Немања Шаровић: Српска радикална странка, односно Комитет за одбрану др Војислава Шешеља упутио је данас Савету безбедности УН захтев за контролу деловања Међународног кривичног суда за бившу Југославију у процесу против др Војислава Шешеља.
СБ УН контролише рад Међународног кривичног трибунала у складу са резолуцијом којом је основан 22.фебруара 1993.године и познато је да два пута годишње председник суда и главни тужилац подносе Савету безбедности извештај о раду суда. Последњи такав извештај је поднет у јулу 2013, а наредни ће бити у првој недељи децембра 2013.
Наша је идеја да обавестимо СБ УН да је процес против Војислава Шешеља заиста најочигледнији пример кршења и Универзалне декларације о људским правима и бројних других докумената који гарантују оптуженима основна људска права.
Оптужница против Шешеља је подигнута у вези са догађајима – како каже – који су се одиграли у периоду од 1.августа или око тог датума , до барем септембра 1993.године. Ово је јединствен пример да се не зна када почиње ни када се завршава период за који је неко оптужен.
Такође је јасно да је оптужница подигнута из политичких разлога. Ми смо добили доказ када је бивши тужилац Карла дел Понте у својој књизи 2008. Изнела и сама да је оптужница против Шешеља подигнута из политичких разлога. Она је рекла: „Ђинђић је у вези са Шешељем имао само једну молбу – водите га и не враћајте га више“.
Следеће кршење је било то што Војиславу Шешељу никада није уручена одлука којом му се одређује притвор. Он је ухапшен 24.фебруара 2003, одмах по доласку на амстердамски аеродром. Притвор му је одрђен 26.марта, а притвор је одређен до доношења другачије одлуке. Притвор је одређен на неодређено време, што не постоји у било којој цивилизованој држави. Јасно је да такав притвор ни на који начин не може бити оправдан. Произвољно трајање притвора је у супротности са ставовима Европског суда за људска права.
Добићете писмо у коме су, на 15 страна, наведене све повреде људских и основних процесних права у Хашком трибуналу.
Оптужница је након Шешељевог доласка у притворску јединицу, више пута мењана. Пофесор Шешељ је оптуживан у једном тренутку за говор мржње, а у другом за запаљиве политичке говоре. Иако знатно касније у односу на период за који се терети да је извршено неко кривично дело, се по први пут у правној пракси помиње уопште говор мржње.
Дакле, не можете било коме судити за нешто што није било кодификовано као кривично дело у време извршења кривичног дела. У супротном, не постоји било каква правна сигурност.
Битно кршење је и кршење права на јавност суђења. Више од половине, од више од 80 сведока против Војислава Шешеља, сведочило под различитим заштитним мерама, односно да је била измењена слика и глас, или уз потпуно искључење јавности. Шешељ није желео да такве сведоке, где је потпуно била искључена јавност, дакле са таквим заштитним мерама, да уопште учествују у овом сужењу и да није испитивао те сведоке.
Професор Војислав Шешељ је био принуђен да од 10.новембра до 8.децембра 2006, штрајком глађу се избори за своја основна права да се сам заступа и да му оптужница и сви други материјали који га оптужују буду презентовани на језику који разуме, а што је, између осталог, гарантовано и Статутом Међународног кривичног трибунала.
Посебност случаја и процеса је што су против Шешеља вођена чак три поступка за епоштовање суда. Тако нешто није рађено пред било којим другим судом и против било ког другог оптуженог. Француска је - када је Флоренс Артман осуђена за непоштовање суда, када је Хашки трибунал тражио њеноизручење - одговорила писмом у коме су подсетили Хашки трибунал да у складу са резолуцијом СБ УН којом је основан тај трибунал је надлежан за најтеже ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије и да није надлежан за суђење за непоштовање суда.
Наравно, против Шешеља су вођена чак три поступка. Основни разлог је био да се пролонгира главни поступак, због чега он траје пуних 11 година.
Суђење је од фебруара 2009.до 2010. Прекидано, а затим је настављено уиз паралелно трајање поступка за непоштовање суда и коначно у периоду од 5. до 20. марта 2012, полако се ближи пуне две године, изречене су завршне речи у основном предмету.
Чак три пута је одлагано доношење пресуде. Последњи пут је доношење било заказано за 30.октобар ове године, али је у августу био прихваћен захтев за изузеће судије Хархофа.
Судије које су преостале у Судском већу, Латанци и Антоанети су учинили нешто што буди сумњу у њихову непристрасност: уместо да, како налаже Правилник о поступку и доказима, обрате оптуженом и питају га за мишљење да ли се и како може наставити поступак, поднели су захтев којим су практично желели да судија Хархоф – који је своју пристрасност исказао у неколико наврата – буде враћен у поступак.
Свако ко жели да судија који је пристрасан буд враћен у поступак, по нашем мишљењу је такође пристрасан и ми сматрамо да ни они не могу учествовати у доношењу пресуде.
Процес против др Шешељатраје 11 година. То је незабележено у историји светског правосуђе и због тога је, по нашем мишљењу, прекршено право на експедитивност суђења.
Када се узму у обзир све ове злоупотребе, јасно је да се у конкретном случају не може донети одлука на правичан начин и процесно коректан начин, и да постоји само један моћи начин да се оконча ово суђење, а то је да поступак буде поништен и да професор др Војислав Шешељ буде пуштен на слободу.
Не може се, након 11 година суђења и две године од завршних речи, уводити нови судија који би читањем оптужнице могаоп да се у довољној мери упозна са предметом да би могао да учествује у доношењу одлуке. Једно од главних начека у праву је начео непосредности које подразумева да судија мора саслушати сваког сведока и да мора лично процењивати да ли сведок говори истину или не. Нигде у свету се не суди на основу писаних докумената. Сигуран сам да ни др Шешељ не може бити и неће бити први човек који ће прихватити такво суђење.
Српска радикална странка претпоставља да представници државних органа Репбублике Србије, као што нису реаговали на кршења основних људских и процесних права др Шешеља током претходних 11 година, неће реаговати ни овог пута.
Ми смо пре неколико недеља, током посете врховног тужиоца Трибунала Сержа Брамерца, чули од првог потпредседника Владе Александра Вучићада не постоје отворена питања у сарадњи са Хашким трибуналом.
Ми констатујемо да је срамно да Република Србија не брине о грађанину др Војиславу Шешељу који је добровољно отишао у Хаг и очекујемо да ће поново, као и свих претходних година, представници Руске Федерације, као сталне чланице СБ УН, бити ти који ће подици свој глас у СБ УН и који ће покушати да заштите права др Војислава шешеља.
Ми ћемо ово писмо упутити не само СБ УН и Генералном секретару УН, већ и свом чланицама СБ УН, амбасадама свих чланица УН у Србији и бројним другим међународним институцијама.
Очекујемо да након 11 година, СБ УН, који као што сам рекао има обавезу да контролише рад Међународног кривичног суда за бившу Југославију, коначно обави ту своју улогу и практично одреди и нареди пуштање Војислава Шешеља и престанак кршења његових права.
Хтели смо да говоримо и о предстојећом изборима на Косову и Метохији.
Српска радикална странка још једном позива грађане Србије на територији Косова и Метохије да не излазе на шиптарске изборе, односно да не излазе на изборе који се спроводе у складу са уставом и законима републике Косово. Ми сматрамо да не постоји алтернатива уставном поретку Републике Србије и њеним институцијама и да је крајње непримерена цела кампања коју води државни врх Србије.
Док се Војиславу шешељу суди за наводни говор мржње, ми од стране представника државне власти слушамо током претходних дана изјаве у којима они кажу - Срби изађите на изборе да случајно не би градоначелник косовске Митровице био Албанац.
Уколико то није говор мржње, уколико се таквим позивима не врши кривично дело изазивања националне, верске и друге мржње и нетрпељивости, онда не знам шта је то.
Питамо – зашто не реагује Републичко јавно тужилаштво?
Замислите шта би се десило да је неко ко није представник режима – на пример да ја на конференцији данас позовем да се изађе на изборе на Вождовцу да се не би десило да неко ко је на пример Мађар или ко је ромске националности не би победио на изборима. То би било протумачено као шовинизам, као фашизам и ко зна још како. Покренула би се лавина оптужби против Српске радикална странке.
Међутим, када такве монструозне изјаве дају Дачић или Вучић, онда је то ваљда добро и потребно.
Осуђујемо и то што је Вучић рекао да су подаци о ексцесима на тзв изборима на Косову и Метохији достављени свим службама којима је требало да буду достављене. Он је сам рекао да ти људи нису доступни државним органима Републике Србије. Уколико њима нису доступни, коме је то Вучић достављао податке? Достављао је податке КПС-у , што Вучића чини шиптарским денунцијантом.
Заиста не желимо да шиптарски денунцијант буде нити на челу Владе Републике Србије нити њен први потпредседник и позивамо још једном због тога грађане Србије који живе у Косовској Митровици да не излазе на ове изборе и не дају на тај начин легитимитет ни тим изборима, ни Влади Републике Србије ни срамном Бриселском споразуму, већ да инсистирају да Небојша Стефановић, председник Народне скупштине Републике Србије у складу са својим уставним и законским овлашћењима распише изборе за те четири општине.
Прошао је законски рок од 60 дана од распуштања скупштина те четири општине северно од Ибра. У складу са Уставом и законима Републике србије, Стефановић је дужан да распише нове изборе.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР