Одлука о забрани је донета на основу правилника о притвору особа које чекају судски жалбени поступак у међународном трибуналу у Хагу, и то на основу правила 65 које гарантује практично сваком затворенику неограничену привилеговану комуникацију са својим тимом за одбрану. И, каже у тачки 5 да се та комуникација може ограничити једино када постоји основана сумња да се та привилегија злоупотребљава, па онда под четири тачке – под један: у настојањима да се организује бег, под два: да се утиче на сведоке или да се они застраше, под три: да се омета провођење правде и под четири: да се на други начин угрози безбедност и сигурност у притворској јединици.
У предмету, поступку против Војислава Шешеља потпуно је јасно да ниједан од ових разлога не постоји. Први могући разлог за забрану комуникације је организовање бега. Организовање бекства у случају Војислава Шешеља који се пре скоро 11 година добровољно предао Хашком трибуналу је нешто у шта нико озбиљан не може да поверује. Ми који смо имали прилику да га посетимо у Хашком трибуналу знамо да се до њега пролази неких 12 закључаних врата, практично 12 прстенова обезбеђења, да је притворска јединица УН практично затвор унутар затвора, другог затвора за општу ту популацију криминалну у Холандији и да би било апсолутно немогуће да било ко одатле побегне нити би Војислав Шешељ, понављам, који се добровољно предао како би поразио трибунал, што је несумњиво и учинио, имао било какав разлог да из Хашког трибунала бежи.
Други могући начин је утицај на сведоке или покушај застрашивања сведока. Подсетићу вас да је последњи сведок Тужилаштва саслушан још давне 2009. године, а да је последњи сведок Судског већа саслушан такође давне 2010. године. Првостепени поступак је одавно завршен. Већ дуже од годину дана Војислав Шешељ чека на изрицање пресуде. То је такође нешто по чему је он рекордер, јер никада нико није толико дуго чекао на изрицање првостепене пресуде и потпуно је јасно да могућност застрашивања сведока и утицања на сведоке не постоји. Трећи могући разлог би био ометање провођења правде. Које правде, чије правде и на који нашин би Војислав Шешељ путем контаката са својим правним тимом могао ометати провођење правде. То, наравно, нити је могуће нити конкретно пише у тој одлуци, а ми одлуку у писаној форми још нисмо добили , надам се да ћемо је добити у року од неколико дана и одмах након тога ће бити припремљена и жалба на одлуку. Четврти могући разлог за забрану комуникације је да се на други начин забрани безбедност и сигурност у притворској јединици. Да ли то значи да путем привилеговане комуникације са својим тимом Војислав Шешељ може на неки други начин угрозити безбедност себе или других притвореника у притворској јединици? Да ли можда Секретаријат Хашког трибунала страхује да би он турпију могао да наручи од својих правних саветника па да на тај начин покуша бекство.
Као што видите, апсолутно не стоји, нити било ко ко има здравог разума може замислити и измислити било шта што би оправдало ово ново кршење и људских и процесних права председника Српске радикалне странке др Војислава Шешеља и тиме се само наставља и продужава и одржава тај континуитет у кршењу његових права.
Чланови тима за одбрану, односно правни саветници Милан Терзић, Дејан Мировић и ја као кејс менаџер, односно руководилац предмета имали смо заказану посету код председника странке за 17. и 18. јун, али је та посета отказана, због тога што је Хашки трибунал мени забранио, такође без икаквог валидног разлога посету Војиславу Шешељу, а онда је он одбио да било ко други путује, јер сматра да Хашки трибунал, Тужилаштво или Секретаријат не могу одређивати ко ће Војислава Шешеља од чланова тима који му помажу у припреми одбране посећивати у Хашком трибуналу.
Оно на шта желимо да упозоримо је то да је у претходном периоду – ово, дакле, није први пут да се Војиславу Шешељу забрањује комуникација, да је то по правилу било везано за изборе. Први пут је Војиславу Шешељу била забрањена комуникација у периоду од осам месеци. То је било крајем 2003. и почетком 2004. године. Тада је образложење Хашког трибунала било да Војислав Шешељ може утицати на резултате председничких избора, па онда да може утицати на резултате другог круга предсеничких избора који су се у то време одржавали у Србији и на крају да Војислав Шешељ може утицати на формирање Владе Републике Србије. Други пут му је забрањивана комуникација 2008. године. То је било на основу оптужби Томислава Николића и тада је практично био циљ Хашког трибунала да се онемогући утицај Војислава Шешеља на политичку сцену у Србији.
Све то даје за право да помислимо да је управо и ова сада забрана комуникације, за коју се не зна колико ће трајати, увод у неке нове изборе у Србији и да је то заправо још један покушај да се утицај Војислава Шешеља елиминише са политичке сцене у Србији и да још једни избори у Србији протекну без његовог присуства.
Мислим да је потпуно очигледан тај страх режима од најављеног доношења првостепене пресуде 30. октобра у поступку који се води против Војислава Шешеља. Ниједан други притвореник, односно оптужени у Хашком трибуналу није у притвору чекао доношење пресуде. Чак и они који су оптужени за то да су лично извршили најтежа могућа кривична дела и најтеже ратне злочине, попут Рамуша Харадинаја, кога је чак и Тужилаштво Хашког трибунала оптужило за ликвидацију сведока, био је пуштен да на слободи чека првостепену пресуду, хрватски генерали који су аболирани од неспорне кривице и од прогона, од геноцида над српским народом у Републици Српској Крајини такође су на слободи чекали доношење првостепене пресуде. Рамушу Харадинају је својевремено Хашки трибунал чак дозволио да се бави политиком приликом боравка на слободи, а видите да када је у питању Војислав Шешељ, као што је 2003. године Карла дел Понте, по практично молби Зорана Ђинђића подигла ту политичку оптужницу како би он био уклоњен са политичке сцене, видите да и даље из истог разлога се све чини и у Србији и од стране западних непријатељских земаља да се Војислав Шешељ што је могуће дуже задржи у притвору Хашког трибунала.
Уколико имате неких питања изволите, уколико не, хвала што сте дошли на конференцију.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР