БраниславРанкић: Даме и господо новинари, Србија је у протеклих неколико дана показала, по ко зна који пут, трагичну подељеност међу грађанима око најважнијих ствари кроз које наша држава пролази. Хапшење, и каснија испорука генерала Ратка Младића, показалo је подељеност међу Србима. Углавном, припадници власти и њихове политичке странке су, с нескривеним задовољством, коментарисали све у вези с Ратком Младићем, док je митинг Српске радикалне странке организован у Београду, односно протест против хапшења Ратка Младића, показао да је у Србији значајан број оних који осуђују овакво понашање власти јер смо свесни тога да Србији тек предстоје ултиматуми. Сада ће се тек постављати друга питања која ће Србију оптерећивати, а од тог нашег уласка у Европску унију изгледа да нема ништа и све је већи број званичника из Европске уније који говоре да је тај процес евидентан можда у наредних 20 или 30 година, а да пре тога не треба о томе ни да размишљамо. Ми смо поносни што смо учествовали у протесту који је организовала управо Српска радикална странка, а и значајан број грађана, претпостављам, који су симпатизери а и оних који уопште нису радикали зато што смо показали режиму да се не миримо да Србија мора на овакав начин да се понижава. Они љагу са свог имена никада неће спрати, а љага на Србији никада није ни постојала.
Што се тиче локалних тема, већ дуже од годину дана је практично ова власт ако рачунамо и Привремени орган као део садашње власти који је суверено владао од марта прошле године, види се да је највише било прича а од свих тих прича и обећања, на жалост Борана, није било много. Све то што је у ових годину и више дана урађено, мање је вредно од ограде око цркве коју сам ја, по ступању на дужност председника Општине 2006. године, урадио у року од два месеца. И оно што је урађено, потпуно је беспотребно – ту су најзначајнија одливања средстава на амфитеатар који, претпостављам, да ће имати судски епилог, али и противзаконита куповина половног клизалишта од кога Борани неће имати користи. Дакле, то су те две ствари које су евидентне, остало је одржавање или велики број обећања, почевши од хотела на Борском језеру, који је требало да на почетку ове летње сезоне прими прве госте. Био сам неки дан, нема ништа. Ни друга обећања нису почела са реализацијом, а претпостављам да ни од њих неће бити ништа. Поново се показује, по ко зна који пут, да они који на бруталан начин воде изборну кампању, који се не либе да купују бираче, или дељењем поклона или класичном куповином - давањем новца, не могу да представљају грађане или не могу да воде или не знају да воде рачуна о интересима грађана него су пре свега ту, зато и улажу велики новац, да би задовољили неке своје интересе.
Ево, ја сам имао толико. Ако имате неко питање, изволите.
Новинар: Како коментаришете нереде који су настали у Београду након митинга Српске радикалне странке?
Ранкић: Српска радикална странка, са тим нередима, нема заиста ништа. И било је приметно да је пред сам завршетак митинга једна повећа група младих људи, између 200 и 300 можда, дошла из правца Булевара револуције или из неких других праваца и прикључила се митингу и почели су нереди и напади на полицију. То је група која је позаната полицајцима. Мислим да је полиција то могла и да спречи, то је група која се појављује на свим протестима, невезано ко их организује, али полиција очигледно није хтела то да спречи. Можда им је чак и одговарало у том тренутку да се, ето, баци било каква мрља. Иначе, један протестни скуп који је до тада у свему био, почев од говорника до онога што је речено, потпуно перфектан.
Новинар: Кажете да су странке на власти углавном похвално одговориле на хапшење и изручење Ратка Младића. Шта кажете на то што сада већ највећа странка опозиције, Српска напредна странка, није имала став или је имала прећутно одобравајући став? Како коментаришете ту чињеницу?
Ранкић: Па видите, највише бих волео да не коментаришем, али кад ме питате, рећи ћу вам да су они најмање било шта говорили о хапшењу Ратка Младића, чиме су показали да их је срамота о томе уопште да причају јер се ради о људима који су до пре две и по године предњачили у осуди сарадње са Хашким трибуналом – сетите се да је заменик председника те странке лепио налепнице „Булевар Ратка Младића“, да је говорио да је Скупштина Републике Србије сигурна кућа за Ратка Младића, да после 2 или 3 године дођете и кажете да сте за пуну сарадњу са Хашким трибуналом и да сте на власти, да бисте ви ухватили и испоручили Ратка Младића, то се не уклапа у оно што ја сматрам часним и онако како треба да се понашају људи који се баве јавним послом. Дакле, нису они чак ни прећутно, већ потпуно директно су више пута рекли да да су они на власти, исто би то урадили, односно да подржавају хапшење Ратка Младића. ДСС је можда имао неутралан став по изјавама, али ако се присетимо да су они испоручили највећи број оптужених за ратне злочине Хашком трибуналу док су били на власти, премијер Коштуница, онда ћете видети да су и они за пуну сарадњу са Хашким трибуналом. Поносни смо, између осталог и због тога што смо једина странка која потпуно јасно каже да смо против сарадње са Хашким трибуналом али и да смо против уласка у Европску унију. На примеру доктора Војислава Шешеља најбоље се види сва апсурдност те сарадње с Хашким трибуналом. Он је довољно учинио, бар за оне који су пратили његов процес, да покаже целом свету да Хашки суд није ту да истражује истину и да пресуђује по правди. То је један политички инструмент у рукама моћних земаља који користе да углавном овде, на простору Балкана, креирају неку нову истину и види се по свему, по њиховим досадашњим пресудама, али се види и по третману затвореника и по оптужницама, да они нас третирају, са простора бивше Југославије, укупно гледано, као ретардиране, неспособне, да је према нама све дозвољено, и тако даље. И право је освежење што је Војислав Шешељ, бар вербално, успео досад да их победи, а каква ће бити коначна пресуда, видећемо.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР