Борис Алексић: Добар дан даме и господо, добро дошли на редовну конференцију Српске радиклане странке, ја сам Борис Алексић, а поред мене су Влада Јеремић и Бојан Младеновић, моје страначке колеге. Имамо заиста пуно тема о којима би данас могли да разговарамо, али ми бисмо некако у први план истакли поруку коју је Руска Федерација упутила државницима Републике Србије, а пре свега господин Константин Косачев, који је и председник Комитета за међународне односе Руске думе, а уједно и потпредседник Парламентарне скупштине Савета Европе.
Као што знате, опет је покренута кампања која би требало да у Србији промовише НАТО пакт, који се даље шири према Истоку. Господин Косачов је, наравно, поручио представницима наше дражаве да је одлука о томе да ли ћемо ми постати чланица НАТО пакта свакако на нама и на нашим грађанима. Али да би, свакако, тај потез покварио односе са Руском Федерацијом. Ово никако не значи да се Русија меша у унутрашње стави Републике Србије, али значи ушраво оно о чему смо ми говорили последњих месеци, а то је да је НАТО пакт један офанзивни савез, да НАТО пакт опкољава, годинама уназад, Руску Федерацију, да је много штете нанео у међународним односима од 1990. године до дана данашњег, и не намерава ту штету да поправи, већ напротив они и даље праве само штету. Као што знате, НАТО пакт је један велики заостатак хладног рата и као такав би требало да буде избрисан из светске историје. Дакле, одлука наше државе о приступању НАТО пакту јесте свакако на њеним грађанима.
Ми смо износили аргументацију против једног оваквог потеза, а представници Владе Србије отворено заговарају приступање НАТО пакту, пре свега министар одбране Шутановац, који је наставио са уништавањем војске које су пре њега спроводили Тадић и Првослав Давинић. Као што знате, наша војска данас је сведена на 30 000 људи, она не само да не би могла да се супротстави некој агресији споља, већ не би могла да се супротстави ни шиптарским терористима са Косова и Метохије. Одређене формације шиптарских терориста на Косову и Метохији имају далеко већа средства од оних којима располаже наша жандармерија или специјалне јединице Војске Србије, што је заиста катастрофално. Међутим, прича о НАТО пакту и референдуму је интересантна из још једног угла. Као што знате, 2006. године је потписан СОФА спразум, потврдила га је Народна скупштина Републике Србије, нажалост, 2009. године са још два споразума, са Сједињеним Америчким Државама. СОФА споразум је споразум о статусу америчких трупа у Србији. Овим се споразумом Србија практично одрекла свог суверенитета. По том споразуму, Сједињене Америчке Државе могу да на нашу теритоију уносе и износе како год желе опрему и ратну технику, укључујући тактичко нуклеарно и хемијско наоружање, без икакве наше контроле. Могу да граде базе на територији Републике Србије, и то према плану и правилима САД. Дакле, једна невероватна ситуација која не само да нас уводи у НАТО пакт, него нас чини и отвореним сателитом САД. Једина добра ствар код СОФА споразума јесте та што он може да се обострано раскине. Дакле, Српска радикална странка заступа став да СОФА споразум мора ште пре да се раскине. Што се тиче самог референдума о приступашу НАТО пакту, ми смо у начелу против референдума јер сматрамо једноставно да је огромна већина грађана против НАТО пакта, сматрамо НАТО пакт једном агресивном организацијом која ће у будућности изазивати само нове ратове. Међутим, уколико би власт омогућила да референдум буде контролисан и од стране опозиције, ми у том случају не бисмо били против тог референдума. Као што знате, проблем са референдумом може да буде сугестивно питање, то је први проблем, а други проблем је тај што контролу референдума спроводи искључиво извршна власт. Дакле, ту може да дође до одређених манипулација, и ми се прибојавамо тог проблема.
Ми сматрамо да, ако већ дође до тога, да онда и опозиција мора да буде укључена у контролу тог референдума. Као тшо знате, НАТО пакт је одговоран за злочин против мира, учествовао је директно у разбијању СФРЈ, учествовао је и у агресији на Савезну Републику Југославију. А данас он делује на српској територији Косова и Метохије, али у функцији шиптарских терориста. Ја ћу вам навести један пример, на Косову и Метохији су од стране НАТО пакта ангажоване бројне приватне компаније, а то су оне које су по свету одговорне за најтеже злочине, као што је случај са Ирком и Агавнистаном, а међу тим приватним компанијама налази се и чувена компанија која је обучавала хрватске официре пред агресију над Српском Крајином, МПРИ која је направила велике злочине и велике проблеме у Републици Српској Крајини и они су потписали један од уговора са базом Бондстил. Дакле, такве компаније које су у функцији ширења НАТО пакта налазе се на територији Републике Србије.
Интересантно је да Министраство одбране, као ни Влада Србије, уопште нису реаговале против овога, управо је то компанија која је омогућила изгон, истребљење и етничко чишћење српског народа из Републике Српске Крајине. НАТО пакт је симбол униполарног света. На сву срећу, уздизањем Русије ми сада имамо мултиполарни свет. Ви видите да када се поставља питање злочина и у Републици Србији и на другим местима, нико не жели да помене злочин против мира, НАТО пакт искључиво говори о геноциду. Зашто они то раде? Зато што пропагирају једну нову доктрину, то је доктрина људске безбедности која је у ствари само један нови оквир али стара прича. То је теорија о праведним ратовима која води порекло још из средњег века, од светог Августина, која је била оправдање за многе ратове и сукобе.
Као што знате, односи НАТО пакта и Европска уније су веома блиски. Европска унија је укључена у безбедносни систем НАТО пакта правилима Берлин плус, као и самом европском стратегијом безбедности. У тим документима се наводи да је трансатлантски савез незамењив, да је НАТО пакт незамењив чинилац у Европској безбедности, и практично снаге Европске уније за брзе интервеницје, које се формирају већ неко време, могу да функционишу само уз сагласност са НАТО пактом, само уколико НАТО пакт то одобри. Ми смо већ раније говорили о предлозима не само Константина Косачева, већ и председника Медведева, а то је нова архитектура безбедности. Српска радикална странка сматра да Србија треба да се прикључи тој новој архитектури европске безбедности. Прво, безбедност је недељива, она је јединствена, дакле све државе су позване да одговарају за питања безбедности, не сме да дође више до блоковске поделе, управо до оне поделе до које доводи сам НАТО пакт, дакле мора да постоји систем као онај који је био створен након Другог светског рата. То су саме Уједињене нације. Уколико бисмо се опет вратили на блоковску поделу, имали бисмо неку варијанту биполарног света, имали бисмо такмичење као у униполарном свету. А шта је тај свет донео, видели смо током 90-тих година, када су Американци, следећи пут неких својих претходника са Запада, кренули у нови поход на Исток. Велика страдања, много убистава и шта смо све доживели!
Интересантно је да би та нова архитектура помогла очувању интегритета Републике Србије. Српска радикална странка сматра да бисмо ми, уколико биснм приступили том новом концепту европске безбедности, могли врло брзо да повратимо Косово и Метохију. Зато је ово прави начин да обезбедимо будућност Републике Србије. Наравно, све то без сукоба. Уколико би Русија имала већи утицај у европској безбедности, свакако би утицај НАТО пакта опао. И тако би могло да дође до мирне реинтеграције и повратка свих структура и безбедности и државе Србије на Косову и Метохији. То је једна идеја о којој морамо озбиљно да размишљамо, а не као Шутановац да се окрећемо НАТО пакту који откида део по део Србије. Видите какаве поруке они шаљу и представницима Републике Српске када је НАТО пакт у питању. На путу ка тим евроатлантским интеграцијама које спроводе Сједињене Америчке Државе и Европска унија, Србија мора да се одрекне свега. Захтев који је стигао из Брисела, стигао је у ствари из Вашингтона: уколико желимо да приступимо евроатлантским интегарцијама, сви припадници Војске Србије, Министарства унутрашњих послова и Безбедносно-информативне агенције који су били запослени у време Слободана Милошевића морају да се нађу на улици. Морају да остану без посла. Овде говоримо о стручном кадру, а не о министрима или неким другим функционерима.
Исто тако, чињеница је да пут ка евроатлантским интеграцијама доводи у птање систем безбедности Републике Србије. Ми смо већ неколико пута навели податак да је још 2003. године, после убиства Зорана Ђинђића, укинута Друга управа ресора државне безбедности, по налогу који је стигао са Запада, то је обавештајна управа. Она је укинута како не би могле да се испитају околности које су довеле до разноразних убистава и повезаности тих убистава са иностраним фактором. До дана данашњег та обавештајна управа се не бави својим обавештајним радом. Те податке је изнео господин Драган Филиповић, који је био начелник Обавештајне управе у време деловања Ресора државне безбедности, али и у једном почетном периоду у време Безбедносно-информативне агедницје. То је он изнео у својм књигама, и у одређениом наступима. То је један велики проблем. Ми имамо разноразне службе безбедности, чули сте Вукадиновића који каже да их је 55 у Републици Србији, које се баве обавештајним радом. Дакле, БИА је рангирана далеко испод не само ових највећих служби безбедности, већ и служби безбедности из окружења. Муслиманска, хрватска, албанска, бугарска, румунска, то су све службе које су испред. То су управо и били захтеви НАТО пакта и Европске уније. Али није у интересу грађана Републике Србије да војска буде слаба, да Министарство унутрашњих послова буде слабо.
Џозеф Бодански, који је био на челу стручног тима Конгреса у дужем периоду и који је отворено говорио да ћелије Ал Каиде постоје и на Косову и Метохији и у Босни и Херцеговини, да је Србија угрожена од стране бројних терористичких ћелија, да је логистичка база на Косову и Метохији и да се Србија користи у ствари као једна врста пута којим су терористи раније прелазили, а и сада прелазе од Истока према Западу. Ми сматрамо да су поруке Руске Федерациеј и њихових предсатвника добре и охрабрујуће, ми смо против блоковских подела и против НАТО пакта.То је све што сам хтео да вам кажем. Да ли има питања?
Новинар: У понедељак је заказан сатанак радне групе за израду Закона о Скупштини, требало је да се договори нека коначна верзија. Хоћете ли доћи на тај завршни састанак?
Борис Алексић: Знате шта, ја мислим да нећемо учествовати на том састанку, с обзиром на то какви су подаци за сада. Кад је у питању сам закон, јавило се неколико проблема. Прво, имамо један врло битан аспект, а то је буџет Народне скупштине Републике Србије. То је историјска тековина кад су парламенти у питању, да парламент мора да има свој буџет. Ми сматрамо да је то исправно. Примера ради, у Енглеској су се још у 13. веку изборили за тако нешто. Један од захтева и те фамозне Европске уније јесте да Скупштина има свој буџетм, јер напросто, извршна власт не може да контролише законодавну грану власти, као што знате, то је у складу са принципом поделе власти. Овако, када извршна власт одређује колико ће новца имати Народан скупштина, можете да мислите на шта ће то да личи. Што се тиче повећавања привилегија и одређених користи за народне посланике, ми смо већ о тме говорили, у тренуцима тешке економске кризе није време за такве потезе. Када грађанима Републике Србије буде било боље, можемо о томе да разговарамо. Ако неком намеравају да повећавају приходе, нека то ураде запосленима у Народниј скупштини који имају плате по 200 евра, то су те скупштинске службе.
Новинар: У радној верзији се то не помиње, повећање плата.
Борис Алексић: Што се тиче Закона о Народниј скупштини, требало је да предвиди буџет Народне Скупштине, а постоје одеређене верзије које говоре о запосленима у Народниј скупштини и верзије које говоре о народним посланицима. Свакако, било је полемике о томе да ли ће, рецимо, оанај фамозни део о пензијама ући, знам да није ушао, али било је приче и о томе. Ето тако, ја сам вам изнео став везано за сва питања и све проблеме који се већ у неком периоду помињу у јавности.
Новинар: Ви не желите да учествујете и да уредите област рада Скупштине?
Борис Алексић: Ми смо одавно изнели наше предлоге везано за Закон о Народној скупштини. Било је то пре седам месеци, тада нас нико није слушао, ми смо отворено говорили шта тај нови предлог закона треба да садржи, међутим, владајућа коалиција је имала неку своју идеју. Они сада покушавају да се извуку јер су у јавности негативно одјекнули неки њихови предлози. Они сада желе, увлачећи опозицију, да прибаве себи алиби. Суштински проблем је што они нису на време омогућили Народној скупштини Републике Србије да има сопствени буџет.
Новинар: Ја опет не видим шта је спорно за вас пошто је предвиђено да Скупштина има свој буџет?
Борис Алескић: Није само везано за то. Ја сам вам малочас рекао шта власт покушава да уради, тако да је то наш став. Да ли има још питања? Уколико нема, хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР