Немања Шаровић: Српска радикална странка најоштрије осуђује то што се председник Владе, Ивица Дачић јуче по други пут сусрео са ратним злочинцем, терористом и лицем са црвене потернице Хашимом Тачијем.
Како смо чули након састанка, Ивица Дачић се хвали што су и Брисел и албанска страна изненађени кооперативношћу - његовом и српске стране, а не пита се да ли би у било којој озбиљној држави било замисливо да се неки високи представник, рецимо САД или било које земље ЕУ, састаје, вечера и преговара са лицима која се налазе на црвеним Интерпоовим потерницама. У свакој држави би то био слом државног поретка и то је нешто што је апсолутно немогуће. Међутим, још једанпут се показује да у Србији није.
Ми у Српској радикалној странци, наравно, таквим расплетом нисмо изненађени. Једино што би могло да нас изненади је било какав позитиван исход ових преговора до којих долази већ други пут.
Још једном се показало да српски преговарачи или не знају у шта се упуштају када улазе у те преговоре, или да свесно обмањују јавност у Србији у погледу онога о чему ће се преговарати. Подсетићемо вас да је пре седам дана Ивица Дачић убеђивао јавност у Србији како ће он наметнути које ће бити теме разговора, како му је из Брисела обећано да неће бити наметања тема, а могли смо чути, пре свега из приштинске штампе, а сада директно од портпарола Кетрин Ештон, Маје Коцијанчић да је ЕУ та која одређује теме о којима ће се разговарати и исто тако да једна од тема свакако неће бити статус Косова, јер је и за ЕУ и за Хашима Тачија то тема о којој више разговора нема.
Наше државно руководство је морало, пре него што је пристало на сусрет са Хашимом Тачијем, да размишља о томе какве ће последице тај сусрет имати по спољнополитичку репутацију Републике Србије и како ће све оне земље које нису признале независност Косова реаговати на то што се највиши државни званичници Србије састају са овим, како сам веч рекао, терористом и ратним злочинцем Хашимом Тачијем.
Оно што је сигурно је да ће се те земље осећати изиграним и да овим састанциома са Тачијем Републике Србија шаље поруку, потпуно јасну, да је спремна да призна де факто независност Косова, али да једино покушава да сачува образ пред домаћом јавношћу и да то не произведе губитак неких политичких поена на изборима који долазе.
Пре сусрета са Тачијем, Дачић је убеђивао грађане Србије да се ту ради о некаквим припремним састанцима. Међутим, чули смо да, што се тиче ЕУ, то нису било какви припремни састанци, већ се ради о наставку дијалога и наставку нормализације односа која је започета претходним сусретом, а која ће бити настављена, како смо сада чули, у децембру.
Сусрети са Тачићем, гурнули су, макар привремено, у други план и расправу о платформи коју српски преговарачки тим има, или је нема, или још није дефинисана. Међутим, јасно је да ти разговори и састанци са представницима западних земаља, пре свега ЕУ и САД, теку и без обнародовања платформе српске стране, као и то да се без јасне платформе већ решава доста тога и постижу одређени договори. Онда је заиста питање чему уопште будућа платформа, ако је могуће да се преговара и без ње.
Што се тиче платформе коју има ЕУ и Хашим Тачи, они су јасно истакли даје њихова полазна тачка од које неће одступити то да је Косово независна држава и да су границе Косова непромнљиве.
Када је у питању стање српске јужне покрајине јужно од Ибра, од нас западне силе захтевају да прихватимо реалност, а када је у питању стање северно од Ибра, односно северни део Косова, онда нам кажу да та реалност која постоји, односно да је постојање српских институција нешто што се мора мењати и мора укидати.
Потпуно је јасно да уколико очекујемо да буде неког помака у преговорима и уколико желимо да Србија одмакне даље у тим евроинтеграцијама, да је управо српска страна једина која ће морати да чини какве такве уступке и да са шиптарска страна, као и до сада истрајавати и да ће коначно ти тзв споразуми бити капитулација Републике Србије.
Да ће то и бити тако, говори нам промена реторике и чињеница да сада највиши државни званичници, када говоре о Косову, говоре о томе да ће Србија криоз преговоре штитити своје основне националне интересе. Та промена реторике некоме може бити случајна, може мислити да је то небитно, али она није ни случајна ни небитно. Дакле, Србија ће на Косову и Метохији бранити своје националне интересе или ће бранити територијални суверенитет и интегритет. Потпуно је легитимно да Србија има националне интересе, на пример, у Мађарској, па да побољша статус српске заједнице у Мађарској, као што има национални интерес да побољшавамо статус Срба у Црној Гори или у Чикагу, али се једино на Косову и Метохији може бранити територијални интегритет и суверенитет. Уместо тога, све чешће чујемо причу о свакодневном животу Срба који треба побољшати и омогућити, а потпуно је јасно да ови преговори који су до сада вођени и тзв. споразуми који су договорени нису ниуком смислу довели до побољшања свакодневног живота Срба на Косову и Метохији.
Оно што је сигурно је да ово што сада пропагира наше државно руководство свакако није оно што пише у Уставу Републике Србије, јер у Уставу Репблике Србије се већ у преамбули јасно наглашава да је Косово и метохија неодвојиви део Републике Србије.
Међутим, потпуно је јасно да и председник Републике Србије Томислав Николић и премијер Ивица Дачић прихватају птичу о нормализацији односа и да у њој активно учествују, а то суштински значи да Република Србија пристаје на оно стање које је створено 1999.године бомбардовањем Србије, иако је једина нормализација односа и стања на које може пристати Републике Србија – враћање Косова под уставно правни поредак Републике Србије.
Како смо обавештени у штурим изјавама, једини резултат вечере Дачића са злочинцем и терористом Хашимом Тачијем је да ће бити спроведени у дело споразуми који су досада постигнути,а посебно Споразум о интегрисаном управљању граничним прелазима.
Искористићу прилику да и вас и грађане Србије подсетим на садржину и штетност тих споразума. Већ у наслову, где пише: „Договорени закључци у вези са интегрисаним граничним прелазима“, стоји фуснота која каже: „једна од страна признаје линију као границу, а друга страна признаје линију као административну граничну линију“. Шта ово значи: да ће ЕУ као гарант овог споразума, како то недвосмислено кажу, овај споразум тумачити као што тумачи међудржавне споразуме када се ради о земљама ЕУ, док ће за домаћу јавност наши политичари добити ту привилегију да причају како то за Србију није граница него административна линија и како наше државно руководство, макар формално никада неће признати независност Косова.
У члану 1 каже се да се ови споразуми праве у складу са Лисабонским споразумом, релевантним прописима ЕУ – а то су све, подстићу вас, међудржавни споразуми и каже се да су обе стране део агенде ЕУ за Западни Балкан. Дакле, потпуно је јасно да ЕУ види Косово и Србију као две различите државе и уосталом, отоме јасно говори чињеница да ће ЕУ ускоро потписати ССП са Косовом. У тачки 4 се каже да ће заједнички интегрисани безбедни пунктови бити у зони ИБМ прелаза и да ће званичници сваке од страна спроводити релевантну контролу, свака од страна у склопу са својим позитивним прописима. Дакле, Србија тиме признаје и Устав Косова, овде се не ради о било каквим привременим институцијама нити о поштовању Резолуције 1244, већ као што Косово признаје српске прописе, исто тако, на жалост, државно руководство Србије признаје њихов. У тачки 5, која је до сада изазивала највише полемике у јавности, јер је својевремено Борислав Стефановић је тврдио да неће постојати царина већ да је реч о некаквим царинским сведоцима, као што видите, приликом примене споразума, царинске сведоке више нико не спомиње, али остаје текст споразума који ће бити примењен и који каже да ће споразуми укључивати избалансирано присуство свих припадајућих служби обеју страна, као што су царина, полиција итд.
Коначно, Ивица Дачић причао како ће бити наплаћивани некакви порези на тим административним прелазима, да неће бити говора о царини и царинским приходима, у тачки 8 се каже да се споразум не односи на општа или посебна питања која се односе на приходе и на порезе. Дакле, о порезима нема апсолутно никаквог говора и јасно је да је то још један покушај да се заштити образ пред домаћом јавности, да се обмане домаћа јавност и да се заштити рејтинг политичких странака које чине актуелни режим.
Одбијање српског становништва, пре свега на северном делу, да прихвати овакве споразуме био је основни разлог за постављање барикада широм севера Косова и Метохије, Срби су на тим барикадама провели месеце, а на крају се то завршило тако што их је државно руководство позвало да од барикада одустану, иако је јасно да српски национални интереси тиме трпе велику штету и да се тиме одричемо територијалног интегритета и суверенитета. Након тога, Ивица Дачић је чак, да би затворио алтернативне прелазе, послао и жандармерију на српски народ, а ми данас постављамо питање и Николићу, и Вучићу, и Дачићу – да ли ће поново слати жандармерију на српски народ који не буде прихватио спровођење овога споразума у дело.
Уколико имате питања, изволите. Уколико немате, хвала што сте дошли.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР