Шаровић: У парламенту нема праве опозиције

Немања Шаровић: Даме и господо новинари, прошло је више од месец и по дана од парламентарних избора у Србији и сада мирне душе можемо рећи да су биле довољне и две листе кандидата.

На једној листи су могли бити кандидати Српске радикалне странке, док су на другој листи могли да заједно буду кандидати свих парламентарних странака које су прешле цензус и ушле у Скупштину, и које сада, свака са сваком, преговарају о формирању Владе.

Подсетићу да су пред изборе причали једно, међусобно су се жестоко оптуживали, али су по затварању бирачких места показали своје право лице и поново доказали да формирање Владе не зависи од било каквих принципа, већ искључиво од тога ко ће имати магичну бројку од 126 посланика. Она станка која буде оформила ту већину, она ће формирати Владу у којој нико никога неће питати из које је странке, ни шта је радио у протеклих 12 година, ни шта је говорио у кампањи.

Како је могуће да у кампањи демократе отворено говоре грађанима Србије да неће формирати Владу са Динкићем, односно УРС, а сада видимо контакте на највишем нивоу између ДС и УРС? Значи да они ипак могу једни са другима. Како је могуће да напредњаци тврде у кампањи да не могу са Дачићем и СПС, а сада одједном могу са СПС? И, како СПС, наводно, прво не може са ЛДП, а сада је и та комбинација могућа?

Лидери парламентарних странака свесно обмањују грађане Србије и тврде да на тим договорима и сусретима разговарају изкључиво о приоритетима Владе и плану рада Владе Републике Србије за наредни период. Али, како је онда могуће да свака странка може са сваком странком? Да ли то значи да су програми и приоритети парламентарних странака исти? Ако је тако, поставља се питање зашто су у кампањи обмањивали грађане Србије да између њих постоје знатне разлике.

Рекао бих да је данас јасно што су из ЕУ након избора поручили да је потпуно свеједно ко ће формирати нову Владу. То је зато што између парламентарних странака нема никакве разлике и што ће сви они поступати по диктату ЕУ. Јасно је да ће Владу формирати она странка која највише попусти пред захтевима мањих коалиционих партнера. Дакле, они који буду више дали мањим странкама: УРС, СПС и ЛДП, ти ће формирати Владу,

Највеће зло које је Србију задесило после 5. октобра је то што је у владама учествовало по 15 или 20 странака, што се није знало „ко пије, ко плаћа“ и што су све те мале странке више водиле рачуна о својим страначким интересима и вукле на своју страну, уместо да постоји некаква јединствена концепција о приоритетима, о којима нам причају пред формирање сваке владе.

Једини прави резултат прошлих избора је што у Скупштини Србије више неће бити Српска радикална странка, односно што у парламенту више неће бити праве опозиције. То је већ почело да се показује и то ће грађани на својој кожи осетити у наредном периоду.

Видите да сада, када се говори о Косову и Метохији, када је очигледно да се улази у завршну фазу суштинског признања независности Косова и Метохије, више нико од парламентарних странака против тога не диже глас.

Председник Србије Томислав Николић је најавио сусрет са председником тзв. Косова, а нико од парламентарних странака не реагује. Почела је примена споразума, Николић је у кампањи говорио да је потребна ревизија договора које је направила претходна влада, упознат је од представника и преговарача ЕУ Роберта Купера са свим споразумима. Сада тврде да не постоје тајни делови споразума, иако у самим споразумима пише да постоје делови који, због ставова самих странака, нису могли да буду унети у писани текст споразума.

Нико се против тих споразума више не буни, иако је очигледно да су сви споразуми, не само један или неки њихови делови, већ сви постигнути споразуми противуставни и противзаконити. Последица тих споразума је одузимање таблица, јер споразум о слободи кретања каже да ће на територији Косова постојати само КС или РКС таблице. А последица коју ЕУ очекује и од које зависи датум добијања преговора је очигледно и тај сусрет на врху, као и гашење институција на северу Косова и Метохије.

Такође је битно, а друге странке о томе не говоре, да представници ЕУ и Владе Србије сматрају да су српске институције јужно од Ибра већ укинуте. Више нико не говори о локалним самоуправама јужно од Ибра. Нико више не говори о општини Штрпце, у којој је насилно спроведен концепт успостављања шиптарске власти, односно шиптарске општине. То је била и остала табу тема, и за претходну и за следећу Владу.

Сигуран сам да ће у наредном периоду сви грађани Србије увидети да, без обзира на то што никад у Скупштини није било више странака, а сада их је 44, никада није било мање разлике између тих парламентарних странака него што је сада случај.

Ако имате питања, изволите, ако не, хвала што сте дошли.