Шаровић: Нема тежег кривичног дела од крњења државе

Немања Шаровић: Даме и господо новинари, борба против корупције и криминала је једна од главних тема у српској јавности током претходних могу рећи слободно недеља, али и месеци. Ту борбу против криминала и корупције треба процењивати и на основу изјаве Александра Вучића коју је дао на седници Владе, а коју у данашњем издању преноси дневни лист „Блиц“, где Вучић каже да Косово не сме да угрози наш пут у ЕУ. Уколико је Александар Вучић заиста искрен у жељи да се обрачуна са корупцијом и криминалом, сигуран сам да након ове изјаве једино што може да уради је да ухапси сам себе. За државу нема горег криминала и нема тежег кривичног дела од онога које позива на крњење територијалног интегритета и суверенитета наше државе, а очигледноје да када каже да неће дозволити да Косово буде препрека на европском путу да то не значи одрицање од ЕУ, односно од тих несрећних евроинтеграција, већ да то значи да ће ова власт, као што смо упозоравали, бити далеко сервилнија Западу и да ће увек ићи за корак даље на штету српских националних интереса од онога што је до сада радила Демократска странка.

Има ли након ове изјаве било какве разлике између Александра Вучића и Чедомира Јовановића. Можда у фризури, можда у маркетиншком наступу, али у суштини онога што Чедомир Јовановић изговара годинама и онога што сада говори Александар Вучић нема никакве разлике. Да ли је то та промена у политици и дисконтинуитет са влашћу ДС коју је обећао Александар Вучић и СНС пре ових избора? Да ли су то те промене које су напредњаци обећали народу?

Очигледно је да су чак и демократе макар формално инсистирале на томе да никада неће признати независност Косова и Метохије, а Српска радикална странка по ко зна који пут упозорава јавност да формално признање није суштински проблем. Ово што нам сада полако нуде кроз медије, а то је некакав однос две Немачке, где су обе државе апсолутно сарађивале и једино што није било међусобног признања, је нешто што би било недопустиво за било коју државу која држи до себе.

Друга тема о којој смо желели да говоримо, односно други аспект те наводне борбе против криминала и корупције је чињеница да је јуче пред Специјалним судом у Београду одржан крај поступка, односно, изнете су завршне речи у поступку који се води против Горана Кнежевића, бившег високог функционера Демократске странке, данас високог функционера СНС и нажалост министра пољопривреде и шумарства. У нормалној и срећној земљи не би могло да се деси да неко против кога поступак води Тужилаштво за организовани криминал и постане министар, јер, каква се то порука шаље другим државним органима, каква се порука шаље судијама које поступају у том конкретном предмету и да ли мислите да било који судија у Србији сме донети осуђујући пресуду против актуелног министра? Ито – актуелног министра из највеће владајуће странке!

Ја сам сигуран да ће пресуда против Кнежевића бити ослобађајућа и да ће та пресуда бити најбољи показатељ стања у Србији, најбољи показатељ да суштински не постоји политичка воља за борбу против корупције и криминала.

Подсетићу вас на чињеницу да је у претходном мандату текао сличан један поступак за криминал и корупцију, то је тзв афера „кофер“, за случај у коме је код високих функционера СПС пронађен кофер са 100.000 евра. У сефовима који су се водили на име Горана Кнежевића у Војвођанској банци је пронађено, ни мање - ни више него 233.900 евра. За разлику од Дачића - који је све време говорио да не постоји никакав кофер, иако је кофер пронађен, ми смо сви сведоци да је против свих оптужених у афери „кофер“ донета ослобађајућа пресуда – министар Кнежевић је сам у свом исказу пред судом, у својој одбрани, изнео да 233.900 евра представља црни фонд Демократске странке, да су помоћу тих црних фондова финансиране активности ДС у кампањи супротно Закону о финансирању политичких субјеката. И, оно што је најбитније, тих 233.900 евра је само оно што је претекло након кампање, то је вишак средстава који није потрошен. Јасно је да је ту било неупоредиво више. Сам Горан Кнежевић је рекао да је исти систем финансирања постојао и у покрајинском одбору ДС. Исти тај министар је у свом исказу пред судом рекао и да је основни начин попуњавања тих црних фондова, попут донација анонимних људи, било испумпавање средстава из Фонда за капиталне инвестиције Војводине и Нафтне индустрије Србије, односно из јавних фондова.

Ми постављамо питање да може ли, у било којој држави и било ком правосудном систему, након постојања овако необоривих доказа, након тога што је оптужени признао да је учествовао у криминалним активностима, може ли бити донета ослобађајућа пресуда? Уколико ослобађајућа пресуда буде донета, а сигурни смо да хоће, то ће значити да као ни у претходном периоду када су ослобођени сви у афери „кофер“ ни данас не постоји политичка воља та обрачун са криминалом и корупцијом у највишем државном врху. И то ће истовременозначити да ће Републике Србија наставити са пропадањем, да ће грађани све теже и теже живети, а да ће највиши функционери државне власти и даље моћи да се богате, да буду упетљани до грла у криминал и корупцију и да за то нико до даљњег неће одговарати.

Уколико имате неких питања - изволите, уколико не, хвала што сте дошли.